U fokusu

Upotreba energije sunca u realnom vremenu kao neizbežni zadatak Srbije u definisanju budućeg energetskog miksa

Objavljeno

22.11.2016.

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

22.11.2016.

Komentari

0

Podeli

Autor: Mihailo Mihailović, ekspert za energetiku

Smanjenje zavisnosti od preistorijske energije sunca akumulirane u fosilnim gorivima uz upotrebu sunca u realnom vremenu je neizbežni zadatak Srbije u pripremi budućeg energetskog “mix-a”.

U Beogradu je od 6. do 9. novembra 2016. godine održana 10. Mediteranska konferencija o proizvodnji prenosu, distribuciji i konverziji električne energije. Jubilarna konferencija je organizovana od strane IET asocijacija sa Kipra, iz Izraela i Grčke u saradnji sa Elektrotehničkim fakultetom iz Beograda, CIRED komitetom i IEEE (Institutom inženjera elektrotehnike i elektronike).

Osnovni zadatak konferencije je da obezbedi savremene prezentacije priznatih eksperata, da omogući inženjerima i istraživačima da međusobno razmene informacije, podele iskustva i promovišu međunarodnu saradnju.

Od priloženih 154 pisanih radova za prezentiranje na konferenciji je izabrano 123 rada.  Radovi autora iz 27 zemalja su klasifikovani u 18 stručnih oblasti, obezbeđujući visok nivo razvojnih istraživanja i praktičnih iskustava.

Energetika je po svojstvu dugoročna. Za odluke donesene danas rezultati se mogu očekivati za pet do deset godina. Cene energije iz obnovljivih izvora su u kontinuiranom padu, civilno društvo postaje aktivni učesnik u energetskom sektoru, klimatske promene su najvažniji faktor u energetskoj tranziciji, energija postaje najvažnije nacionalno pitanje u vrlo komplikovanim geopolitičkim okolnostima.

Poslednjih godina mediteranski region je pogođen sa nekoliko vrsta kriza – ratna dejstva, terorizam, migracije stanovnistva, od značajnih političkih i ekonomskih problema do ekstremnih meteoroloških promena i prirodnih nepogoda.

Velika energetska tranzicija

Brzinom bez presedana svet ulazi u veliku energetsku tranziciju, kao  kombinaciju više faktora: tranzicija u ublažavanju klimatskih promena, razvoj novih tehnologija, transformacija energetskih tržišta sa značajnom decentralizacijom, digitalnom revolucijom i promenom navika i očekivanja potrošača. Kompanije i zemlje koje su propustile da se adaptiraju na novu realnost, ulaze u veliki rizik daljeg prosperiteta.

Najviše pažnje na konferenciji su privukle uvodne besede i prezentacije devet svetski poznatih eksperata koji su po pozivu pripremili vrlo zanimljive nastupe: Prof. Dr. Miroslav Begović, i Prof.Dr. Mladen Kezunović, obojica sa A&M Univerziteta u Teksasu,  Prof. Dr. Jovica Milanović, Prof. Dr. Vladimir Terzija, i Prof. Dr. Peter Crossley, sva trojica sa Univerziteta u Mančersteru, Prof.Dr. Nikos Hatziargyriou sa Univerziteta NTUA iz Atine,  Dr. Alex Papalexopoulosiy iz San Franciska, Prof.Dr. Slobodan Vukosavić sa ETF-a, Beograd  i Prof.Dr. Lei Ding, sa Shandong Univerziteta iz Kine.

U vrlo interesantnoj prezentaciji Dr. Alex Papalexopoulos, direktor ECCO International iz San Franciska, SAD je skrenuo značajnu pažnju na razumevanje starih i novih realnosti u transformaciji elektroenergetike.

alex-photo-med-power-2016_web
Slika 1: Dr. Alex Papalexopoulos, direktor ECCO International

Dr. Alex Papalexopoulos je napomenuo da je od presudne važnosti razvoj energetskih tržišta na lokalnom, distributivnom nivou i da se pri planiranju razvoja  koristi metodologija “odozdo -na- gore”.

table-1_srp_web
Tabela 1: Stare i nove realnosti u svetskim elektroenergetskim trendovima

U održavanju realnih energetskih tržišta, umesto dotacija (subvencija) za sve aktivnosti u dekarbonizaciji, potrebno je uvesti sisteme naplate i penalizacije za sve emitere gasova koji proizvode efekat staklene bašte.

Prirodni gas je tranzicioni energent; struktura tržišta treba da vrednuje fleksibilnost i rezervu u proizvodnim kapacitetima;  potražnja/potrošnja postaje aktivni učesnik tržišta; pojava i primena pametnih tehnologija i Internet stvari (IoT) je u porastu.

