Električna energija

Energetske perspektive Jugoistočne Evrope 2016-2017, IENE institut

Energetske perspektive Jugoistocne Evrope 2016-2017, IENE institut

Slika: IENE

Objavljeno

26.12.2016.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

26.12.2016.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Grčki Institut za Energetiku Jugoistočne Evrope  (IENE) predstavio je  14.decembra na specijalnoj promociji nedavno kompletiranu studiju “South East Europe Energy Outlook 2016 – 2017” (SEEEO 2016-2017). SEEEO 2016-2017 daje detaljan i sveobuhvatan uvid u energetske sektore zemalja Jugoistočne Evrope, sadrži veliku količinu podataka, uključujući potrebe za energijom, projekcije snabdevanja i procene investicija do 2025.godine.

Studija će biti predstavljena u glavnim gradovima regiona

Prva oficijelna prezentacija je održana u Ministarstvu Inostranih Poslova u Atini u “Giannos Kranidiotis” auditorijumu u prisustvu rukovodilaca energetskih kompanija, energetskih eksperata, inostranih diplomata,  članova IENE instituta i saradnika na izradi studije. Tokom prvog kvartala 2017.godine planirana je stručna promocija ove studije u Sofiji, Beogradu, Bukureštu, Istanbulu, Beču i drugim gradovima u regionu. Detalji će biti objavljeni na portalu www.iene.eu

IENE Studija SEEEO 2016-2017 će biti objavljena početkom 2017. godine, i može se naručiti preko IENE portala www.iene.eu.

U istraživanju je obuhvaćeno 13 zemalja Jugoistočne Evrope među kojima se nalaze članice Evropske Unije (Bugarska, Hrvatska, Kipar, Grčka,Rumunija, Slovenija) članice Energetske zajednice (Albanija, Bosna i Herzegovina, Crna Gora, Makedonija, Kosovo*, Srbija) i dodatno Turska. Iako je politički, ekonomski i kulturni razvoj ovih zemalja raznolik, sve zemlje regiona su povezane (u različitim stepenima) sa politikom, strategijama i ciljevima EU u oblasti energetike. Stoga, EU i njeni pridruženi organi (npr. Energetska zajednica, ACER, CESEC itd) imaju veliki uticaj u formulisanju energetske politike regiona i funkcionisanje energetskog tržišta u Jugoistočnoj Evropi.

Različita gledišta energetskih planera EU i zemalja iz regiona

Obrađujući i uporedno komentarišući pregled energetskih politika EU i zemalja Jugoistočne Evrope, IENE studija dolazi do „bolnog saznanja” da postoji sukob gledišta između energetskih planera u EU i regionalnih prioriteta razvoja i korišćenja autohtonih izvora energije.  Nacionalne energetske politike mnogih zemalja Jugoistočne Evrope, određene pre svega ekonomskim razlozima, daju prednost domaćim fosilnim gorivima, uglavnom uglju , uprkos obavezama za smanjenje GHG emisija i opšte promene energetske politike EU u cilju suzbijanja-ublažavanja klimatskih promena.

Obnovjlivi izvori energije u JIE regionu – neuspeh primene EU politike u zemljama koje se još uvek bore da dostignu održivi energetski razvoj

U slučaju obnovljivih izvora energije i kako se oni mogu najbolje iskoristiti u pojedinim zemljama u regionu Jugoistočne Evrope, SEEEO 2016-2017  “vidi” jasan neuspeh primene EU politike.  Planeri EU podstiču zemlje da ostvare obavezujuće nacionalne ciljeve za primenu OIE,  ali u isto vreme očekuju da vlade istih zemalja poštuju stroga budžetska pravila, gde se uvažava pravilo specifičnog nivoa javnog deficita. Nesrećna priča o brzom rastu upotrebe OIE i pridružena deflacija, u periodu od 3-4 godine, u zemljama kao što su Rumunija i Bugarska jasno pokazuju neuspeh takve politike EU i njihove realne  primene u regionu, u zemljama koje se jos uvek bore za dostizanje održivog ekonomskog razvoja, ili u slučaju Grčke, zemlje, čija privreda pati od kontinuiranog “stezanja kaiša” u poslednjih šest godina.

Iako su ekonomije zemalja u regionu Jugoistočne Evrope veoma različite u pogledu strukture i nivoa razvoja, pored mnogih izazova, imaju izazove koji su zajednicki za sve. Glavni među njima je prioritet razvoja energetskog sektora, u pogledu infrastrukture i formiranja zajedničkog tržišta.

