Za vetropark kod Bora sa 21 turbinom potpisani prvi papiri

Zainteresovane strane su parafirale ugovor o izradi plana detaljne regulacije za područje Crnog vrha, gde se planira izgradnja vetrocentrale snage 50 megavata.

Gradonačelnik Bora Aleksandar Milikić kazao je da je reč o prvoj domaćoj investiciji u pogon ove vrste. Ideja je da vetropark ima 14 turbina na teritoriji rudarskog grada, a da preostalih sedam bude instalirano u susednoj opštini Žagubica.

Projektom rukovodi kompanija Crni vrh Power Doo. Ima sedište u Beogradu i registrovana je za proizvodnju električne energije. Firmu kontroliše Kodar energomontaža Doo, koja ima istu adresu u prestonici Srbije. U njene poslove ulaze inženjering, nabavka i izgradnja (EPC), električne instalacije, transformatori i telekomunikaciona infrastruktura.

Grad Bor je dao zeleno svetlo za rad na detaljnom planu regulacije, posle čega sledi izrada projektno-tehničke dokumentacije za početak gradnje, kazao je Milikić agenciji Beta nakon što je postigao sporazum sa generalnom direktorkom Crni vrh Powera Jelenom Radić.

Ona je istakla rezultate sedmogodišnjeg merenja vetra na pomenutoj planini i izjavila da bi ona mogla biti najbolja lokacija u zemlji. Prikupljanje dokumentacije je samo prvi korak, priznala je. Ipak, odvažila se da proceni potrebna izdvajanja za vetropark na sto miliona evra. Po njenim rečima, kompanija ima ambiciju da pribavi građevinsku i energetsku dozvolu do 2021. godine i da počne da diže tornjeve.

Pre dva meseca, Agencija za energetiku Republike Srbije, AERS, odobrila je plan razvoja prenosne mreže u deceniji zaključno sa 2028. godinom i investicione ciljeve u ciklusu 2019-2021. Dokumente je sastavio operator prenosne mreže Elektromreža Srbije, inače u državnom vlasništvu. U listi proizvodnih kapaciteta za koje se očekuje da će se povezati na dalekovode nalazi se 14 vetroelektrana.

Takođe u oktobru, zvanično je s radom počeo Čibuk 1, najveći vetropark u Srbiji. On ima 57 turbina. Investicija od trista miliona evra donela je 158 megavata snage. Evropska banka za obnovu i razvoj i Međunarodna finansijska korporacija obezbedile su kredite od po 107,7 miliona evra.