Vukosavić: EPS-u ne trebaju strani direktori, već da ga političari ostave na miru

Uzrok većine problema Elektroprivrede Srbije je dovođenje politički odanog, ali nesposobnog i neškolovanog kadra i teranje iskusnih stručnjaka, koje Srbija i dalje ima, ali mora im se pružiti šansa, poručio je Slobodan Vukosavić, predsednik Akademijskog odbora Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) za energetiku i redovni profesor Elektrotehničkog fakulteta. On smatra da nije dobra vest da će EPS dobiti strane direktore koje će izabrati domaći političari.

„Pravi je čas da se setimo da postoje domaća struka i nauka, čiji bi integritet i kvalifikacije trebalo koristiti pre posezanja za stranim ekspertima. Decenijama su odluke o energetici donošene pod uticajem tuđih agendi i preporuka koje su nekritički prihvatane i promovisane u dogmu, dok je domaća pamet marginalizovana i dok su naši dugoročni interesi često gurani u drugi plan“, piše u autorskom tekstu za NIN profesor Slobodan Vukosavić.

Odluka da se obnovi Stručni savet EPS-a je čin lične hrabrosti inicijatora

On ističe da je odluka da se 15. decembra 2022. obnovi i proširi Stručni savet EPS-a čin lične hrabrosti inicijatora i njihove posvećenosti interesima društva u celini. Inače, tada je osnovan i Naučni savet EPS-a i Vukosavić je izabran za predsednika.

On ukazuje da suprotno skorašnjim izjavama „da domaća pamet već 60 godina ne uspeva da usmeri razvoj srpske energetike“, EPS i dalje okuplja stručnjake koji ostvaruju vrhunske rezultate. Profesor podseća da srpski eksperti imaju vrlo značajnu ulogu u energetskim sistemima SAD, direktori su vodećih istraživačkih centara i autori brojnih naučnih radova i patenata.

Zato je uveren da Srbija raspolaže stručnjacima koji su spremni i sposobni da uspešno vode EPS i da mu vrate nekadašnji sjaj, ali potrebno je samo pružiti im šansu i pustiti ih da rade bez upliva domaće politike i stranih nalogodavaca.

Nijedan direktor ne može uspešno da vodi elektroprivredu ukoliko mora da ispunjava dnevnopolitičke zahteve političara

„Jer, ma kako stručan bio, nijedan direktor ne može uspešno voditi elektroprivredu ukoliko mora da ispunjava dnevnopolitičke zahteve političara koji ga postavljaju i smenjuju“, piše Vukosavić.

Prema njegovom mišljenju, primere štetnog uticaja politike na energetski sektor daju evropska iskustva i aktuelna energetska kriza, ali i skorašnji događaji u Srbiji – ako se rad ugljenokopa i akumulacionih jezera, kako kaže, menja radi uvećanja prikazane vrednosti BDP-a, cenu plaćaju EPS, životna sredina i stanovništvo.

Za sanaciju i povratak u redovno stanje biće potrebne godine i veliki novci, a koren većini problema je postavljanje politički odanog, ali nesposobnog i neškolovanog kadra, uz postepeno suzbijanje iskusnih i profesionalnih stručnjaka od integriteta, kaže Vukosavić.

EPS više nije Ezopova guska

Za političare, navodi Vukosavić, EPS više nije Ezopova guska koja nosi zlatna jaja, jer se iz njega više ne može uzimati, već treba ulagati.

„Vlast se ograđuje od privatizacije EPS-a, ali sprovodi njegovu transformaciju u akcionarsko društvo. Brojna iskustva drugih pokazuju da privatizacija elektroprivrede negativno utiče na energetsku bezbednost i sigurnost snabdevanja, te da po pravilu dovodi do rasta cena“, navodi on.

Vukosavić ističe da transformacija EPS-a u akcionarsko društvo ne mora da vodi u privatizaciju, ali posledice mogu biti jednako loše ili gore.

EPS-u je od transformacije potrebnija profesionalizacija

Ta transformacija, smatra, stvara uslove za naredne korake, otvara se put uticaju krupnog kapitala i sužava prostor za ostvarivanje interesa stanovništva, industrije i potrošača. On skreće pažnju na neuobičajene procene vrednosti EPS-a, koje su 2012. pokazivale vrednost od 14 milijardi evra, a nedavno se spominjala vrednost od samo tri milijarde.

„EPS-u je od transformacije potrebnija profesionalizacija, i formiranje Stručnog saveta je korak u dobrom pravcu, ali je važnije prepustiti upravljanje EPS-om vrhunskim domaćim profesionalcima i sprečiti neprimeren neposredni uticaj politike, kao i svaki posredan uticaj preko odabranih zastupnika“, kaže Vukosavić.

Ali, kako kaže, nagoveštava se da će ova uloga biti data stranim stručnjacima, koje će odabrati domaći političari, što nije dobra vest.

Vukosavić je uveren da bi rukovodstvo EPS-a, ukoliko bi imalo punu slobodu delovanja, bez uticaja politike i stranih i domaćih interesnih grupa, moglo da obezbedi sigurno snabdevanje i profit dovoljan za razvoj.

Privatni investitori imaju korist, a građani štetu

Vukosavić smatra da je jedan od problema i neodgovarajući odnos prema privatnim investitorima, koji su profitirali od gradnje solarnih elektrana i vetroparkova, dok su građani dobili probleme.

U sistemima sa velikim udelima ovakvih postrojenja, kako je naveo, potrebna je gradnja skupih i ekološki spornih skladišta i primena sistemskih mera koje uvećavaju troškove integracije.

Vukosavić smatra da je dekarbonizacija univerzalan i neupitan cilj, ali da treba reći da su emisije CO2 po stanovniku SAD i Kanade 14 tona, a u Srbiji 6,6.

On ističe da termoelektrane na ugalj nisu glavni krivac za zagađenje vazduha jer je udeo njihovih emisija u emisijama suspendovanih čestica samo 20 odsto. Profesor se zalaže za gradnju modernih termoblokova sa manjim emisijama, što će Srbiji dati sigurnost narednih par decenija do priključenja ekološki prihvatljivih izvora.