Vinkovci planiraju da proizvode i koriste vodonik iz otpada

Gradske vlasti u Vinkovcima planiraju da proizvode vodonik uz pomoć otpada koji bi zatim koristilli u gradskom prevozu i za grejanje.

Josip Romić, zamenik gradonačelnika Vinkovaca, izjavio je da imaju spremnu studiju predizvodljivosti za projekat +ZEMC (Zero Emission Mobility Corridor) H2 Grada Vinkovci, čija je vrednost procenjena na 48 miliona evra, preneo je Index.hr.

Vinkovci su na dobrom putu da uskoro mogu razgovarati o svim koristima koje donosi vodonična tehnologija, najavio je Romić.

Proizvodnja vodonika bi rešila problem nerecikliranog otpada

Koristi su, kako dodaje, rešavanje problema zbrinjavanja otpada i smanjenja troška odvoza za građane, kao i mogućnost razvoja sistema gradskog prevoza i grejanja na vodonik, što bi opet smanjili troškove građana.

Proizvodnjom vodonika iz otpada bi se odjednom rešio problem nagomilanog nerecikliranog otpada i dobilo, kako tvrdi, jeftino ekološko gorivo.

Romić kaže da vodonik trenutno imamo malu upotrebu u snabdevanju energijom, ali Evropska unija ima ambiciozne planove, pa Vinkovci žele da to iskoriste i postanu predvodnik takve energetske politike u Hrvatskoj.

Vinkovci očekuju da postanu deo Doline vodonika

On je istakao da čekaju da kao lokalna samouprava postanu deo Doline vodonika Severni Jadran (Doline vodika Sjeverni Jadran), projekta za stvaranje tržišta vodonika, koji je počeo 1. septembra i traje šest godina. U njemu učestvuju Hrvatska, Italija i Slovenija.

Plan je da firme iz tri države u okviru Doline vodonika Severni Jadran razviju 17 pilot projekata za proizvodnju više od 5.000 tona obnovljivog vodonika godišnje.

Romić je naglasio da je dug put pred njima, ali prvi važni koraci su učinjeni. Takođe, se nadaju kako će postati perjanica nove, najsavremenije hrvatske zelene energetske priče, rekao je.

Inače, od vodonika se trenutno u Evropskoj uniji dobija dva odsto energije, s tim da se 95 odsto proizvodi iz fosilnih goriva, pre svega prirodnog gasa.

Analize pokazuju da bi vodonik dobijen iz obnovljivih izvora energije do 2050. godine mogao obezbeđivati 20-50 odsto potreba u saobraćaju i 5-20 odsto u industriji.