Kako uključiti OCD i privredu u kreiranje održive energetske politike

S obzirom da donošenje odluka u oblasti održive energetike ne uključuje sve zainteresovane strane, naša namera je da napravimo mehanizam da se one uključe u buduće zakonodavne procese, kao i da definišemo predloge za razvoj energetike, izjavila je ekspretkinja za održivu energetiku Maja Turković otvarajući prvu radionicu projekta Mobilizacija i uključivanja zainteresovane javnosti u proces kreiranja održive energetske politike Srbije.

Projekat sprovodi Asocijacija za održivi razvoj (ASOR) u saradnji sa Evropskom klimatskom fondacijom (European Climate Foundation).

Prva radionica posvećena je organizacijama civilnog društva (OCD), druga će biti organizovana sa predstavnicima privrednog sektora, dok bi na trećoj trebalo da se predstave zaključci prve dve i to donosiocima odluka.

Maja Turković, koja je i član Programskog odbora ASOR-a, je istakla da je prvi cilj projekta da se napravi mehanizam da OCD i privreda budu više uključeni u buduće promene propisa, sa idejom da ove dve grupacije imaju predstavnike u radnim grupama za pripremu novih zakona i strategija. Drugi cilj je da se pripreme predlozi pravaca razvoja energetike, iz ugla civilnog sektora i privrede.

Na prvoj radionici predstavljene su trenutne obaveze Srbije u okviru Energetske zajednice, šta je čeka u pregovorima sa Evropskom unijom, kao i šta EU priprema u četvrtom energetskom paketu.

Ono što čeka Srbiju u oblasti održive energetike je prelazak na novi sistem subvencija za OIE, formulisanje integrisanih energetsko-klimatskih planova i primena dve direktive – o industrijskim emisijama i o velikim ložištima

U okviru evropskih integracija održiva energetika u Srbiji je deo tri procesa – saradnje sa Energetskom zajednicom, primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i pristupnih pregovora sa EU.

Kako sve to funkcioniše govori podatak da je za početak pregovora Srbije o Poglavlju 15 – o energetici, potrebno da se ispune dva uslova, a to je razdvajanje delatnosti u sektoru prirodnog gasa i donošenje akcionog plana o rezervama nafte i naftnih derivata. Ove obaveze su nešto na čemu godinama radi Sekretarijat Energetske zajednice, jer su deo Ugovora o Energetskoj zajednici, koji je Srbija potpisala.

Srbija i četvrti energetski paket

Kao prioriteti četvrtog energetskog paketa EU, koji je u pripremi, tokom radionice navedeni su energetska efikasnost, obnovljivi izvori energije (OIE) i uvođenje novih aktera na tržištu, kao što su prozjumeri.

Ono što čeka Srbiju u oblasti održive energetike je prelazak na novi sistem subvencija za OIE, sa fid-in tarifa na fid-in premije, formulisanje integrisanih energetsko-klimatskih planova i primena dve direktive – o industrijskim emisijama i o velikim ložištima. U okviru evropskih integracija tu je i Akcioni plan sa šest konkretnih vodećih inicijativa, čija je suština energetsko povezivanje.

Na radionici je prisustvovalo više od 20 predstavnika organizacija civilnog društva E-sigurnost, Građanska čitaonica Evropa iz Bora, Ekološko društvo iz Bujanovca, CEDEF, Centar za promociju održivog razvoja (CPOR), Grupa za analizu i kreiranje javnih politika, Centar za istraživačke i razvojne projekte EcoDev, Jedan stepen Srbija, Beogradski fond za političku izuzetnost (BFPE), Asocijacija za održivi razvoj (AOSR), Beogradska otvorena škola (BOŠ), Stalna konferencija gradova i opština (SKGO), RES fondacija i Edukativni centar tim Knjaževac.