Činjenica da sedam meseci pre isteka važenja uredbe o subvencionisanju obnovljivih izvora energije (OIE), još nije poznato šta će biti sa ovim propisom, izaziva veliku neizvesnost u ovoj industriji, što usporava ili odlaže ulaganja. Zbog toga su predstavnici kompanija, koje razvijaju ili pripremaju projekte u oblasti OIE, pozvali Vladu Srbije da saopšti šta planira, kao i da sasluša stavove poslovne zajednice pre donošenja novog modela subvencinisanja.
Ovo su glavne poruke industrijskog sektora sa radionice Novi energetski regulatorni okvir za Srbiju: preporuke, obaveze, implikacije, održane u Privrednoj komori Srbije u organizaciji Asocijacije za održivi razvoj (ASOR).
Radionica, druga po redu, deo je projekta Mobilizacija i uključivanja zainteresovane javnosti u proces kreiranja održive energetske politike Srbije. Prva je bila posvećena organizacijama civilnog društva (OCD), a na trećoj bi trebalo da se predstave zaključci sa prve dve i to onima koji pripremaju nove propise.
Predstavnici firmi, koje razvijaju ili pripremaju projekte u oblasti OIE, istakli su da u Srbiji skoro da nema nikakve energetske strategije, kao i da se odluke donose bez konsultovanja privrede. Skoro svi učesnici radionice su istakli da bez predvidljivog zakonskog okvira nema razvoja ovog sektora.
Prof. dr Miroslav Kopečni, član Programskog odbora ASOR-a, istakao je da su na radionici konstatovana kašnjenja u odnosu na obaveze koja postoje prema Energetskoj zajednici (EZ), ali i otvorena pitanja koja bi bilo dobro uključiti u naš zakonodavni sistem.
„Takvi su, tek primera radi, pitanje položaja prozjumera i agregatora, ali ostaje i otvoreno pitanje da li je u ovom trenutku preuranjeno preći na sistem aukcija ili je potrebno podržati i nastaviti, barem dok se OIE sektor ne razvije, sistem feed-in tarifa. Očekujemo da sva ova pitanja budu predmet dijaloga sa predstavnicima vlasti“, istakao je Kopečni.
EU diktira pravila
Branislava Lepotić Kovačević, stručnjak za pravo energetike, podsetila je da poznavanje prava u ovoj oblasti veoma važno jer su investicije dugoročne.
“Veoma često se dešava da jedni propisi važe kada se neki elektroenergetski objekat planira, drugi kada se gradi, a treći kada počinje da radi. Investitori u Srbiji moraju da brinu o nacionalnom propisima, ali i o onima koji će to postati zbog poštovanja Ugovora o Energetskoj zajednici, ili zbog ulaska u EU. Dobro je da se sada veoma dobro zna koja pravila će važiti u Srbiji u budućnosti kada je reč o energetici jer se to može videti iz rada Energetske zajednice, a pre svega EU, koja sada, na primer, priprema IV energetski paket, koji će doći i do nas. Naravno, i EZ i EU postavljaju neke ciljeve, ali na državama je da odluče kako će ih sprovesti”, poručila je ona.
ASOR projekat sprovodi u saradnji sa Evropskom klimatskom fondacijom (European Climate Foundation).
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.