Vlada Hrvatske usvojila petogodišnji plan upravljanja otpadom

Vlada Hrvatske usvojila je Plan upravljanja otpadom za period od 2017. do 2022. godine koji bi, prema rečima nadležnih, trebalo da omogući razvoj reciklažne industrije i otvaranje novih radnih mesta.

Ovim Planom se uređuje prikupljanje i recikliranje komunalnog otpada, a njegov satavni deo je Plan sprečavanja nastanka otpada, objavljeno je na sajtu hrvatskog Ministarstva zaštite okoliša i energetike. Njime se uvode mere za odvojeno sakupljanje otpada na izvoru, odvajanje otpada i podsticaji za kompostiranja otpada u domaćinstvima i na nivou lokalnih samouprava.

Okosnicu Plana upravljanja otpadom čine reciklažna dvorišta, kao i reciklažni centri sa sortirnicama i kompostištima u kojima će se sortirani otpad pripremati za reciklažu. Kapaciteti i sadržaji centara za upravljanje otpadom koji tek treba da budu izgrađeni moraće da budu usaglašeni sa ciljevima Plana, zbog čega će za svaki od njih biti potrebno da se uradi studija izvodljivosti.

Među najznačajnijim merama su podsticaji za odvajanje papira, kartona, metala, stakla, plastike i biootpada. Predviđeni su i podsticaji za kućno i komunalno kompostiranje, informatička podrška pri praćenju tokova otpada, kao i niz edukativno-informativnih mera.

Ministar zaštite okoliša i energetike Slaven Dobrović naglasio je da će Plan upravljanja otpadom za period od 2017. do 2022. godine omogućiti razvoj reciklažne industrije, otvaranje novih „zelenih“ radnih mesta, kao i ispunjavanje obaveza koje je Hrvatska preuzela kao članica Evropske unije po pitanju reciklaže.

„U prvom planu su sprečavanje nastanka otpada, ponovna upotreba, recikliranje i kompostiranje. Važne mere iz Plana su odvojeno prikupljanje na kućnom pragu, uvođenje stimulativnih mera pri naplati javne usluge prikupljanja otpada prema sastavu i količini, kao i uvođenje naknade za odlaganje komunalnog otpada,“ istakao je ministar Slaven Dobrović.

Plan je prošle godine dva puta bio predmet javne rasprave. Nakon kritika koje su stizale iz Hrvatske udruge za gospodarenje otpadom (HUGO) i Grupacije centara za gospodarenje otpadom pri Hrvatskoj gospodarskoj komori (HGK), ali i Evropske komisije, prva verzija Plana vraćena je na doradu. Konačna verzija predstavljena je javnosti u novembru prošle godine.

Plan kao preduslov za korišćenje EU fondova

Kritičari prve verzije ovog dokumenta su tvrdili da ukoliko bude usvojen, Hrvatskoj preti gubitak 475 miliona evra iz EU fondova, ali i „višemilionske kazne koje će plaćati građani zbog nepoštovanja propisa o zbrinjavanju otpada“. Nova verzija Plana u skladu je sa Okvirnom direktivom o otpadu EU, tvrde nadležni.

Premijer Hrvatske Andrej Plenković tvrdi da je donošenje Plana važan preduslov za korišćenje sredstava iz Operativnog programa Konkurentnost i kohezija koji predviđa oko 475 miliona evra za finansiranje sektora upravljanja otpadom.

„Stvaramo preduslove da idemo u korak sa kružnom ekonomijom, novim konceptom koji uvažava i razvoj industrije i privrede, ali isto tako vodi brigu o zaštiti životne sredine na nivou EU i na taj način kreira i nova radna mesta,“ poručio je Plenković.

Prema Okvirnoj direktivi o otpadu EU, Hrvatska bi do 2020. trebalo da dostigne stopu separacije na mestu prikupljanja otpada od 50 odsto, uključujući staklo, plastiku, papir i metal.