Vazduh prekomerno zagađen u 15 gradova u Srbiji u 2020.

Na 15 lokacija u deset gradova Srbije srednje godišnje koncentracije suspendovanih čestica PM2.5, koje su najopasnije po zdravlje judi, u 2020. godini bile su veće od dozvoljenih, a na 39 lokacija u 19 gradova prekoračen je dozvoljeni broj dana sa nedozvoljenim koncentracijama čestica PM10, takođe veoma štetnih za ljude, pokazala je analiza podataka iz izveštaja Kvalitet vazduha u Republici Srbiji za 2020. godinu, koji je pripremila Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA).

Godišnji izveštaj Kvalitet vazduha u Republici Srbiji za 2020. godinu još jednom je pokazao da je širom zemlje zagađenje vazduha veliko, zbog čega je nedavno i održan protest u Beogradu. U odnosu na prošlu godinu povećao se i broj gradova koji zvanično imaju prekomerno zagađen vazduh, i sada ih je 15.

Vazduh prekomerno zagađen u 15 gradova

U Beogradu, Nišu, Smederevu, Pančevu, Užicu, Kosjeriću, Valjevu, Kraljevu i Novom Pazaru vazduh je bio III kategorije, prekomerno zagađen, usled prekoračenja graničnih vrednosti suspendovanih čestica PM10 i PM2,5; u Boru zbog prekoračenja granične vrednosti SO2; u Kragujevcu, Zaječaru, Popovcu i Zrenjaninu zbog prekoračenja granične vrednosti čestica PM10, a u Subotici zbog prekoračenja granične vrednosti čestica PM2,5, piše u Izveštaju.

U razgovoru za Balkan Green Energy News Dejan Lekić, član Stručnog saveta Nacionalne ekološke organizacije, i bivši pomoćnik direktora SEPA, analizirao je ovaj Izveštaj.

Čak 15 lokacija u Srbiji je zagađenije od najzagađenijeg grada u EU

Za početak Dejan Lekić navodi poređenje gradova u Srbiji sa gradovima u EU. U junu 2021. Evropska agencija za životnu sredinu napravila je rang listu 323. grada u Evropskoj Uniji prema srednjim godišnjim koncentracijama PM2.5, gde je na poslednjem mestu, i prvi po zabeleženim koncentracijama,  PM 2.5 grad Nowy Sacz u Poljskoj u kome je zabeležena vrednost od 27.3 mikrograma po kubnom metru (μg/m3).

Po EU kategorizaciji sve srednje godišnje vrednosti iznad 25 μg/m3, koja je i u Srbiji definisana kao granična vrednost za srednje godišnje koncentracije u Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha, vode se kao „veoma loš“ (eng. very poor) kvalitet vazduha.

Prema novom Izveštaju SEPA 15 lokacija u Srbiji bi zauzele 15 poslednjih mesta na toj listi, ističe Lekić.

Suspendovane čestice PM10: sistematski se trujemo

Kada je reč o vrednostima čestica PM10, Izveštaj pokazuje da je na 17 od 41 lokacije, gde se obavlja merenje, prekoračena granična vrednost za srednje godišnje koncentracije od 40 µg/m3, koja je propisana Uredbom. Dakle, na svim lokacijama na kojima žuta horizontalna linija histograma prelazi preko crvene vertikalne linije došlo je do prekoračenja srednje godišnje granične vrednosti, navodi Lekić.

Istovremeno, Uredba propisuje i dozvoljeni broj dana sa prekoračenjima granične vrednosti za srednje dnevne koncentracije, i taj broj je 35 dana. Taj broj je prikazan kao ljubičasti horizontalni histogram na gornjem dijagramu, ali za te vrednosti nema granice od 35 dana nacrtane kao vertikalne linije, pa je Lekić pripremio tabelarni prikaz.

Crvenom bojom su označene lokacije na kojima je prevaziđen dozvoljeni broj od 35 dana, uključujući i stanice koje su date nešto bleđom bojom jer imaju niži nivo raspoloživosti podataka od zakonom propisanih 90 odsto, ali ipak dovoljan za indikativnu ocenu (na svim lokacijama veći od 75 odsto), ističe Lekić.