I dalje visoka zavisnost od uvoza fosilnih goriva

Ugalj i nafta su i dalje osnovni oslonac regionalnog energetskg miksa. Osim toga, značajni depoziti čvrstih goriva daju izuzetan značaj domaćem uglju, koji u regionu jugoistočne Evrope učestvuje sa oko 33% od ukupne potrošnje energije i oko 38%  u ukupnoj proizvodnji električne energije (2015.g.). Region Jugoistočne Evrope ima visoku zavisnost od uvoza nafte i prirodnog gasa. Uvoz nafte i naftnih derivata pokriva oko  82.65% potrosnje tečnih goriva, a uvoz prirodnog gasa pokriva oko 69,5% potrošnje, što je znatno više u poređenju sa EU prosekom uvozne zavisnosti prirodnog gasa od 53,5%.

Prirodni gas postaje sve važniji energent u energetskom miksu zemalja Jugoistočne Evrope, kako za proizvodnju električne energije, tako i za upotrebu u domaćinstvima. Međutim, njegovo dalje korišćenje je otežano zbog slabe infrastrukture, nedostatka interkonektivnih-prekograničnih gasovoda, a do nedavno i zbog visokih cena.

Periferne zemlje (kao što su Italija, Sirija, Liban, Izrael, Moldavija, Ukrajina, Mađarska) imaju uticajnu ulogu u kanalisanju puteva energije u region Jugoistočne Evrope. Osim toga, u pogledu energetske sigurnosti  region Jugoistočne Evrope je u celini više ugrožen od ostalog dela Evrope (uglavnom zapadnih zemalja Evrope). Region Jugoistočne Evrope je blizu zemalja velikih proizvođača gasa i istočno mediteranska ruta se može koristiti kao budući pravac za snabdevanje energijom ostatka Evrope. Glavne energetske rute u nastajanju uključuju Expanded South Corridor, Vertical Corridor, East-Med, EuroAsia Interkonektor itd.

Liberalizacija tržišta

U procesu liberalizacije tržišta u sektoru električne energije u većini zemalja Jugoistočne Evrope, posebno u zemljama članicama EU i Turskoj je u poslednjih pet godina ostvaren impresivan napredak u razdvajanju energetsko-tržišnih delatnosti i nakon mnogo godina protekcionizma uvedena je konkurencija u maloprodaji električne energije. Manje impresivan je napredak u sektoru prirodnog gasa, gde konkurencija postoji uglavnom u snabdevanju industrijskih potrošača, dok je snabdevanje na maloprodajnom nivou još uvek u zaostatku.

Za dekarbonizaciju regiona potrebne ozbiljne programske mere i finansiranje

Za postizanje većeg učešća obnovljivih izvora energije u energetskom miksu Jugoistočne Evrope, čime bi se postigla veća dekarbonizacija u regionu, studija IENE instituta zaključuje da je u narednih pet godina potrebno uvesti ozbiljne programske mere koje bi bile podržane finansiranjem iz Evropske Unije. Studija takođe naglašava da se pored mnogih nacionalnih i regionalnih, regulatornih i zakonodavnih inicijativa energetskoj efikasnosti u Jugoistočnoj Evropi ne daje dovoljan prioritet i potrebna pažnja.

Pozitivne investicione perspektive

Investicione perspektive za osnovnu energetsku infrastrukturu i energetske projekte u regionu (električna energija, prirodni gas, OIE, termoelektrane, istraživanja nafte i gasa, energetska efikasnost) u narednih deset godina daju pozitivna iščekivanja. Postoji marginalni napredak u predviđenim i planiranim projektima za period do 2025.godine, u poređenju sa projekcijama iz 2011.godine za period 2011-2020, sa ukupno procenjenim regionalnim  investicijama od 267 milijardi evra  u baznom scenariju i 321 milijardi evra u optimističnom scenariju.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

cene struje eu energetski intenzivna industrija eurelectric

Evropski proizvođači struje i energetski intenzivna industrija dogovorili šest mera

26. decembar 2016. - Evropski proizvođači i potrošači električne energije definisali su šest mera za jačanje konkurentnosti, dekarbonizaciju i elektrifikaciju

panonski koridor prenos struje srbija madjarska

Srbija gradi dalekovode dužine 170 kilometara do Mađarske

26. decembar 2016. - Elektromreža Srbije namerava da izgradi tri dalekovoda u okviru projekta Panonski koridor za prenos električne energije

Madarski madjarski HUPX regionalnoj berzi elektricne energije ADEX

Mađarski HUPX se priključio regionalnoj berzi električne energije ADEX

26. decembar 2016. - ADEX Group je dovršio integraciju s mađarskom berzom struje HUPX, postavši njen jedini akcionar. U holdingu su i BSP i SEEPEX.

crna gora te pljevlja sasa mujovic nekp

Crna Gora spremila NEKP: Termoelektrana Pljevlja se gasi do 2041.

26. decembar 2016. - Ministarstvo energetike pripremilo je nacrt Nacionalnog energetskog i klimatskog plana koji je poslat Energetskoj zajednici na mišljenje