Foto: Balkan Green Energy News
Ugovorne strane Energetske zajednice čine sve kako bi ispunile zahtevne uslove i iskoristile priliku da spoje tržišta električne energije sa Evropskom unijom do četvrtog kvartala 2026. ili prvog kvartala 2027. godine. Osim drugih koristi, spajanje bi moglo da da snažan podsticaj za ulaganja u obnovljive izvore energije. Međutim, uvođenje prekogranične takse na CO2 moglo bi biti korak unazad i za tržišta električne energije, i za investicije i za energetsku tranziciju u regionu, istakli su predstavnici operatora prenosnih sistema, regulatora i berzi električne energije na Beogradskom energetskom forumu 2025.
Treći Beogradski energetski forum (BEF 2025), koji je organizovao Balkan Green Energy News, ugostio je četiri stotine učesnika iz više od 30 zemalja regiona, Evrope i šire.
Učesnici panela pod nazivom Integracija tržišta električne energije Zapadnog Balkana u unutrašnje evropsko tržište kroz spajanje tržišta bili su:
- Anže Predovnik, ADEX grupa, generalni direktor
- Jasmina Trhulj, Sekretarijat Energetske zajednice, šefica Sektora za električnu energiju
- Ivan Asanović, Crnogorski elektroprenosni sistem (CGES), generalni direktor
- Marko Bislimoski, Regulatorna komisija za energetiku, vodosnabdevanje i upravljanje komunalnim otpadom Republike Severne Makedonije, predsednik
- Zoran Vujasinović, Agencija za saradnju energetskih regulatora (ACER), službenik za politiku.
Razgovarali su o veoma aktuelnim temama, uključujući spajanje tržišta, Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM), nestanke struje.
Spajanje tržišta: Prva prilika četvrti kvartal 2026. ili prvi kvartal 2027.
Otvarajući panel, moderator Dejan Stojčevski, tehnički direktor berze SEEPEX, integraciju tržišta električne energije ugovornih strana Energetske zajednice u unutrašnje tržište električne energije EU nazvao je ključnim elementom u procesu energetske tranzicije.
“Spajanje tržišta, koje je preduslov za uspešnu energetsku tranziciju, donosi veću transparentnost, povećanu konkurenciju, uspostavljanje jedinstvene regionalne referentne cene i jače podsticaje za ulaganja u obnovljive izvore energije”, naglasio je on.
Međutim, prema njegovim rečima, ova integracija je puna izazova. Zemlje u regionu moraju da obave više poslova na tom putu, uključujući transpoziciju propisa, imenovanje nominovanih operatora tržišta električne energije (NEMO) i proces operativnog povezivanja kroz sprovođenje lokalnih projekata, podvukao je Stojčevski.
Trhulj: Transpozicija Paketa za integraciju električne energije omogućava ubrzanu integraciju regionlanih tržišta u jedinstveno tržište EU
Najvažniji propisi su deo Paket za integraciju električne energije (eng. Electricity Integration Package – EIP). Jasmina Trhulj, šefica Sektora za električnu energiju Sekretarijata Energetske zajednice, podsetila je da transpozicija EIP-a od strane ugovornih strana omogućava integraciju njihovih tržišta električne energije u jedinstveno tržište električne energije EU pre pristupanja ovoj Uniji.
Da bi se to postiglo, one, kako je dodala, moraju da usvoje i sprovedu zakone na usaglašen način, uključujući proširenje nadležnosti ACER-a na prekogranična pitanja između zemalja članica EU i članica Energetske zajednice.
Što se tiče regionalnih metodologija, ACER je nadležan u meri u kojoj su uključene susedne zemlje EU, što je, kako je rekla, najčešći slučaj.
Priprema Plana integracije operatora tržišnog spajanja je u toku
Još jedan važan deo slagalice je Plan za implementaciju spajanja tržišta operatora (eng. Market Coupling Operator Implementation Plan – MCO IP) koji će postaviti smernice i vremenske rokove za spajanje dan-unapred i unutardnevnog tržiššta. Trhulj je potvrdila da je priprema plana u toku.
Prema nacrtu tog plana, “prvi prozor” za spajanje tržišta zakazan je za četvrti kvartal 2026. ili potencijalno do prvog kvartala 2027, pod uslovom da su ispunjeni definisani preduslovi, otkrila je ona.
Preduslovi su sledeći: završena transpozicija EIP-a i verifikovana njegova usklađenost, imenovanje NEMO-a na usaglašen način; potvrđena operativna spremnost operatora prenosnog sistema i NEMO-a i potpuno poštovanje ugovornih odredbi.
„Pod uslovom da je EIP transponovan i njegova usklađenost verifikovana, kao i da je plan MCO IP odobrio ACER, NEMO može podneti zahtev za pristupanje spajanju tržišta. Nakon toga sledi proces pristupanja koji traje do 18 meseci#, objasnila je Trhulj.
