Negativne veleprodajne cene električne energije u Evropi su 2024. bile rekordne drugu godinu zaredom po broju sati. Direktor ACER-a Kristijan Zinglersen smatra da to znači da je novo doba već tu. On je u govoru na Beogradskom energetskom forumu – BEF 2025 pozvao države, regulatorna tela i operatore sistema da se tim izazovom pozabave tako što će pojačati fleksibilnost kao i da iskoriste prednosti integrisanih tržišta električne energije.
Prosečna cena struje za dan unapred u Evropskoj uniji i Norveškoj prošle godine je iznosila 81 evro po megavat-satu i bila niža nego 2021, kada je počela energetska kriza. To je dobra vest, ali su među zemljama i regionima na kontinentu značajne razlike prosečnih cena, izjavio je direktor Agencije EU za saradnju energetskih regulatora (ACER) Kristijan Zinglersen.
U jednom od glavnih obraćanja na Beogradskom energetskom forumu, BEF 2025, takođe je istakao da je procenat broja dana tokom kojih se cena značajno menjala ostao povišen. „To nagoveštava da nam u sistemu treba mnogo više kratkoročne fleksibilnosti“, kazao je Zinglersen.
Cene u Rumuniji, Bugarskoj, Grčkoj, Mađarskoj među najvišima u Evropi
Udeo vremena sa cenama iznad 150 evra za megavat-sat je 2024. oslabio na 6,1 odsto sa 11,3 iz prethodne godine, a 2022. je iznosio 66,7 procenata. Broj dana sa promenama cene za više od 50 evra po megavat-satu činio je snažnih 70,4 odsto, ali opet manje nego ranije: 2023. je to merilo izašlo na 77,1 odsto, a 87,8 procenata u godini pre toga.
Prosečna cena u Rumuniji se 2024. gotovo nije promenila. U Bugarskoj je pala jedan odsto, a u Mađarskoj pet procenata. Nasuprot tome, pad je bio najoštrili u Švedskoj, Norveškoj, Francuskoj i Belgiji: 22 do 39 odsto.
Prosečna cena električne energije za dan unapred u Rumuniji je prošle godine ostala praktično ista, dok je u nekoliko zemalja pala za po barem 22 odsto
Cene su prošle godine najviše bile u regijama Italije, između 106 i 112 evra po megavat-satu, u Irskoj (109), Rumuniji (104), Bugarskoj (103) i Grčkoj i Mađarskoj (po 101 evro za megavat-sat).
Pritom je 2024. bila druga godina zaredom s rekordnim brojem sati za koje su veleprodajne cene bile negativne. Njihov udeo je skočio sa 1,9 na 2,8 procenata.
„To je veoma značajno i pokazuje da smo već, po mom mišljenju, u novom dobu. Ne da mu se samo bližimo. Tu smo“, istakao je Zinglersen.
Udeo veoma niskih veleprodajnih cena skočio na nivo iz 2020. godine
Što se tiče udela perioda s veoma niskim veleprodajnim cenama, prošle godine je skočio na 8,8 odsto. Taj nivo je poslednji put viđen 2020, kada je izbila pandemija i zadala dotad nezapamćeni udarac potražnji, podsetio je prvi čovek ACER-a. Pozvao je države, regulatorna tela i operatore sistema da se tim pitanjem pozabave jačanjem fleksibilnosti.
Mrežarine treba sve više da odražavaju potrebe sistema, po njegovom viđenju: da više pokažu nijanse vezane za vremenske intervale kao i za lokacije. „Ta kombinacija signala za energiju i tarife bi, po mogućnosti, trebalo da nam omogući da gradimo više onoga što nam treba na pravim mestima, nasuprot tome kada gradimo ono što nam nije potrebno, na pogrešnim mestima“, izjavio je Zinglersen.
Integrisanje tržišta donosi koristi
U pregledu stanja i preporukama koje je nezavisni briselski institut Bruegel objavio prošle godine ukazao je na koristi od integracije tržišta električne energije. Među važnim faktorima su veća bezbednost snabdevanja sa manje elektrana u rezervi kao i veća fleksibilnost od manjih investicija u skladištenje energije, i još uz niže troškove kapitala. ACER, sa sedištem u Ljubljani, procenio je 2022. korist samo od prekograničnog trgovanja u EU na 34 milijarde evra.
„Takođe su veliki efekti na polju bezbednosti snabdevanja ukoliko smo u regionu veoma integrisanog tipa“, podvukao je Zinglersen. Ipak, integrisana tržišta imaju i neke loše strane, kazao je.
Jedan od primera je incident 2021, kada se sinhronizovana oblast Kontinentalna Evropa razdvojila na dva dela na sat vremena, a aktivirane su rezerve sa svih strana kontinenta. „Ali takođe možete mnogo brže da ponovo sklopite sistem“, napomenuo je Zinglersen na konferenciji.
Isto važi za nestanak struje u velikom delu Balkana u junu 2024. godine.
U Evropi su primenjena mnoga dobra rešenja, ali nisu podjednako raširena
ACER-ov direktor je takođe ukazao na, kako je rekao, dekorelaciju cena struje koja je od prošlog jula do septembra pogodila Jugoistočnu Evropu i Mađarsku. Neke od oštrih uspona cena za dan unapred je pripisao manjku kratkoročne fleksibilnosti, na primer baterija.
Po Evropi ima mnogo tehničkih rešenja i okvira za prevazilaženje ovih izazova, ali nisu baš jako ravnomerno rašireni, dodao je.
Zinglersen je skrenuo pažnju na povoljne prilike i koristi od dalje integracije tržišta električne energije na Zapadnom Balkanu i u EU.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.