COVID-19 nije ni prva, a verovatno ni poslednja zoonotska bolest – koja se prenosi sa životinja na ljude, pa je potrebno smanjiti rizik za njihov razvoj. Sprečavanje ilegalne trgovine divljim životinjama je dobra prilika. Ivonne Higuero, u intervjuu za UNEP, kaže da ova trgovina uništava staništa, čime se uklanjaju neophodne tampon zone između ljudi i divljih životinja i povećava verovatnoća da patogeni životinja dođu u kontakt sa ljudima.
Higuero je generalni sekretar Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES), međunarodnog ugovora sa 183 potpisnika. Divlje životinje su, inače, meta četvrte najveće ilegalne trgovinske aktivnosti na globalnom nivou.
Ilegalna trgovina divljim životinjama, kako ističe Higuero, ima mnogo negativnih posledica za dobrobit ljudi i očuvanje vrsta.
Gubitak biodiverziteta smanjuje našu otpornosti na različite bolesti
Kada kriminalci trguju ugroženim vrstama, oni slabe čitave ekosisteme i ugrožavaju glavne veze svetskog biodiverziteta. Gubitak te biološke raznolikosti, prema njenim rečima, jedna je od najvećih globalnih pretnji u naše vreme, a njena posledica je sužavanje genetskog fonda i samim tim manja otpornost na mnoge bolesti.
Nelegalna trgovina divljim životinjama doprinosi devastaciji staništa, što uklanja zaštitne zone između ljudi i divlje faune
Nelegalna trgovina divljim životinjama doprinosi uništavanju staništa, čime se uklanjaju neophodne tampon zone između ljudi i divlje faune. Kao posledica toga, životinjski patogeni češće dolaze u kontakt sa ljudima. Higuero ističe da je veća verovatnoća da će životinje kojima se ilegalno trguje biti prodate ili kupljene tamo gde se sanitarni standardi ne poštuju, što povećava verovatnoću širenja bolesti.
Ona podseća da su mnoge zarazne bolesti u novije vreme nastale od divljih životinja.
Nelegalni trgovinski tokovi divljih životinja zbližavaju ljude sa životinjskim staništima, a samim tim doprinose širenju bolesti
Nelegalna trgovina divljim životinjama samo će pogoršati pojavu zaraznih bolesti jer degradira staništa životinja i približava ljude tim staništima, čime se doprinosi širenju bolesti, dodaje ona.
Postoji potreba za uspostavljanje ravnoteže između ljudi i prirode
Upitana o koracima koje bi trebalo preduzeti za sprečavanje pojave i širenja bolesti poput COVID-19, ona je rekla da međunarodna trgovina mora biti u potpunosti regulisana i da se do kraja mora primeniti nacionalno zakonodavstvo i propisi o divljim životinjama.
Ulaganje u prirodu mora biti glavna tačka oporavka od posledica pandemije
Higuero smatra da postoji potreba da se obnovi ravnoteža između ljudi i prirode. To znači zaustavljanje uništavanja i degradacije staništa, krčenja šuma i nepoželjne konverzije zemljišta.
Ona podseća na podatak da više od polovine svetskog bruto društvenog proizvoda u velikoj ili umernoj meri zavisi od prirode, kao i da osnovna sredstva za život miliona ljudi dolazi od divljih životinja, tako da ulaganje u prirodu za sve vlade mora biti glavna tačka oporavka od posledica pandemije.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.