Crna Gora i Srbija spremne za „prvi prozor“ za spajanje tržišta
Anže Predovnik, izvršni direktor ADEX grupe, podelio je iskustvo Slovenije u različitim procesima spajanja nacionalnog tržišta sa tržištem EU, uključujući spajanje dan-unapred tržišta, unutardnevnog tržišta.
Posebno je naglasio važnost spajanja tržišta i njegov uticaj na likvidnost, transparentnost, konkurenciju i povećana ulaganja u obnovljive izvore energije.
Predovnik je predstavio i integraciju mađarske berze HUPX-a u ADEX grupu, koja je završena krajem 2024, i istakao prednosti koje ADEX donosi tržištu i njegovim učesnicima kroz ujedinjenje berzi električne energije Slovenije, Srbije i Mađarske.
Poboljšana transparentnost, korišćenje jedinstvene tehnologije trgovanja i kliringa, usklađen proces pristupanja tržištu na svim tržištima ADEX-a, usklađivanje pravila i poboljšane usluge za klijente samo su neke od prednosti koje nudi ADEX grupa, istakao je Predovnik.
Jedna neposredna korist koja je već primenjena je da učesnici aktivni na jednom od tržtu u okviru ADEX grupe ne plaćaju naknade za pristupanje nekom od druga dva tržišta unutar Grupe.
Predovnik: Učesnici aktivni na jednom tržištu ADEX grupe ne plaćaju naknade prilikom ulaska na nekom od druga dva tržišta unutar Grupe
„Osim toga, svi resursi ADEX-a doprinose implementaciji lokalnog projekta za spajanje srpskog i mađarskog dan-unapred tržišta. Očekuje se da će projekat biti završen u prvom raspoloživom terminu, predviđenom za četvrti kvartal 2026. ili prvi kvartal 2027. godine“, istakao je Predovnik.
O vremenskom okviru spajanje tržišta govorio je i Ivan Asanović, generalni direktor Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES).
„Nakon što se proveri usklađenost transpozicije EIP-a i Nadzorni odbor za spajanje tržišta (eng. Market Coupling Steering Committee (MCSC) usvoji neophodne izmene sporazuma o aktivnostima za dan-unapred tržište (eng. Day-ahead Operations Agreement – DAOA) i unutardnevno tržište (eng. Intraday Operations Agreement -IDOA), CGES i berza BELEN će moći da potpišu ove sporazume, čime bi postali neoperativne strane u MCSC-u Nadzornom odboru“, objasnio je Asanović.
Prema njegovim rečima, dobijanje ovog statusa je preduslov za podnošenje zahteva za promenu i izuzetno je važno da se to sprovede na vreme kako bi se procedura koja traje obično 18 meseci završila do četvrtog kvartala 2026. ili prvog kvartala 2027.
Inače, nedavno je i ministarka energetike, rudarstva i mineralnih resursa Severne Makedonije Sanja Božinovska isto izjavila da je realno ciljati na spajanje tržišta između četvrtog kvartala 2026. i prvog kvartala 2027.
Pretnje: CBAM i nestanak struje
Osim spajanja tržišta, teme koje, prema rečima Dejan Stojčevski (SEEPEX), takođe zaokupljaju Zapadni Balkan, su prekogranična taksa na CO2 i nestanci struje. On je naglasio da potencijalna primena CBAM-a na električnu energiju od 1. januara 2026. predstavlja pretnju energetskoj tranziciji u regionu.
Osim toga je istakao da je ključno razgovarati o sigurnosti elektroenergetskog sistema i osnovnim uzrocima nestanka struje koji su se dogodili širom Evrope u poslednjem periodu.
“Pošto nije bilo najava da će primena CBAM-a biti odložena, ponašamo se u skladu sa pretpostavkom da će se taksa naplaćivati na električnu energiju od 1. januara 2026, s obzirom na to da ugovorne strane Energetske zajednice neće biti spremne za spajanje tržišta do tog datuma”, istakla je Jasmina Trhulj (Sekretarijat Energetske zajednice).
Trhulj: Postoji rizik da određene firme prebace svoje trgovačke aktivnosti i investicije u obnovljive izvore van regiona
Takva situacija, prema njenim rečima, stvara niz rizika za funkcionisanje regionalnog tržišta električne energije i proces energetske tranzicije, na koje je Sekretarijat skretao pažnju u ime ugovornih strana, trgovaca električnom energijom, elektroenergetskih kompanija, firmi koje razvijaju projekte za obnovljivu energiju.
Upozorila je i da postoji rizik da određene firme izmeste van regiona svoje trgovačke aktivnosti i investicije u obnovljive izvore energije, čime bi potencijalno ugrozile napore ka integracijama i dekarbonizaciji.
Osim toga, učesnici na tržištu ukazuju na značajnu neizvesnost u vezi sa tačnim tehničkim detaljima u vezi sa primenom CBAM-a na električnu energiju, koja predstavlja jedinstvenu vrstu robe, podsetila je Trhulj.