Foto električna energija u modernim elektroenergetskim sistemima

Prof. Dr. Miroslav Begović, vođa Odseka za elektrotehniku i računarstvo na A&M Univerzitetu u Teksasu je pripremio vrlo zanimljivo izlaganje na temu:  “Foto električna energija u modernim elektroenergetskim sistemima”.

Očekuje se da će se svetska potrošnja električne energije uvećati za dva puta u narednih 25 godina. Međunarodna agencija za energetiku (IEA) prognozira da će potražnja za električnom energijom zahtevati preko 5,000 GW novih proizvodnih kapaciteta (uključujući i zamenu starih) što se ekonomski procenjuje na preko 5 triliona dolara. Novi proizvodni kapaciteti će takođe zahtevati oko dodatnih 6 triliona dolara za izgradnju potrebne infrastructure, što ukupno čini oko 11 triliona dolara investicija u narednih 25 godina.  Potražnja za novim tehnologijama u proizvodnji električne energije je u stalnom ubrzanju.

Prema predviđanjima Medjunarodne agencije za energetiku (IEA-2014) energija sunca će dominirati u proizvodnji električne energije već oko 2050. godine. Foto-naponska (PV) energija bi do 2050.godine mogla da dostigne 16% od ukupno proizvedene električne energije u svetu, a upotreba koncentrisane sunčeve energije (CSP) dodatnih 11%. Upotreba foto-naponske (4.600 GW do 2050) i koncentrisane sunčeve energije će umanjiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte za oko 6 milijardi tona.

Upotreba sunčeve energije je u rapidnom porastu u SAD-u. Instalacije foto-naponskih postrojenja bi mogle da dostignu preko 50 GW do kraja 2017, što je oko 2 odsto u ukupnoj proizvodnji električne energije u SAD.  Istovremeno proizvodnja električne energije iz drugih “novih” obnovljivih izvora, kao što je vetar, je dostigla oko 5 odsto u ukupnoj proizvodnji električne energije u SAD.

Razvoj tehnologija za skladištenje energije (mehanička, elektrohemijska, termo, hemijska) biće od pomoći kada sunce ne sija ili vetar ne duva. Tesla kompanija iz Kalifornije je 28.oktobra predstavila solarne crepove, koji zajedno sa kućnom-zidnom akumulatorskom baterijom nagoveštava buduću samodovoljnost  kućne instalacije. U narednih 10-15 godina u mnogim delovima SAD-a manji solarni sistemi povezani sa baterijama će biti najekonomičniji sistemi za snabdevanje električnom energijom u kućnim uslovima. Mnoge američke distrubutivne kompanije su već integrisale brojne solarne instalacije u svoj sistem.

Kako se u medjuvremenu svet razvija u urbano društvo, energetski efikasna rešenja i pametne mreže će se lakše primenjivati u gradovima. U velikim gradovima u EU trenutno živi oko 68 odsto od ukupnog stanovništva, sa tendencijom porasta do 85 odsto u 2050.godini.

Veliki gradovi u Evropi (EU) proizvode/troše:

  • 80% od EU bruto domaćeg proizvoda
  • 70% potrošnje energije
  • 75% emisija gasova sa efektom staklene bašte

Energetska skladišta

Svetska industrija skladišta električne energija će imati ekponencijalni rast u sledećih 10-15 godina. U drugom tromesečju 2016. u SAD-u je instalirano 41,2 MW novih skladišta što je povećanje od 126 odsto u odnosu na prvo tromesečje u istoj godini.

U svojoj novoj inicijativi (REV – Reformacija Energetske Vizije) država Njujork, kao lider tranzicije ka višem stepenu korišćenja distributivnog sistema, predviđa skladištenje električne energije kao jedan od esencijalnih  sistemskih delova. Njujorška kompanija “Battery and Energy Storage Technology Consortium (NY-BEST)” je pripremila mapu puta za skladištenje energije  za potrebe države New York, sa ciljem da se dostigne 2 GW snage do 2025. godine i 4 GW snage do 2030. godine. Planirani cilj države Njujork je da se do 2030. postigne proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora u iznosu od 50 odsto, a od toga 30 odsto energije od sunca i vetra (oko 20 odsto će biti iz hidroelektričnih potencijala i nekoliko procenata iz biomase).

PJM (inicijalno Pennsylvania, Jersey, Maryland) najveći nezavisni regionalni operator prenosa u SAD je 2011. u saradnji sa kompanijom AES Energy Storage instalirao energetsko skladište snage 64 MW na lokaciji Laurel Mountain i dodatno 40 MW Tait resource u 2013. godini. Skladište Laurel Mountain je trenutno najveće “akumulatorsko” skladište u SAD i jedno od najvećih u svetu. Sa tri AES “baterijske” instalacije, PJM je u mogućnosti da obezbedi oko 100 MW varijacije snage za manje od jedne sekunde, što je oko 100 puta brže od upotrebe konvencionalnih generatora električne energije.

Pogled unapred   

IEEE (Institut Inženjera Elektrotehnike i Elektronike) je najveća svetska inženjerska asocijacija, koja promoviše napredne tehnologije za budućnost čovečanstva, okuplja više od 420.000 članova iz 190 zemalja , klasifikovanih u 39 tehničkih društava i sa oko 1.300 stručnih konferencija tokom godine.      Prof. M.Begović je do skora bio na funkciji predsednika tehničkog društva  “Power and Energy Society” (IEEE PES) sa 35.406 članova iz celog sveta.

Osnovna polja interesovanja Prof.Begovića su nadgledanje, analiza i kontrola elektroenergetskih sistema,  razvoj i upotreba obnovljivih izvora energije i dostizanje održivog razvoja energetskih sistema. U razgovoru, on je posebno napomenuo neophodnost da akademski ljudi, profesionalci i studenti tehnike svih kategorija iz Srbije treba da povećaju svoje učešće, da budu više aktivni, da preuzimaju vrednosti iz globalnih organizacija kao što su IEEE, CIGRE, WEC, IEA, IET , da bi se bolje prepoznale neminovne promene u tranziciji energetskog sektora. Jeftinija solarna tehnologija, unapređenje pametnih mreža, razvoj energetskih skladišta i digitalizacija informacija su glavni pokretači dinamike razvoja u oblasti foto električne energije.

Bez obzira što Srbija ima veliki hidropotencijal kao vodeći izvor za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora (oko ≈30% godišnje proizvodnje), fosilna goriva (ugalj) će i dalje biti glavni izvor proizvodnje u narednih nekoliko decenija (sa aktuelnom proizvodnjom od oko ≈70%). U želji da bude deo evropskog klimatskog “paketa” i usvojenih ekoloških standarda, jedini put je postepeno povlačenje uglja kao goriva za proizvodnju električne energije.

Prema izveštaju Ministarstva rudarstva i energetike, krajem novembra 2016, Srbija raspolaže kapacitetima za operativnu proizvodnju električne energije iz “novih” obnovljivih izvora energije u iznosu od 10,4 MW na vetar i 8,8 MW na sunčevu energiju.

Lokalna proizvodnja, lokalno skladištenje i manje vidljiva energetska efikasnost bi mogli da predstavljaju značajnu promenu u načinu proizvodnje i potrošnje električne energije.

Konferencija Med Power 2016,  održana prošle nedelje u Beogradu, bila je skup visokog nivoa za istraživače, energetske stručnjake, profesionalce, praktičare i studente kojima su ponuđeni ekspertski osvrti na poslednje trendove, inovacije, tehnološki razvoj i osetljive ekološke izazove.

Ako ćemo u Srbiji primenjivati rešenja koja učesnici konferencije i svetski stručnjaci vide kao najbolja, potrebne su nam nove inicijative u kreiranju politika čiji krajnji cilj bi bio održivi razvoj energetskog sektora zemlje.

Za detaljnje informacije o konferenciji posetite http://www.medpower2016.com/.

 

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

nenad jovanovic ldk balansiranje oie

Srbija već može da balansira pet puta više vetroelektrana od postojećih

22. novembar 2016. - Nenad Jovanović, doktor elektrotehničkih nauka, u autorskom tekstu predstavio je rezultate studije slučaja o balansiranju vetroparkova snage 1.865 MW

Procena uticaja klimatskih rizika kljucnih preduslova donosenje poslovnih odluka

Procena uticaja klimatskih rizika postaće jedan od ključnih preduslova za donošenje poslovnih odluka

22. novembar 2016. - Od svih ESG rizika, verovatno najkompleksniji su oni koje izazivaju ubrzane klimatske promene. Vrlo često nisu prepoznatljivi na prvi pogled.

damir miljevic mirza kusljugic gradjanska energija

Građanska energija – okosnica održive i efikasne energetske tranzicije

22. novembar 2016. - O učešću građana u energetskoj tranziciji pišu Damir Miljević i Mirza Kušljugić, članovi  Regionalnog centra za održivu energetsku tranziciju (RESET)

Marko List Consultare Hrvatska biootpad

Hoće li bioplinska postrojenja preživjeti visoke cijene sirovina?

22. novembar 2016. - Trećina firmi koje upravljaju bioplinskim postrojenjima nema u svome vlasništvu niti jednog hektara zemlje i potpuno ovisi o dobavljačima