Foto: Freepik
Sada i zvanično, 2023. godina je bila najtoplija u ljudskoj istoriji, potvrdili su naučnici Kopernikove Službe za posmatranje klimatskih promena. Godina u kojoj su oboreni brojni rekordi završena je kako dolikuje, rekordno toplim decembrom.
U godini ekstremnih vremenskih prilika, oboreni su istorijski rekordi. Prosečne temperature vazduha su 2023. bile najveće do sada ili blizu tih nivoa u velikim delovima svih okeanskih basena i svih kontinenata osim Australije.
Prosečna globalna temperatura je 2023. iznosila 14,98 stepeni Celzijusa, što je skoro 0,2 stepena više od prethodnog rekorda, postavljenog 2016, sa 14,81 stepenom Celzijusa, piše u izveštaju Kopernikove Službe za posmatranje klimatskih promena (C3S).
Prošla godina bila je tako 1,48 stepeni Celzijusa toplija nego predindustrijski period (1850-1900). C3S se pozvao na paleoklimatske podatke iz izvora kao što su godovi u stablima i mehurići vazduha u glečerima i objavio da je 2023. vrlo verovatno bila najtoplija od poslednjih 100.000 godina.
Svi dani 2023. bili su topliji za po više od jednog stepena Celzijusa nego predindustrijski period
Podaci C3S-a pokazuju i da je 2023. bila prva godina da je prosečna temperatura svakog dana bila bar jedan stepen Celzijusa viša nego u predindustrijsko doba.
Ovi globalni rekordi dovode svet sve bliže neuspehu u postizanju ključnih međunarodnih klimatskih ciljeva. Države sveta su se u Pariskom sporazumu iz 2015. složile da preduzmu mere da ograniče rast prosečne globalne temperature na 1,5 stepen Celzijusa.
Čak polovina dana u 2023. bila je za 1,5 stepen Celzijusa toplija, a u novembru su prvi put u istoriji zabeležena dva sa temperaturom za dva stepena Celzijusa višom od predindustrijskog nivoa.
Od juna zaključno sa decembrom, za svaki mesec je zabeležena najviša temperatura do sada. Samanta Berdžes, zamenica direktora C3S-a, rekla je da je 2023. bila izuzetna godina „sa klimatskim rekordima koji su se rušili poput domina“.
Da li je El Ninjo glavni krivac
Temperature površine mora su oborile sve prethodno postavljene rekorde. Glavni dugoročni faktor za visoke temperature okeana je kontinuirano povećanje koncentracija gasova sa efektom staklene bašte, a prošle godine je tome doprineo i El Ninjo, kažu naučnici.
To je globalni atmosfersko-okeanski fenomen koji nastaje usled fluktuacija pravaca vetrova i temperature vode u tropskom delu Tihog okeana. Zbog El Ninja se toplija voda širi i ostaje bliže površini, čime se oslobađa više toplote u atmosferu, a vazduh postaje i vlažniji.
Naleti toplote u morima bili su uobičajena pojava 2023. godine, pogađajući Sredozemno more, Meksički i Karipski zaliv, Indijski okean i severni Pacifik, kao i veći deo severnog Atlantika.
Temperatura površine mora obično dostižu svoj najviši nivo u martu, a zatim počinje da opada, da bi se tokom jula i avgusta blago povećala. Tokom atipične 2023, globalne prosečne temperature mora su naglo porasle u martu, uz blagi pad u aprilu i maju, ali su nastavile da rastu tokom letnjih meseci, da bi 23. i 24. avgusta dostigle najvišu vrednost od početka merenja, 21,02 stepena Celzijusa. Prethodni rekord temperature površine mora, 20,95 stepeni, postavljen je u martu 2016. godine.
Prošle godine je zabeležen i izuzetno nizak nivo morskog leda na Antarktiku, dok je arktički morski led takođe bio ispod proseka. I dnevni i mesečni obim pali su u februaru 2023 na najniži nivo svih vremena.
Rekordne emisije ugljen-dioksida i metana
Prirodni uzroci dovode do određenih varijacija u temperaturi, ali ljudi su imali daleko značajniji uticaj na porast temperature. Vremenske anomalije koje je El Ninjo izazvao pršle godine, po rečima naučnika, slabije su od onih postignutih tokom 1997. i 2015. godine, kada je bio najjači.
Sa druge strane, koncentracije ugljen-dioksida i metana u atmosferi nastavile su da rastu i dostigle rekordnih 419 čestica u milion odnosno 1.902 čestice u milijardu. Koncentracija CO2 je prošle godine povećana za 2,4 čestice u milion, a metana 11 čestica u milijardu.
Porast temperatura vazduha i okeana deluje pogoršava ekstremne meteorološke prilike. Toplotni talasi su pržili Kinu i Evropu i izazvali suše, dok su ekstremne padavine izazvale poplave u Libiji i Grčkoj. Šumski požari u Kanadi su povećali emisije CO2 iz požara za 30 odsto.
Postoji šansa da će 2024. biti toplija od prošle godine, upozoravaju naučnici.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.