OIE

Vlada Srbije odredila visinu podsticaja za energiju iz obnovljivih izvora

obnovljivi izvori energije Srbija podsticaji

Objavljeno

15.06.2016.

Država

Podeli

Objavljeno

15.06.2016.

Država

Podeli

Proizvođači električne energije iz obnovljivih izvora i u elektranama sa visokoefikasnom kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne energije na prirodni gas, dočekali su donošenje uredbi o podsticajnim merama i o ugovoru o otkupu električne energije (power purchase agreement – PPA), pored procedure za sticanje statusa povlašćenog proizvođača. Vlada Srbije usvojila je ove sedmice podzakonske akte koji propisuju model ugovora. Određeno je da se visina podsticaja usklađuje sa inflacijom u Evrozoni. U dokumentu je precizirano da su u slučaju spora sa stranim investitorima za arbitražu nadležni Međunarodna trgovinska komora(ICC) u Parizu ili Centar za međunarodnu arbitražu u Beču (VIAC).

Ministarstvo sledilo preporuke finansijskih institucija

Miloš Banjac, pomoćnik ministra rudarstva i energetike, izjavio je za Balkan Green Energy News da je Srbija ovim ispunila svoje međunarodne obaveze i stvorila kompletan pravni okvir koji pruža sigurnost bankama i investitorima. Takođe je izrazio uverenje da će usvajanje tih uredbi dovesti do izgradnje brojnih postrojenja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Predstavnik ministarstva kazao je da su dosadašnji rezultati na tom polju bili „veoma skromni“ uprkos tome što je 2009. usvojena uredba kojom je uveden sistem fidin tarifa, a nacionalnim planom iz 2013. predviđeno je da se kapacitet proizvodnje zelene energije podigne za 1,1 gigavat do 2020. godine.

„U ovom periodu izgrađeno je 55 mini hidroelektrana, 97 malih solarnih elektrana, pet postrojenja na biogas i jedna mala vetroelektrana, ali je njihova ukupna instalisana snaga iznosila samo 53 MW, što je daleko ispod cilja. Glavni razlog ovako loših rezultata, kako se to od investitora i međunarodnih finsijskih institucija (IFI) moglo čuti, nisu bile niske podsticajne cene za proizvedenu električnu energiju, nego pre svega nezaštićenost investitora i banaka u pogledu garancija u sigurnost investicije“, rekao je Banjac i dodao da su sada usvojeni zahtevi IFI-jeva, pre svega Evropske banke za obnovu i razvoj. Ministarstvo je rešilo probleme obezbeđenja i garancija plaćanja, negativnog uticaja izmena propisa na finansijsko poslovanje elektrana, dejstva političke i prirodne više sile, mogućnosti zloupotrebe proglašavanja ispada sistema, uslova i posledica raskida ugovora, regulisanja probnog rada, zaključio je.

Izazovi tek predstoje

Sadašnji i budući projekti postaće sada potpuno izvodljivi, rekao je Đorđe Popović, advokat u advokatskoj kancelariji Petrikić & partneri AOD u saradnji sa CMS Reich-Rohrwig Hainzom. „Znajući koliko su važne te tri uredbe, pogotovo ona koja određuje model PPA, za dalji razvoj srpskog tržišta energije iz obnovljivih izvora, očekujemo da će i tekući i budući projekti sada postati potpuno izvodljivi. Drago nam je što možemo da primetimo kako su skoro sve primedbe relevantnih učesnika uvažene i uspešno primenjene. To se posebno odnosi na pravo kreditora na step in, slučajeve izmene zakona, prenošenje prava i odlaganje plaćanja“, kaže Popović. Advokati veruju da bi model ugovora o otkupu električne energije mogao da postane jedan od najnaprednijih u regionu, ali da postoje i izazovi. „Među njima je sistem instrumenata obezbeđenja koje daje kupac energije. Izgleda da su ograničeni samo na menice, što se ne čini odgovarajućim za obezbeđenje od rizika nesolventnosti kupca. Zato ostaje da vidimo kako će finansijsko tržište reagovati na to i u kojoj meri će biti moguće dalje prilagođavanje“, izjavio je Popović.

Sektor bio-gasa pozdravlja odluku

„S pravom se može verovati da su konačno stvorene pretpostavke da Srbija ostvari planirani cilj za 2020. godinu od učešća obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji od 27 odsto“, izjavio je za Balkan Green Energy News Zdravko Pavićević, predsednik Upravnog odbora udruženja Biogas.

„Uredba o fidin tarfinom sistemu koja je korigovala uredbu iz 2012. povećala je otkupnu cene električne energije kod bio-gasnih postrojenja, koja su po mom mišljenju najzahvalnija u okviru obnovljivih izvora energije zato što rešavaju problem zaštite životne sredine i ekologije a ujedno stvaraju ozbiljan potencijal za razvoj poljoprivrede odnosno stočarstva kao njene najznačajnije grane pre svega zbog korišćenja stajnjaka i biljnih ostataka u proizvodnji električne, toplotne energije i postfermentorske mase (organskog đubriva)“, rekao je.

Pavićević je istakao da se investiranjem u bio-gasna postrojenja stvaraju uslovi za otvaranje novih radnih mesta i rešavanje socijalnih pitanja. Činjenica da ih je u Evropi do sada izgrađeno trinaest hiljada dovoljno govori o njihovom značaju, dodao je.

