Zemlje regiona još jednom se obavezale da razvijaju čistu energiju – EU upozorila na hidro sektor

Zajedničkim izjavama i dekleracijama zemlje Zapadnog Balkana obnavljaju zavete da će preći na korišćenje čiste energije. Ipak, Evropska unija upozorava da se mora biti obazriv kada je reč o hidroenergiji, jer gradnja hidroelektrana (HE) mora biti u skladu sa principima održivog razvoja i budućih EU obaveza zemalja regiona. U isto vreme organizacije civilnog društva pozivaju na odustajanje od gradnje HE jer narušavaju životnu sredinu.

Kako sprovesti energetsku tranziciju je pitanje koje muči sve vlade u regionu, a dodatni problemi pojavili su se posle pobune građana i civilnog sektora zbog gradnje malih, pa i velikih HE, koje su sastavni deo obnovljivih izvora energije (OIE). A, tu je i rastuće nezadovoljstvo građana iz skoro čitavog regiona zbog zagađenja vazduha, koje je najvećim delom izazvano sagorevanjem fosilnih goriva u elektrana, ali i privatnim kotlovima i pećima, kao i njihovim korišćenjem u transportu.

Poslednji sastanak na kojem se razgovaralo o ovim temama održan je juče u Podgorici, gde su ministri zemalja Zapadnog Balkana potpisali zajedničku izjavu kojom se obavezuju da će preći na korišćenje čiste energije.

Time su, kako je saopštila crnogorska vlada, potvrdili ambiciju da podstaknu dekarbonizaciju,  energetsku efikasnost i korišćenje OIE, što će učvrstiti put regiona ka EU.

Hahn: Nove HE moraju da poštuju buduće EU obaveze

Sastanku u Podgorici prisustvovao je i Johannes Hahn, EU komesar za proširenje, koji je izjavio da će čista energija omogućiti otvaranje novih radnih mesta, uštede u budžetima i zdravstvene koristi. Ali, govoreći o hidroenergiji naveo je da je izvesno da svih 140 planiranih HE u regionu neće moći da se izgradi.

On je istakao da bi svi trebalo da poštuju principe o održivoj hidroenergiji. Prvi je da prioritet za nova ulaganja budu modernizacije postojećih HE, kako bi se osigurala energija koju one već daju (oko 50% ukupne proizvodnje u 2016).

„Ali, samo ova mera nije dovoljna posebno ako se želi povećanje udela iz OIE, pa nove elektrane moraju da budu u skladu sa vašim budućim EU obavezama“, rekao je komesar.

Hahn je istakao da postoje delovi regiona gde nije moguće izgraditi HE bez trajnog narušavanja vrednih ekosistema i izuzetne prirodne lepote.

Zato je, kako je rekao, važno da se uključe sve zainteresovane strane. I to ne samo zašto što je to dobar potez, već što dugoročno može da uštedi novac i legalna je obaveza iz EU acquis-a.

Obaveza je da svi budući planirani projekti imaju studije o proceni uticaja na životnu i društvenu sredinu, što uključuje razgovor sa lokalnim zajednicama i organizacijama civilnog društva. U regionu to znači da razgovarate sa komšijama, naglasio je Hahn.

Njegov domaćin, premijer Crne Gore Duško Marković poručio je, kako prenosi agencija Mina, da će ova zemlja premašiti ambiciozno postavljeni cilj udela OIE u finalnoj potrošnji do 2020. godine.

„Plaćamo visoku cenu za to, ali ostajemo uvereni da će se ispravnost ovog hrabrog opredeljenja potvrditi već na srednji rok“, rekao je premijer.

A, crnogorski ministar održivog razvoja i turizma Pavle Radulović podsetio je da Crna Gora ima neverovatan hidrološki potencijal, sa više od 95 vodotokova.

„Dosad smo iskoristili tek 20% tog potencijala. Ukoliko budemo uspeli da iskoristimo dar prirode koji nam je dat u vodama, ali i vetru i oko 250 sunčanih dana godišnje, naša zemlja u budućnosti neće biti energetski zavisna“, naveo je ministar, i dodao da se mora poštovati regulativa iz oblasti životne sredine.

OCD: Zaustavite gradnju HE na Morači

Ovakvoj njegovoj najavi, o daljem korišćenju hidroenergije, teško da su se obradovali predstavnici organizacija civilnog sektora, koji su dan ranije na pripremnom sastanku za ovu Ministarsku konferenciju, u organizaciji NVO Green Home, pozvali Vladu Crne Gore da odustane od izgradnje HE na Morači, zbog ogromne štete koju bi nanele prirodi i stanovništvu.

Takođe, preporučili su da se više ulaže u vetroparkove, solarne elektrane i u druge vidove OIE koji manje štete životnoj sredini.

Ona je navela da je opravdana sanacija i poboljšanje energetske efikasnosti na postojećim HE, ali se mora obustaviti gradnja HE u zaštićenim područjima bilo kojeg međunarodnog i nacionalnog stepena zaštite, obuhvatajući buduća Natura 2000 područja, rezervate prirode, važna ptičija staništa, kao i rečnih sistema vezanih za njih.

Potrebno je, kako je istakla, obustaviti dalji razvoj MHE zbog štete koje nanose prirodi i stanovništvu, a najmanjih ekonomskih koristi.

Projektni službenik u Svetskoj organizaciji za zaštitu prirode (WWF) Adria Milija Čabarkapa, smatra da zabrinjava netransparentni način primene procedure u vezi sa izgradnjom HE na Morači što dokazuje činjenica da je Ministarstvo ekonomije svu dokumentaciju vezanu za taj projekat proglasilo internom tajnom.

„A, svi znamo da je rano uključivanje zainteresovanih strana u procese donošenja odluka ključna osnova za održivost nekog projekta“, objasnio je Čabarkapa.