Klimatske promene

3. jul najtopliji dan na planeti ikada, stižu novi rekordi

rekordna-svetska-temperatura

Foto: ybernardi from Pixabay

Objavljeno

05.07.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

05.07.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Prosečna svetska temperatura dostigla je novi rekord u ponedeljak, 3. jula, premašivši 17°C po prvi put od početka merenja. Rekordna temperatura pripisana je klimatskim promenama izazvanim ljudskim faktorom i pojavi prirodnog fenomena El Ninjo, a stručnjaci predviđaju još toplije dane pred nama.

Prosečna globalna temperatura 3. jula iznosila je 17,01°C, čime je oboren prethodni rekord od 16,92°C, zabeležen 14. avgusta 2016. godine, prenele su svetske agencije.

Osim što je bio najvreliji dan na Zemlji od kada je satelitsko praćenje počelo 1979. godine, ovaj 3. jul je možda bio i najtopliji dan od kada je merenje temperature instrumentima postalo široko rasprostranjeno krajem 19. veka.

Rekordna temperatura pripisana je klimatskim promenama i fenomenu El Ninjo

Novi rekord objavila je američka agencija koja se bavi praćenjem i predviđanjem klimatskih i vremenskih prilika (US National Centers for Environmental Prediction). Stručnjaci veruju da je rekordna globalna temperatura posledica klimatskih promena izazvanih ljudskim aktivnostima, u kombinaciji sa fenomenom El Ninjo, koji se dešava svakih dve do sedam godina i dovodi do porasta temperature širom sveta.

Ovog leta nas verovatno čekaju još topliji dani

Tokom ovog leta naučnici očekuju još toplije dane, jer će El Ninjo da jača. Takođe, očekuje se da će ovaj fenomen, koji podiže svetsku temperaturu, imati takav uticaj tokom narednih 9 do 12 meseci.

U maju je Svetska meteorološka organizacija (World Meteorological Organization – WMO) upozorila da će globalne temperature verovatno porasti na rekordne nivoe u periodu između 2023. i 2027. godine, zbog emisija gasova staklene bašte i prirodnog fenomena El Ninjo. Prosečna godišnja globalna temperatura mogla bi da bude više od 1,5°C iznad predindustrijskih nivoa bar jednu godinu.

Između 2011. i 2020. godine je prosečna temperatura na površini Zemlje zbog ljudskih aktivnosti porasla za 1,1°C u odnosu na drugu polovinu 19. veka, što je dovelo do požara, poplava i nestašica hrane širom sveta, navodi Medjuvladin panel za klimatske promene (Intergovernmental Panel on Climate Change – IPCC).

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

dijalog o klimatskim promenama srbija undp cop 28

Dijalog o klimatskim promenama: Rast temperature u Srbiji 60 odsto veći od globalnog proseka

5. jul 2023. - U susret najvažnijem svetskom skupu o klimatskim promenama COP 28 Ministarstvo zaštite životne sredine i UN organizovali su skup u Srbiji

reset lazna haoticna dekarbonizacija analiza zapadni balkan kusljugic miljevic rajakovic

Analiza politika EU za dekarbonizaciju Zapadnog Balkana: Ako se nešto ne promeni nastaviće se haotična dekarbonizacija

5. jul 2023. - Analiza Haotična i lažna dekarbonizacija elektroenergetskih sektora na Zapadnom Balkanu je rezultat istraživanja u kojem je učestvovalo više od 100 stručnjaka iz regiona

Klimatska akcija i srpska stvarnost - u susret COP28

Klimatska akcija i srpska stvarnost – u susret COP28

5. jul 2023. - Prilagođavanje klimatskim promenama je pitanje opstanka za Srbiju i zato je potrebno da ima klimatsku politiku s dugoročnim ciljevima i jasnim, konkretnim merama za postizanje ugljenične neutralnosti, zaključak je panel diskusije Klimatska akcija u Srbiji i COP 28

zemlje Jugoistocne Evrope GSCI odrzive konkurentnosti

Evo kako zemlje Jugoistočne Evrope stoje u oblasti održive konkurentnosti

5. jul 2023. - Skandinavija ubedljivo vodi po indeksu GSCI, ali čak i te zemlje moraju još mnogo da rade do postizanja istinske održive konkurentnosti.