Video: Energija iz otpada – realna briga ili prilika za rešavanje problema?

Korišćenje otpada za dobijanje energije, inače ustaljena praksa u Evropskoj uniji, u Srbiji izaziva suprostavljene stavove: dok jedni smatraju da je to rešenje da se smanji količina otpada i njegov štetan uticaj, ali i proizvede energija, drugi tvrde da će to dodatno pogoršati kvalitet vazduha u Srbiji.

Razgovor o korišćenju otpada u energetske svrhe je potreban Srbiji, što je i bila ideja našeg teksta Energija iz otpada – realna briga ili prilika za ekološko-klimatsko-energetsku dobit u okviru serijala Srbija – od smetlišta do cirkularne ekonomije.

Razgovor je neophodan zbog toga što Srbija nema izgrađen sistem upravljanja otpadom, a korišćenje otpada za dobijanje energije je sastavni deo hijerarhije upravljanja otpadom koja je vrhovno načelo za pravilno upravljanje otpadom. Nepostojanje tog sistema svakodnevno ugrožava zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Energetski tretirati samo onaj otpad koji ne može da se ponovo upotrebi ili reciklira

Naravno, to načelo kaže i da se spaljuje samo onaj otpad koji se ne može ponovo iskoristiti i reciklirati, uz prethodno primenjene sve mere da se sama produkcija otpada smanji. Energetski tretman otpada je u toj hijerarhiji poslednja mera pre nego što se otpad deponuje, jer se odlaganje na deponijama, pa i sanitarnim, smatra najgorim potezom koji se može preduzeti u upravljanju otpadom.

Evropska unija nema dilemu da li je dobijanje energije iz otpada jedno od rešenja, pa u 22 države ima 155 postrojenja koja koriste opasan otpad i 497 koja kao alternativno gorivo koriste neopasan otpad iz domaćinstva, industrije i građevine. Ovo su obično kogenerativna postrojenja koja proizvode toplotnu i električnu energiju.

EU 2019. spalila oko 27 odsto komunalnog otpada

EU je tako 2019. od ukupne količine komunalnog otpada 48 odsto reciklirala i kompostirala, 27 odsto iskoristila za dobijanje energije, a 24 odsto je završilo na deponijama.

Procena je da u Srbiji više od 90 odsto komunalnog otpada završi na sanitarnim, nesanitarnim i divljim deponijama. Analize tog otpada pokazale su da se od ukupno 2,9 miliona tona više od pola miliona tona drugačije ne može iskoristiti osim za dobijanje energije.

U Srbiji je počelo probno spaljivanje otpada u Vinči

U EU je ova delatnost regulisana strogim i precizno definisanim propisima: primenjuju se niske granične vrednosti emisija, kao i striktna kontrola propisa i monitoring emisija. Srbija je u dobroj meri preuzela evropske propise u ovoj oblasti, međutim kontrola propisa i monitoring su nešto na čemu mora da se poradi, pa je i strah građana sasvim razumljiv.

Dosta odgovora trebalo bi da stigne iz Vinče, gde je pre nekoliko nedelja počeo probni rad prvog postrojenja za dobijanje energije iz otpada u Srbiji, ali i na Balkanu.

Šta su moguća rešenja?

1. Poštovati hijerahiju upravljanja otpadom: koristiti samo onaj otpad koji ne može da se reciklira.
2. Obezbediti primenu najviših evropskih standarda.
3. Koristiti samo najbolje dostupne tehnologije.
4. Obezbediti kontinuirano merenje emisija iz postrojenja.
5. Školovati kadrove za rad sa novim tehnologijama.
6. Edukovati građane.