Marko Bislimoski, predsednik Regulatorne komisije za energetiku i usluge u upravljanju vodama i komunalnim otpadom (RKE) Severne Makedonije, naglasio je da je od ključne važnosti da zemlje u regionu otvoreno razgovaraju sa Briselom. A takođe, kako je dodao, i da zajedno sa Energetskom zajednicom pokrenu pripremu akcionog plana definisati faze za uvođenje poreza na CO2.
Bislimoski: Moramo definisati stavke za koje će nam biti potrebna finansijska pomoć od EU
„Potreban nam je ozbiljan pristup i da kažemo šta možemo sami da uradimo i da to odmah sprovedemo. Istovremeno, moramo definisati stavke za koje će nam biti potrebna finansijska pomoć od EU“, savetovao je Bislimoski.
Učesnici panela su se saglasili da je potrebno da region zauzme jedinstven stav o CBAM na predstojećem sastanku koji će se održati 1. jula u Briselu.
On je podsetio da je Severna Makedonija nedavno usvojila novi Zakon o energetici, a sledi usvajanje podzakonskih akata. Krajnji cilj je obezbeđivanje bezbednosti i stabilnosti u prenosu i distribuciji električne energije po ugledu na EU, ali i niže cene električne energije za potrošače, dodao je Bislimoski.
Asanović: Potrebno je preduzeti hitne mere za poboljšanje koordinacije prenosnih kapaciteta u regionu
U vezi sa pitanjem nestanka struje, Ivan Asanović (CGES) je naglasio važnost koordinacije prenosnih kapaciteta i planova održavanja dalekovoda u širem regionu Balkana.
Podsetio je na izazovne operativne uslove prošle zime, kada su razmene planirane duž koridora Grčka-Bugarska-Rumunija-Mađarska uglavnom fizički realizovane preko jugozapadnog Balkana, što je dovelo do značajnog opterećenja mreže. Takve situacije moraju se izbegavati u budućnosti kroz sveobuhvatniju koordinaciju, upozorio je Asanović.
Neophodno je, prema njegovim rečima, preduzeti hitne mere za poboljšanje koordinacije u regionu kako bi se ublažili trenutni problemi u periodu do uspostavljanja mehanizama i struktura propisanih u propisima CACM i SOGL.
„Ova pravila će u potpunosti uskladiti rad sistema u regionu sa ostatkom Evrope i značajno poboljšati bezbednost funkcionisanja i stvoriti neophodne preduslove za povezivanje tržišta zemalja Zabadnog Balkana sa jedinstvenim evropskim tržištem“, naglasio je Asanović.
Vujasinović (ACER): Puna operativna spremnost CCR-ova nije preduslov za spajanje tržišta
U decembru prošle godine operatori prenosnih sistema su napravili prekretnicu tako što su dogovorili Zajedničku deklaraciju o regionalnoj koordinaciji. Deklaracija, čiju je pripremu vodio ENTSO-E, donosi sveobuhvatni okvir saradnje za operatore prenosnog sistema u okviru Jugoistočne Evrope.
Zoran Vujasinović, iz EU Agencije za saradnju energetskih regulatora (ACER), napomenuo je da je ova Agencija u januaru podnela zahtev operatorima prenosnih sistema da predlože konfiguraciju regiona za proračun kapaciteta (eng. Capacity Calculation Regions – CCRs), uključujući granice zona trgovanja članica Energetske zajednice u okviru metodologije EU CCR.
Očekuje se da će predlog operatora prenosnih sistema biti objavljen do kraja jula, nakon čega će ACER doneti odluku u narednih šest meseci, napomenuo je on.
Trenutni predlog operatora prenosnih sistema predviđa:
- uključivanje jugoistočnih granica zona za trgovanje (eng. bidding zones) sa Balkana u region Jugoistočne Evrope, koji već uključuje zajedničke granice Rumunije, Bugarske i Grčke.
- formiranje posebnog regiona u severozapadnom delu (koji pokriva međusobne granice zona za trgovanja Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, kao i njihove granice zona za trgovanje sa EU), sa perspektivom integracije u region Centralne Evrope.
- Region Italija-Crna Gora i region Istočne Evrope (uključujući Ukrajinu, Moldaviju, Poljsku, Slovačku, Mađarsku i Rumuniju) ostaju nepromenjeni kako je definisano CACM uredbom Energetske zajednice.
Prema rečima Vujasinovića, stav ACER-a je da bi ceo region trebalo, vremenom, da pređe na metodologije proračuna i raspodele kapaciteta zasnovane na protoku (eng.flow-based capacity calculation and allocation methodologies). Međutim, početni korak biće učešće u spajanju tržišta na osnovu vrednosti neto prenosnog kapaciteta (eng. Net Transfer Capacity – NTC).
“Važno je napomenuti da puna operativna spremnost CCR-ova nije preduslov za spajanje tržišta. Spajanje se može odvijati na osnovu postojećih procedura za proračun NTC-a, pod uslovom da regionalna operativna bezbednost nije ugrožena ni u jednom trenutku i da je obezbeđena maksimalna koordinacija u proračunu kapaciteta”, naglasio je Vujasinović.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.