x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Vaša imejl adresa je sigurna kod nas

x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Your email is safe with us

Vlade bi trebalo da uspostave nacionalne programe za povećanje energetske efikasnosti

16.10.2018. | Komentari: 0Autor:

Slika: Energetska zajednica
Vlade bi trebalo da uspostave nacionalne programe za povećanje energetske efikasnosti

Povećanje energetske efikasnosti nije pitanje raspoloživih finansijskih sredstava, već kreditne sposobnosti domaćinstava, i njihovog raspoloživog prihoda za primenu tih mera, kaže u intervjuu za Balkan Green Energy News Violeta Kogalniceanu, šef Sektora za infrastrukturu i energetsku efikasnost u Sekretarijatu Energetske zajednice, i dodaje da bi vlade trebalo da pripreme nacionalne programe kako bi se povećala energetska rehabilitacija zgrada.

Govoreći o infrastrukturi na Zapadnom Balkanu, Kogalniceanu navodi da prenosni kapaciteti dosad nisu ometali razvoj obnovljivih izvora energije (OIE), ali će morati da se prilagode kada počne sledeća faza razvoja OIE.

Koliki je neiskorišćeni potencijal za povećanje energetske efikasnosti u zemljama članicama Energetske zajednice?

Nigde u Evropi energetska efikasnost nema toliko veliki potencijal kao u ovim državama. Za Zapadni Balkan različite ocene IEA i Svetske banke ukazuju na potencijalnu uštedu do 10% u transportnom sektoru, do 40% u stambenom i javnom sektoru i do 25% u industriji i trgovini.

Iako je važno prepoznati napredak koji je postignut do danas, još mnogo toga ostaje da se uradi kako bi se dostigli EU standardi u energetskoj efikasnosti. Što se tiče sektora sa najvećim potencijalom, jasno je da je to stambeni i javni sektor, pa je zato u fokusu naših aktivnosti u Energetskoj zajednici.

Nigde u Evropi energetska efikasnost nema toliko veliki potencijal kao u članicama Energetske zajednice

Koji su glavni pokretači povećanja energetske efikasnosti, a koje su glavne prepreke?

Glavni pokretači su industrijska konkurentnost, smanjenje računa za energiju u domaćinstvu, zdravije životno okruženje, pod čime podrazumevam bolje osvetljenje, grejane, hlađenje za škole, bolnice, kancelarije… Takođe, tu je i čistiji vazduh, otvaranje radnih mesta, u suštini, ekonomski razvoj kroz investicije u energetski efikasne tehnologije i zgrade.

Glavne prepreke ostaju nepostojanje svesti o višestrukim prednostima energetske efikasnosti, naročito u zgradama (stambenim, komercijalnim). U nekim zemljama Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, cene energije ne odražavaju u potpunosti troškove snabdevanja i, zato, ulaganja u energetski efikasnu opremu ili renoviranje stanova zahtevaju duži period povraćaja. Takođe, u stambenim zgradama, problem je pravni status udruženja stanara i sposobnost pozajmljivanja novca od komercijalnih banaka.

Na Zapadnom Balkanu cene energije ne odražavaju u potpunosti troškove snabdevanja i, zato, ulaganja u energetski efikasnu opremu ili renoviranje stanova zahtevaju duži period povraćaja

Čini se da ima više projekata za poboljšanje energetske efikasnosti u javnim zgradama nego u stambenim i da su efekti veći u ovom prvom segmentu. Kako to komentarišete?

Da, povećanje energetske efikasnosti u zgradama krenulo je od javnog sektora, koji je lakši sa stanovišta finansiranja i primene. Ali, stvari se menjaju sa pojavljivanjem Programa za finansiranje zelene ekonomije (GEFF), koji je nedavno pokrenut u Srbiji sa 10 miliona evra, ali se očekuje da će iznos biti veći, ako to bude tražilo tržište. To je bio slučaj u Bosni i Hercegovini, gde se krenulo sa 10 miliona evra i samo za nekoliko meseci cifra je dostigla 22 miliona evra.