Brojke

Hidroenergetska postrojenja mogu da računaju na otkup za 12,6 evrocenti po kilovatu za sisteme fo 200 kilovata. Sledeća kategorija, sve do pola megavata, dobija povlašćenu cenu po formuli 13,933 centa po kilovatu uz umanjenje od iznosa kapaciteta u megavatima puta 6,667. Kategorija preko toga do jednog megavata ima 10,6 centi, a naredni segment, do deset megavata, ima obračun od 10,944 centa minus iznos kapaciteta pomnožen sa 0,344 dok veće elektrane, do 30 megavata, imaju stimulativnu cenu of 7,5 evrocenti po kilovatu. Otkup struje iz svih kapaciteta do 30 megavata iz postojeće infrastrukture određen je na šest centi, pri čemu je za svu električnu energiju iz hidrosistemâ ispod tog referentnog nivoa maksimalno efektivno vreme rada do 5.000 sati u godini.

Elektrane na bio-masu su označene za rad do 8.600 sati, dakle gotovo neprekidno, u tri kategorije: one ispod jednog megavata imaju pravo na 13,26 evrocenti, sistemi od preko deset megavata dobijaju 8,22 centa, a za one između osnovna povlašćena cena je 13,82 i umanjuje se za proizvod iznosa kapaciteta i 0,56. Za operatere bio-gasnih postrojenja naznačeno je da dobijaju između 16,111 i 15 centi u tri grupe: do dva megavata, između dva i pet i preko toga, za najviše 8.600 sati, kao i kod segmenata koje koriste gorivo sa deponija i otpadne vode. Za te sisteme određeno je 8,44 evrocenti.

Vetroelektrane računaju na 9.2 centa po kilovatu, dok je maksimalno obračunato vreme određeno na 9.000 sati, i to po kvartalu!

Solarne elektrane imaju najviše 1.400 sati po godini stimulacije. One na zemlji dobijaju devet centi, a one na objektima do 30 kilovata imaju pravo na 14,6 centi manje kapacitet puta 80. Sistemi instalirani na građevinama od tog nivoa do pet megavata računaju na 12,404 centa minus 6,809 puta iznos kapaciteta u megavatima.

Najveće obračunato vreme je 8.600 sati godišnje za geotermalnu energiju, visokoefikasnu kogeneraciju iz prirodnog gasa i spaljivanje otpada. Poslednjem segmentu je određeno ukupno 8,57 centi, dok geotermalne jedinice imaju 8,2 po kilovatu. Kombinovana proizvodnja je podeljena u kategorije do pola megavata, preko toga do dva i između dva i deset. Povlašćena cena je između 8,2 i 7,46 evrocenti, navedeno je u uredbi.

 

 

Komentara: (3)
Miconi / 05.02.2020.

Postovani,
Savrsen clanak,
Hteo sam da zamolim ako mogu da dobijem malo vise informacija o vertogeneratorima i „kvartalu“, taj deo mi nije bas najjasniji.
Ili barem da me usmerite gde mogu vise da se informisem.
Hvala najlepse!

Božo / 25.12.2020.

Postojano,
Spreman sam da na mojoj kuci instaliram panele sa pratećim uređaje za proizvodnju električne energije.
Interesuje me dali ima neki podsticaj od drzave.
Dali višak proizvedene struje može da se ubaci u sistem preko posebnog aparata i ostvari benefit za istu.
Takođe me interesuje firma koja bi mi mogla napraviti predračun.
Hvala unapred
Pozdrav

Ostoja Rajic / 11.02.2021.

Imam projekat revirzibilne hidro elektrane, koja se pokrece iz bazena koji je smesten ispod vodene turbine visestruko efikasnije od bilo koje na svetu. Vodu pumpa na potrebnu visinu magnetna pumpa i trosi nekoliko puta manje energije od one koju proizvede. Cena izrade ovog energetskog sistema je visestruko niza od sadasnjih na trzistu.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Vucic Srbija zeli da ucestvuje u gradnji nuklearne elektrane u Madjarskoj

Vučić: Srbija želi da učestvuje u gradnji nuklearne elektrane u Mađarskoj

25 октобра 2021 - Srbija želi da da postane manjinski suvlasnik nuklearne elektrane u mađarskom gradu Pakš

EPCG mnogo skuplju ekolosku rekonstrukciju TE Pljevlja

EPCG spreman da plati više za ekološku rekonstrukciju, samo da obezbedi dovoljno struje

22 октобра 2021 - EPCG navodi da obnova TE Pljevlja treba uskoro da počne i da je to jedini način da Crna Gora ne uvozi ogromne količine struje

Slovenija Zakon o snabdevanju elektricnom energijomdve godine zakasnjenja

Slovenija usvojila Zakon o snabdevanju električnom energijom s dve godine zakašnjenja

22 октобра 2021 - Državni zbor Slovenije je izglasao Zakon o snabdevanju električnom energijom s amandmanima koji dovode sve krajnje potrošače u jednak položaj

Crnogorska berza električne energije počinje da radi u drugoj polovini 2022.

21 октобра 2021 - Crna Gora je ugovor o osnivanju berze potpisala sa evropskom berzom EPEX SPOT i slovenačkom berzom BSP SouthPool