Od 46 mernih stanica samo na sedam nije prekoračen limit od 35 dana.

„Praktično na skoro svim stanicama došlo je do prekoračenja u trajanju povišenih, prekograničnih dnevnih vrednosti PM10. To znači da se mi sistematski trujemo! Postoji brojna literatura koja pokazuje uticaj ovih čestica ne samo na ljude koji već imaju zdravstvene probleme već i na potpuno zdrave pojedince. U svakom slučaju prekršena je zakonska regulativa. Šta je preduzeto?”, pita Lekić.

On navodi da se ovo znalo još 2018, tada na mnogo manjem broju lokacija, ali samo zbog manjeg obima merenja, pa je na 17 od 18 lokacija prekoračena dnevna vrednost PM10.

“U čemu je zapravo problem? Zašto se ništa nije preduzelo a sve se već znalo? Već je jasno da koliko god budemo širili monitoring otkrićemo istu stvar: u svim naseljenim mestima, prekoračene su granične vrednosti srednjih koncentracija PM10 čestica u trajanju dužem od dozvoljenih 35 dana”, upozorava Lekić, i dodaje da ima potpuno zastrašujućih podataka.

Arsen i kadmijum u vazduhu u Boru

Na jednoj lokaciji u Boru, na stanici na kojoj monitoring sprovodi lokalna samouprava, izmerena je koncentracija arsena u PM10 česticama od 277 nanograma po metru kubnom (ng/m3).
Ciljna vrednost je 6, kao što je dato u tabeli, a prekoračena je 46 puta ili 4.500 odsto. Na drugoj lokaciji, isto u Boru, “samo” oko 13 puta…, navodi Lekić.

U Boru su nekoliko puta prekoračene vrednosti i za kadmijum: izmereno 37 ng/m3, a ciljna vrednost je 5 ng/m3.

„Obratite pažnju, mi ne govorimo ovde o arsenu i kadmijumu koji se nalaze u vodi ili zemljištu, gde postoji neka određena šansa da građani ne uđu u kontakt sa kontaminiranim materijalom. Ovde je u pitanju vazduh“, upozorava Lekić.

Zašto Izveštaj kasni pola godine?

Lekić istiće da je Izveštaj objavljen 13. septembra, na žalost i ove godine sa zakašnjenjem od nekoliko meseci jer je zakonski rok 28. februar. On kaže da je izveštaj i ranijih godina kasnio najčešće zbog kašnjenja u dostavljanju podataka koje pripremaju i obrađuju drugi subjekti ovlašćeni za praćenje kvaliteta vazduha, ali smatra da je ovogodišnje kašnjenje takođe vezano i za smanjenje kapaciteta u samoj SEPA gde je u toku proteklih godinu dana Odeljenje za kontrolu kvaliteta vazduha spušteno na nivo Odseka uz smanjenje broja izvršilaca, a sve zbog sada već čuvenog, „pokušaja“ davanja otkaza Milenku Jovanoviću.

On ističe i problem sa funkcionisanjem mreže automatskih mernih stanica u prošlosti. U Izveštaju se navode veoma loši rezultati za postizanje zakonske raspoloživosti validnih satnih vrednosti veće od 90 odsto na ovim stanicama, što govori da Srbija nije imala dovoljno podataka da oceni kakav je kvalitet vazduha u periodu od 2014. do 2018. godine.

Tokom 2011, od svih instaliranih analizatora SO2, NO2, CO, O3, i PM10 na 94 odsto analizatora je postignuta zakonska rapoloživost, ali je taj procenat padao (2012 – 68 odsto, 2013 – 72 odsto, 2014 – 30 odsto, 2015 – 25 odsto, 2016 – 23 odsto, 2017 – 22 odsto, 2018 – 48 odsto), da bi se oporavio 2019. na 85 odsto, a u 2020. dostigao čak 90 odsto.

Kao razlog loših rezultata on navodi to što SEPA i nadležno Ministarstvo zaštite životne sredine u tom periodu nisu obezbedili dovoljno novca za normalno funkcionisanje mreže stanica.