Međutim, iskreno rečeno, postizanje rezultata nije pitanje raspoloživih finansijskih instrumenata međunarodnih finansijskih institucija ili lokalnih banaka. Reč je o kreditnoj sposobnosti domaćinstava, njihovom raspoloživom prihodu za poboljšanje energetske efikasnosti. Da bi se povećala stopa renoviranja domaćinstava, posebno u stambenim zgradama, vlada bi trebalo da razvije sveobuhvatan nacionalni program za energetsku efikasnost, što bi olakšalo proces podnošenja prijava za zainteresovane tako što bi se spojilo finansiranje i izvođenje radova.

Nacionalni program za energetsku efikasnost bi olakšao proces podnošenja prijava za zainteresovane tako što bi se spojilo finansiranje i izvođenje radova

Pomenuli ste Program za finansiranje zelene ekonomije, koji je pokrenula Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD). Kakav je njegov značaj?

To je veoma važan korak u finansiranju energetske efikasnosti na Zapadnom Balkanu. Ne umanjujući veliki doprinos EBRD-a, verovatno ne bi bio moguć bez finansijskog doprinosa EU u vidu podsticajnih sredstava za pozajmice u stambenom sektoru, bez tehničke pomoći austrijskog Ministarstva finansija, i pomoći Sekretarijata Energetske zajednice u vezi sa pravnim okvirom.

Cena električne energije u većini zemalja članica Energetske zajednice je ispod tržišne cene. Da li je ovo najveći demotivišući faktor za ulaganje u energetsku efikasnost?

Da, cena i dalje ne odražava stvarne troškove, ali kada tržišta budu potpuno liberalizovano, cene će postati ogroman faktor.

Uprkos tome, mnoga domaćinstva veća sada ulažu u energetsku efikasnost, jer potpuno renoviranje zgrada donosi dodatne pogodnosti: veći komfor, zdraviji život, bolje grejane… Imajući u vidu da je GEFF namensko finansiranje koje podrazumeva značajnu tehničku podršku u pripremi svega što je potrebno da bi se konkurisalo kod banke, ali i za dobijanje podsticaja, koje daje EU, trebalo bi da bude u mogućnosti da odgovori na tržišnu potražnju za energetski efikasnim tehnologijama u stambenim zgradama.

GEFF podrazumeva značajnu tehničku podršku u pripremi svega što je potrebno da bi se konkurisalo za kredit kod banke, ali i za dobijanje podsticaja EU

Energetska efikasnost se, takođe, može povećati i na strani ponude. Čini se da su ovi projekti veoma retki u članicama Energetske zajednice. Zašto?

To polako počinje da se menja. Postoje neki novi programi, kao što je Fond za obnovljivu daljinsku energiju na Zapadnom Balkanu (REDEWeB), koji vodi EBRD, a finansijski ga podržava austrijsko Ministarstvo finansija. Takođe, i međunarodne finansijske institucije, na primer KfW, u Srbiji finansiraju prelazak nekih postrojenja za daljinsko grejanje sa uglja na biomasu.

Nove mere na strani ponude će biti primenjene od strane operatora distributivnih i prenosnih sistema kada procene potencijal za uštedu u skladu sa Direktivom o energetskoj efikasnosti. Osim toga, u ovoj oblasti, snabdevačima bi mogla da se nametne obaveza da poboljšaju efikasnost na nivou potrošača kako bi doprineli nacionalnom cilju za energetsku efikasnost, kao što je i propisano Direktivom.

Nove mere na strani ponude će biti primenjene od strane operatora distributivnih i prenosnih sistema kada procene potencijal za uštedu u skladu sa Direktivom o energetskoj efikasnosti

Kakav je tempo primene propisa Energetske zajednice u sektoru energetske efikasnosti? Da li se priprema neka nova regulativa?

