Zaključak sa COP28: Fosilnim gorivima odzvonilo, ali će se i dalje koristiti

Predstavnici skoro svih država sveta su na konferenciji COP28 dogovorili globalni sporazum s pozivom za prelazak sa fosilnih goriva na čistije izvore energije. Dokument je odmah proglašen istorijskim jer nagoveštava konačni kraj upotrebe fosilnih goriva. Klimatski aktivisti ističu da je to važan korak, ali da sam dokument sadrži i brojne zabrinjavajuće formulacije, dok ublažena terminologija o energetskoj tranziciji omogućava državama da nastave da koriste fosilna goriva kao i do sada.

Dve nedelje pregovora u Dubaiju na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP28 rezultirale su Konsenzusom iz UAE, globalnim dogovorom u kojem je poziv na postepeni prelazak sa fosilnih goriva ka obnovljivim izvorima energije, na pravičan i uređen način. Cilj je da se neto emisije gasova s efektom staklene bašte najkasnije do 2050. obore na nulu, a globalno zagrevanje do kraja veka zaustavi ispod granice od 1,5 stepeni Celzijusa.

Prvi put, još od prve konferencije u Berlinu 1995, fosilna goriva su u fokusu završnog teksta globalne konferencije o klimi. Ugalj, nafta i gas se pominju kao energenti koje treba zameniti energijom iz čistijih izvora. Predstavnici fosilne industrije i Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC) su lobirali da se to ne dogodi, ali je konferencija produžena 36 sati radi dogovora po tom, ključnom pitanju.

Prvi put na jednom COP-u fosilna goriva su eksplicitno navedena kao energenti koje treba zameniti

Dokument je već na konferenciji proglašen istorijskim zbog nagoveštaja konačnog kraja upotrebe uglja, nafte i gasa. Ovo je početak kraja ere fosilnih goriva, istakli su u UN-u.

Kako navode klimatski aktivisti, to je važan korak u dobrom smeru, ali sam završni dokument sadrži i brojne zabrinjavajuće formulacije.

Ublažena terminologija ostavlja prostor za dalju upotrebu fosilnih goriva

U završnom dokumentu se ipak ne pominje postepeno odbacivanje (phaseout) fosilnih goriva, već se pominje postepeni prelazak sa (transition away from) njih ka čistijim izvorima.

U konačnoj verziji konsenzusa utvrđena je ova terminološka finesa. Dogovor poziva članice UN-a na tranziciju, odnosno postepeni prelazak sa fosilnih goriva, ali ih ne obavezuje na prestanak upotrebe fosilnih goriva.

Ublaženi ton sporazuma ostavlja prostor mnogim državama da energetsku tranziciju ka obnovljivim izvorima prilagode svojim potrebama i tempu

Kako ističu klimatski aktivisti i druge zainteresovane strane, takav ublaženi ton i terminologija ostavljaju prostor mnogim državama čija se ekonomija oslanja na fosilna goriva da tranziciju ka obnovljivim izvorima energije protumače i prilagode svojim potrebama i tempu koji im odgovara. Bez oznake hitnosti.

Ovo nije istorijski dogovor kakav je potreban svetu

Greenpeace je saopštio da sporazum koji je postignut u Dubaiju nije istorijski dogovor kakav je potreban svetu. Ima puno rupa i nedostataka, ali je „najbitnije i najhitnije“ da se zaustave svi planovi proširenja fosilne infrastrukture, koja gura planetu preko granice od 1,5 stepeni Celzijusa, istakli su u ovoj organizaciji.

Greenpeace navodi da novi sporazum ne predviđa dovoljno sredstava da se klimatski ciljevi postignu na pravedan i brz način. U tekstu sporazuma se ne pominje “postepeno odbacivanje” fosilnih goriva. A to je ono što nauka zahteva i što bi moglo da omogući pravednu i održivu tranziciju sa fosilnih goriva, u skladu sa ciljem da se globalno zagrevanje ograniči na 1,5 stepeni Celzijusa do kraja veka, ukazuju aktivisti.

Komentarišući konačni ishod COP28, Kaisa Kosonen iz Greenpeace Internationala (GPI) izjavila je: „Ono od čega je fosilna industrija strahovala se dogodilo – kraj ere fosilnih goriva i poziv na masovno širenje obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti u ovoj deceniji.“

Kosonen: Ono od čega je fosilna industrija strahovala se dogodilo

Da bi se ciljevi sporazuma ostvarili, bogate zemlje će morati značajno povećati finansijsku podršku i naterati zagađivače i industriju fosilnih goriva da počne da plaća za štetu koje je prouzrokovala, poručuje Greepeace.

Organizacija napominje da postignuti sporazum takođe poziva da se do 2030. utrostruče kapaciteti obnovljive energije i udvostruče stope rasta energetske efikasnosti. Takođe, da je tokom pregovora u Dubaiju istaknuto da cene energenata iz obnovljivih izvora padaju velikom brzinom.

Pariski sporazum umalo pao zbog greške u prevodu – đavo je u detaljima

Prilikom usaglašavanja završne verzije Pariskog sporazuma, postojala je takođe određena terminološka napetost, koja se ogledala u nijansama engleskog jezika. Doduše, manje očigledna od aktuelne.

U prevodu sa francuskog na engleski, zbog navodne tehničke greške, shall se umalo pretvorilo u should. I to delu sporazuma koji se odnosio na to da će razvijene zemlje preuzeti vođstvo u smanjenju emisija. Dakle, u radnoj verziji na francuskom bilo je navedeno da će, a ne da bi trebalo da to urade – shall, a ne should.

Zbog ovakve omaške u tekstu i prevodu, grupa G77 zemalja u razvoju je nakon pažljivog čitanja saopštila da je to crvena linija sporazuma preko koje se neće preći i da se mora precizno navesti obaveza i namera razvijenih da predvode globalno smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Ispravka je učinjena, ali umalo da zbog takve jezičke nijanse ne dođe do sporazuma u Parizu, koji još uvek predstavlja važeći krovni dokument u borbi protiv klimatskih promena.

Ta razlika u detalju i terminologiji, prema kojoj umanjenje emisija u razvijenim zemljama nije preporuka već preuzeta obaveza, i dalje je od ključne važnosti.

Na skupu COP28 usvojen je novi termin – „postepeni prelazak“, koji će odrediti klimatsku i energetsku politiku

U Dubaiju je usvojena terminologija koja će odrediti klimatsku i enegetsku politiku. Nakon dvonedeljnih pregovora, lobiranja i pritisaka, jedan termin je nadvladao nad drugim: „prelazak“ sa fosilnih goriva je usvojen, dok se odluka o „postepenom odbacivanju“ prolongira za neki drugi globalni samit.