Termoelektrane na ugalj ugrožavaju zdravlje ljudi u neposrednoj okolini, ali i u udaljenim predelima. Zagađenost vazduha iz takvih postrojenja u Turskoj dovodi do skoro pet hiljada preuranjenih smrtnih slučajeva i preko tri hiljade prevremenih porođaja godišnje, a skoro pola zdravstvenih troškova je ispostavljeno van državnih granica.
Turska ne odustaje od plana da više nego udvostruči kapacitet termoelektrana na ugalj, uprkos uticaju na zdravlje i ogromnim troškovima na tom planu. U analizi za 2019. koju je objavio Health and Environment Alliance (HEAL), iznos je procenjen na do 10,9 milijardi evra, od čega gotovo polovina odlazi na druge zemlje.
Zdravstveni troškovi pripisani aktivnostima termoelektrana na ugalj iznose do 5,88 milijardi evra godišnje samo u Turskoj, a to je 27 odsto ukupnog ceha te zemlje.
HEAL i sedam turskih medicinskih organizacija pozvali su na napuštanje uglja i saopštili da bi to bio suštinski korak za zaštitu javnog zdravlja, poboljšanje kvaliteta vazduha i suočavanje s klimatskim promenama. U izveštaju Chronic Coal Pollution Turkey ili „Hronično zagađenje od uglja u Turskoj“ piše da je u toj zemlji 2019. bilo 28 aktivnih elektrana na ugalj kapaciteta većeg od 100 megavata i da su izazvale veliku štetu.
Termoelektrane na ugalj u Turskoj odgovorne su za 26.500 slučajeva bronhitisa kod dece i 1,48 miliona izgubljenih radnih dana na godišnjem nivou
Rezultat je skoro pet hiljada preuranjenih smrtnih slučajeva, 26.500 slučajeva bronhitisa kod dece i više od tri hiljade prevremenih porođaja. Istraživači su izračunali da je broj dana sa tegobama usled astme i bronhitisa kod dece koja boluju od astme povećan za neverovatnih 237.000 i da je izgubljeno 1,48 miliona radnih dana, a da su ljudi bili bolesni ukupno 11,3 miliona dana više nego da termoelektrane nisu radile.
Živa uvrštena među najopasnije otrovne materije
Zagađenost vazduha pripisana industriji uglja izaziva oboljenja srca i pluća i povećava rizik od mnogih drugih bolesti. Pomenute termoelektrane su 2019. proizvele 37 odsto struje u Turskoj, a prošle godine je radila još jedna.
U dokumentu se navode i podaci o posledicama izloženosti živi i istaknuto je da su elektrane na ugalj jedan od glavnih izvora. Ta zagađujuća materija može da spusti količnik inteligencije ili IQ kod dece i tako da im oslabi rezultate u obrazovanju i radu.
Spaljivanje uglja je drugo na listi najvećih uzročnika emisija žive za koje su odgovorni ljudi. Taj metal je u izveštaju istaknut kao jedan od četiri glavna polutanta, a ostali su praškaste materije PM, sumpor-dioksid odnosno SO2 i azotni oksidi, zajednički označeni kao NOx.
Najranjivije osobe su u najvećoj opasnosti
„Zagađenje iz elektrana na ugalj dovodi svakoga u rizik od kardiovaskularnih bolesti, šloga, hronične opstruktivne bolesti pluća, karcinoma pluća kao i akutnih respiratornih infekcija. Ali ono posebno utiče na najranjivije – trudnice, decu, starije, one koji su već bolesni ili siromašni“, navela je HEAL-ova direktorka za strategiju i kampanje Anne Stauffer.
Izveštaj ističe nedostatak transparentnosti u pogledu podataka o emisijama
Udarac na zdravlje i klimu se još ne uzima u obzir pri uobličavanju energetske politike. Zdravstveni troškovi u Turskoj i zemljama na koje utiču njene termoelektrane na ugalj mogao bi biti znatno veći od 10,9 milijardi evra ukoliko se pridodaju efekti klimatskih promena. Taj deo elektroenergetskog sektora je jedan od glavnih uzročnika emisija ugljen-dioksida, koje doprinose globalnom zagrevanju.
Autori i autorke su ukazali na manjak transparentnosti u pogledu podataka o emisijama, jer vlada objavljuje samo objedinjene informacije za proizvodnju struje i grejanje. Brojke za pojedinačne termoelektrane na ugalj nisu javno dostupne.
Faktor zdravstva mora da se uračuna pri promeni politike
„Zdravstvene i medicinske organizacije moraju da budu aktivnije u ekonomskim i raspravama o javnom zdravlju i troškovima vezanim za proizvodnju uglja i energije, a ministarstva zdravlja i subjekti iz sektora zdravstva treba da dobiju mesto za stolom pri donošenju odluka o energetici, klimi i čistom vazduhu“, izjavila je Melike Yavuz iz asocijacije specijalista za javno zdravlje u Turskoj Hasuder.
U Turskoj su u razvoju projekti trideset termoelektrana na ugalj zbirne snage 33 gigavata, u poređenju s trenutnim kapacitetom od 19 gigavata. Planirano širenje je najkoncentrisanije u Čanakaleu, Adani i Hataju, Mugli i Eskišehiru.
„Projekte novih elektrana na ugalj treba hitno otkazati i uraditi plan za napuštanje uglja, u sklopu preuzimanja odgovornosti za sprečavanje bolesti i budućih pandemija. Okretanje čistoj energiji je neophodno i ukoliko nameravamo da ograničimo najgore udarce na zdravlje koje donose klimatske promene“, kaže Funda Gacal, HEAL-ova konsultantkinja za energetiku i zdravlje za Tursku.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.