Trenutno, Direktiva o energetskoj efikasnosti i Direktiva o energetskim performansama zgrada su u centru aktivnosti članica. Naša najnovija procena u Izveštaju o implementaciji za 2018, koju je pripremio Sekretarijat i biće objavljena krajem oktobra, pokazuje da, iako je većina zakona transponovana, implementacija ostaje veliki izazov za većinu članica. Skoro sve nemaju neophodne podzakonske akte, uključujući one koji podržavaju ESCO, efikasne fondove za energetsku efikasnost, i neophodne institucionalne i ljudske kapacitete.

Skoro sve članice nemaju neophodne podzakonske akte, uključujući one koji podržavaju ESCO, efikasne fondove za energetsku efikasnost, i neophodne institucionalne i ljudske kapacitete

Obe Direktive zahtevaju značajan broj podzakonskih akata (uredbi, pravilnika), koji se moraju usvojiti, i uključivanje mnogih zainteresovanih strana: ministarstava za građevinu, lokalnih vlasti, industrije, ministarstava odgovornih za energetsku efikasnost, agencija za energetsku efikasnost, finansijskih institucija… U većini zemalja na Zapadnom Balkanu, postoji hronični nedostatak ljudskih resursa u svim ključnim institucijama i, uprkos značajnoj tehničkoj pomoći, proces razvoja i usvajanja podzakonskih akata je i dalje sporiji od očekivanog.

Novi propis o energetskom označavanju predložen je za usvajanje na Ministarskom veću u novembru ove godine. Ovaj propis će zameniti Direktivu 2010/30/EU i reformisati postojeći sistem označavanja. Regulativa utvrđuje rokove za zamenu trenutnih klasa A+, A++, A+++ sa skalom od A do G kako bi potrošači bolje razumeli sistem i dalje promovisala energetska efikasnost. Rok za implementaciju definisaće Ministarski savet na sastanku 29. novembra u Skoplju.

Novi propis o energetskom označavanju predložen je za usvajanje na Ministarskom veću u novembru

Koja su to infrastrukturna uska grla za prenos električne energije na teritoriji članica Energetske zajednice?

Energetska zajednica je u oktobru 2015. godine usvojila Uredbu EU 347/2013 o Smernicama za transevropske energetske mreže, kojim se pojednostavljuje proces izdavanja dozvola za izgradnju novih dalekovoda i cevovoda. Dosad je proces izdavanja dozvola bio jedno od najvećih uskih grla. Osim toga, donošenje odluke o ulaganju obično traje predugo.

Šta radi Energetska zajednica da ubrza izgradnju ove nedostajuće infrastrukture?

Ista Uredba predviđa definisanje prioritetne energetske infrastrukture odnosno Projekata od interesa za Energetsku zajednicu. Lista iz 2016. je revidirana 2018. i ovo bi trebalo da rezultira bržim sprovođenjem i izdavanjem dozvola. Nova lista će biti usvojena na novembarskom Ministarskom veću.

Obnovljivi izvori su u drugom planu zbog nedostatka adekvatnih investicionih podsticaja i složenih i dugih procedura za izdavanje dozvola

Koliko nedostatak infrastrukture ometa razvoj obnovljivih izvora energije?

Energetska infrastruktura i dalje nije pogodna za upravljanje velikim količinama energije iz obnovljivih izvora, ali i lokalnih izvora energije. Prenosne i distributivne mreže moraju biti ojačane kako bi se nosile sa nestabilnom proizvodnjom električnom energije.

Kada govorimo o konkretnom slučaju Zapadnog Balkana, infrastruktura, barem dosad, nije ometala uvođenje u široku upotrebu obnovljivih izvora, ali to je tako zato što razvoj velikih elektrana koje koriste obnovljive izvore energije (vetar i solarnu energiju) još nisu dostigao željeni nivo. Trenutno, obnovljivi izvori su u drugom planu zbog nedostatka adekvatnih investicionih podsticaja i složenih i dugih procedura za izdavanje dozvola. Infrastruktura će morati da se prilagodi sledećoj fazi razvoja obnovljivih izvora energije kada se to bude desilo.

Komentari (0)

Budite prvi da unesete komentar za ovaj clanak.

Unesi Komentar

Molimo sačekajte... Unesite obavezna polja. Desila se greška, molimo osvežite stranicu i pokušajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat.