Uspešna implementacija prve faze energetske tranzicije na Balkanu, posebno u Srbiji

Svedoci smo uspešne implementacije prvog dela tranzicije vezane za obnovljive izvore energije na Balkanu, a posebno u Srbiji, poručeno je na Beogradskom energetskom forumu, kojeg organizuje Balkan Green Energy News. Na ministarskom panelu o strategijama zemalja regiona za ubrzanje energetske tranzicije rečeno je da je u tom procesu potrebna veća saradnja država u regionu, ali i veća podrška evropskih finansijskih institucija.

Zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice Dirk Bušle kazao je da smo svedoci uspešne implementacije prvog dela tranzicije vezane za obnovljive izvore energije na Balkanu, a posebno u Srbiji, ali je dodao da je to lakši deo posla.

Naveo je da je na Balkanu dosta urađeno, da su sprovedene reforme, da je sve veći udeo obnovljivih izvora energije, te da su troškovi pali, ali da treba raditi na uparivanju sa evropskim tržištima i prevazići problem fragmentacije tržišta.

“Fokus treba da bude na novim interkonektorima i na jačanju njihovog kapaciteta i smanjivanju fragmentacije tržišta”, izjavio je i dodao da je klasična uloga države da podrži izgradnju infrastrukture, uspostavi odgovarajući okvir, obezbedi podsticaje, finansijsku podršku i regulatorne instrumente. Istakao je prednost upotrebe instrumenata poput Energetske zajednice.

Bušle je rekao da bi prioritet za sve zemlje u regionu trebalo da bude transformacija državnih kompanija, ističući da su do sada energetska tržišta građena oko državnih kompanija.

On navodi da državne kompanije ne bi trebalo da budu neka vrsta dinosaurusa, već da bi trebalo da se transformišu – da igraju aktivnu ulogu, uz reforme i promenjen način upravljanja, tako da same grade sopstvenu viziju tranzicije, u skladu sa već definisanim ciljevima.

Takođe, državne kompanije ne bi trebalo da zloupotrebljavaju dominaciju koju su izgradile u prošlosti i ne bi trebalo da isključuju privatni sektor i ulaganja koja dolaze iz njega, napomenuo je Bušle te dodao da u procesu zelene tranzicije treba voditi računa i o radnicima, koji ne smeju da ispaštaju.

On je rekao da je energetska tranzicija postala realnost na Balkanu i jedan od najvećih prioriteta. Treba kontrolisati da li se realizuju ciljevi za 2030. godinu i da li su u skladu sa standarima Evropske unije, ocenio je.

“U EU smo naučili da je jako dobro definisati konkretne ciljeve, koji nemaju veze sa političkim ciklusima, da se zna prema čemu se krećemo i kako ih realizovati po fazama”, izjavio je i dodao da je važno da se identifikuju projekti i obezbedi finansiranje.

Raspravu je moderirao Frančesko Sasi, istraživač za energetsku bezbednost u odeljenju za monitoring međunarodnih politika pri Italijanskom parlamentu i Ministarstvu inostranih poslova i saradnje te zemlje.

Đokić: Investicije u vrednosti od dve i po milijarde evra

Ministar rudarstva i energetike Republike Srpske Petar Đokić rekao je da se projekat energetske tranzicije mora nastaviti kroz saradnju u regionu kako bi se postigao što bolji rezultat, te istakao da je vlada izrazila spremnost za saradnju i zajedničke projekte sa zemljama susedima.

Istakao je projekat sa Srbijom Gornja Drina, za koji je izrazio uverenje da će uz regionalnu saradnju dobiti novi zamah u drugom delu ove godine. Ta investicija uključuje izgradnju hidroelektrane Buk Bijela.

Entitetska vlada želi da unapredi saradnju sa Crnom Gorom, budući da su i političke prilike povoljnije, podvukao je Đokić.

“To je zahtjevan i skup proces. Mi smo države koje su zbog decenijskih teškoća ostale manje razvijene i zaostajemo u ukupnom razvoju. Naši potencijali za investiranje nisu toliko izdašni, ali je neophodna šira saradnja u pogledu obezbjeđivanja sredstava za projekte kako bi Balkan doprinijeo opštem rastu svake države pojedinačno, ali i cijelog Balkana”, rekao je.

Pomenuo je Srednju Drinu kao veliki hidroenergetski projekat sa stanovišta potencijala te dodao da bi u njemu mogli da učestvuju Bosna i Hercegovina u celini, Srbija, ali i drugi partneri.

Ističe da će Republika Srpska bez oklevanja nastaviti da bude partner Evropi.

Đokić je rekao da taj entitet ima vrlo razvijene energetske projekte i da se realizuju investicije u vrednosti od dve i po milijarde evra, navodeći da se očekuje da će 2026. i 2027. godine prvi objekti biti završeni i pušteni na mrežu.

Predviđena ukupna snaga u tim projektima je 1.719 megavata, od čega 680 megavata razvija Elektroprivreda Republike Srpske, a ostalo su partneri i privatni investitori, izjavio je.

Ministar kaže da se radi i na razvoju prenosnih kapaciteta i interkonekcija prema Crnoj Gori, Srbiji i Hrvatskoj.

Istakao je i da je balkanskom području neophodna snažnija podrška u smislu finansiranja projekata, te da bi bilo logično da se evropske finansijske institucije – Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropska investiciona banka (EIB) – više uključe.

Govoreći o rudarstvu, Đokić je rekao da Srpska ima zanimljive potencijale, da je u sektoru rudarstva aktivno 136 projekata, ali da bi u tom smislu trebalo savladati sve otpore koji se javljaju, među kojima su najsnažniji otpori nevladnih organizacija.

Mujović: Ugljenična neutralnost najkasnije 2050. godine

Ministar energetike i rudarstva Saša Mujović rekao je da je cilj Crne Gore smanjenje emisije gasova za 55 odsto najkasnije 2030. godine, a da je dugoročna namera da se ugljenična neutralnost ostvari do 2050. godine.

On je istakao da će Crna Gora dobiti 200 novih megavata zelene energije kroz nekoliko projekata. Među njima su vetropark Gvozd od 60 megavata, koji će verovatno biti završen do kraja 2025. godine, i novi agregat kapaciteta 60 megavata na hidroelektrani Perućica, naveo je.

Crna Gora već proizvodi više od 60 odsto energije iz obnovljivih izvora, dok se ostatak dobija iz TE Pljevlja, ali je u obavezi da krene sa njenim isključivanjem, što je, kaže Mujović, lako reći, ali je veliki izazov izvršiti.

Mujović je napomenuo da Crna Gora mora da izgradi nove kapacitete iz obnovljivih izvora energije, te da mora da ojača kapacitete za hosting.

Dodao je da ta zemlja ima ambiciozan plan i da je na dobrom putu da ispuni zahteve Energetske zajednice, ali je istakao i da bez političke stabilnosti ne može da se očekuje napredak.

Istakao je da vetar i sunce mogu da budu pomoćni izvori energije, ali ne i glavni, te da je cilj i namera Crne Gore da se ne samo fokusira na solarne ili vetroelektrane, već da istovremeno investira u stabilne izvore.

Gonul (IRENA): Ključni izazov infrastruktura

Direktor u Međunarodnoj agenciji za obnovljivu energiju (IRENA) Gurbuz Gonul rekao je da je ključni izazov za proces povećanja udela obnovljivih izvora energije infrastruktura. Objasnio je da su današnji elektroenergetski sistemi zasnovani na fosilnim gorivima i da je potrebno dosta vremena i investicija.

On je istakao da je godišnje u tu oblast potrebno uložiti 720 milijardi dolara.

Prema Gonulovim rečima, utrostručavanje udela obnovljive energije do 2030. godine je snažan cilj i politički signal, a IRENA će pružati podršku i u regionu, pod kišobranom Energetske zajednice.

TAP bi mogao da prenosi vodonik

Vugar Vejsalov iz Transjadranskog gasovoda (TAP), koji povezuje Grčku, Albaniju i Italiju preko Jadranskog mora, rekao je da će Evropi i dalje biti potreban prirodni gas da bi ostvarila svoje ekonomske ciljeve.

Kako je naveo, TAP je tu da bi osigurao snadbevanje, ali se radi na tome da se stvore mogućnosti da se i drugi, obnovljivi gasovi, prenose kroz taj cevovod.

Vejsalov je izjavio da TAP potencijalno može da obezbedi transport vodonika ili drugih niskougljeničnih gasova.

Istakao je da je sprovedena studija 2021. godine kako bi se utvrdilo postoji li kapacitet za transport vodonika, te da su prvi rezultati ohrabrujući.