UN-ov klimatski panel u novom izveštaju poziva na klimatsku pravdu, održivi razvoj

Postoje brojni načini za smanjivanje emisija gasova s efektom staklene bašte i prilagođavanje klimatskim promenama koje je izazvao čovek, poručili su naučnici i naučnice u izveštaju kojeg je danas objavio Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC). Oni zahtevaju od donosilaca odluka da zaštite najranjivije stanovništvo i okrenu se klimatski istrajnim investicijama.

IPCC-ov novi Objedinjeni izveštaj (Synthesis Report) je poslednji segment njegove takozvane šeste procene. Pripremljen je i objavljen uoči pregleda pojedinačnog napretka zemalja sveta ka ostvarenju ciljeva iz Pariskog sporazuma.

„Ukoliko efektnu i pravičnu klimatsku akciju učinimo konvencionalnom, to će ne samo smanjiti gubitke i štetu za prirodu i ljude, nego i dovesti do šire koristi“, izjavio je predsedavajući IPCC-ju Hjusung Li. „Ovaj Objedinjeni izveštaj ukazuje na hitnost ambicioznijeg delovanja i pokazuje da ćemo, ukoliko krenemo sada, i dalje moći da osiguramo održivu budućnost života za sve“, naveo je.

IPCC je 2018. zaključio da je zadržavanje globalnog zagrevanja na najviše 1,5 stepeni Celzijusa predstoji dosad nezabeleženi izazov. Pet godina kasnije, taj izazov je postao još veći, usled stalnog rasta emisija gasova s efektom staklene bašte. Tempo i razmera dosadašnjih postignuća i aktuelnih planova nisu dovoljni da se reši pitanje klimatskih promena, saopštilo je ovo naučno telo Ujedinjenih nacija.

Dosadašnja postignuća i aktuelni planovi nisu dovoljni da se reši pitanje klimatskih promena

Preko jednog stoleća trošenja fosilnih goriva i neravnopravno i neodrživo korišćenje energenata i zemljišta doveli su do globalnog zagrevanja od 1,1 stepena preko nivoa iz predindustrijskog doba, podsetili su autori. Povećanje učestalosti i intenziteta ekstremnih vremenskih nepogoda sve više ugrožavaju prirodu i ljude u svakom regionu sveta.

IPCC očekuje da se poremećaji u snabdevanju hranom i vodom uvećaju s jačim zagrevanjem i ukazuje na dodatne poteškoće od pandemija i konflikata.

Nadoknađivanje gubitaka i štete ima istaknut značaj

Jedna od glavnih tački izveštaja su konstantni gubici i šteta koji pogađaju najranjivije stanovništvo i ekosisteme. „Klimatska pravda ima presudan značaj, jer oni koji su najmanje doprineli klimatskim promenama trpe nesrazmerno više. Gotovo polovina svetske populacije živi u područjima koja su izuzetno ranjiva na klimatske promene“, napomenula je Aditi Mukerdži, jedna od 93 autora.

Broj ljudi koji su izgubili život usled poplava, suša i oluja je u poslednjoj deceniji bio 15 puta viši u veoma ranjivim regionima, naglasila je.

Emisije bi do sada već trebalo da se smanjuju, a trebaće da se najkasnije 2030. skoro prepolove da bi se zagrevanje ograničilo na stepen i po, dodao je panel.

Mere prilagođavanja je neophodno kombinovati sa smanjenjem emisija

Rešenje, po autorima, leži u razvoju kojim se postiže istrajnost u pogledu klimatskih promena. Objasnili su da to znači spajanje mera za prilagođavanje sa onima usmerenim ka izbegavanju ili smanjivanju emisija sa efektom staklene bašte i to na takav način da se postigne šira korist.

Na primer, pristupačnost čiste energije i tehnologija doprinosi zdravlju, pogotovo kod žena i dece, a niskougljenična elektrifikacija, hodanje, bicikliranje i korišćenje javnog prevoza unapređuju kvalitet vazduha, doprinose zdravlju, mogućnosti zapošljavanja i napretku ka postizanju ravnopravnosti, stoji u objavi. Ekonomska korist po ljudsko zdravlje samo od poboljšanja kvaliteta vazduha bila bi otprilike ista ili čak veća nego troškovi na ime izbegavanja ili smanjivanja emisija, zaključili su istraživači.

Emisije moraju do 2030. gotovo da se prepolove da bi se globalno zagrevanje zadržalo na najviše 1,5 stepeni

Najveća korist po blagostanje može da se postigne tako što će prioritet za umanjivanje klimatskog rizika biti na zajednicama marginalizovanih i ljudi sa niskim prihodima uključujući stanovništvo neformalnih naselja, izjavio je Kristofer Trisos, jedan od autora izveštaja.

Na svetu ima dovoljno kapitala da se emisije gasova s efektom staklene bašte smanje, pod uslovom da se ublaže barijere, piše u izveštaju, uz isticanje uloge država kroz javna ulaganja i davanje jasnih signala investitorima. Političko opredeljenje, koordinisana politika, međunarodna saradnja, briga o ekosistemima i inkluzivno upravljanje – svi ti segmenti su važni za efektnu i pravičnu klimatsku akciju, saopštio je IPCC.