Ugovori o otkupu struje su ključni za potpunu dekarbonizaciju na Zapadnom Balkanu

Zemlje Zapadnog Balkana polako otvaraju svoje tržište energije iz obnovljivih izvora. Interesovanje investitora raste, što daje sve veću ulogu finansijskim instrumentima kao što su ugovori o otkupu električne energije (PPA), čulo se na radionici koju su organizovali nezavisni institut Agora Energiewende, Institut za razvojnu politiku (INDEP) iz Prištine i enervis energy advisors.

Događaj nazvan Ugovori o otkupu električne energije iz obnovljivih izvora na Zapadnom Balkanu – šanse i prepreke (Renewable Power Purchase Agreements in the Western Balkans – opportunities and obstacles), održan u okviru projekta Energetska tranzicija Zapadnog Balkana – Balkanski zeleni dogovor okupio je donosioce odluka, investitore i druge zainteresovane strane.

Tržište energije iz obnovljivih izvora je osmišljeno tako da omogući bezbednost snabdevanja i priuštivu energiju na Kosovu*, izjavila je na otvaranju radionice u Prištini Sonja Risteska iz ekspertske grupe Agora Energiewende. Po njenom mišljenju, koncepcija oslanjanja na fosilna goriva iz više uvoznih izvora i korišćenje gasa kao prelaznog goriva u energetskoj tranziciji „polako umire“.

Okvir za PPA ne zahteva mnogo napora osim deregulacije

Julius Ecke, partner u enervisu, čije je sedište u Berlinu, izjavio je da su podsticaji zasnovani na tenderima pokazali da su isplativi za razvoj sektora zelene energije i da su za neke tehnologije i dalje potrebni.

S druge strane, prednosti komercijalnog nastupa u delatnosti zelene energetike su što za njega nisu potrebne subvencije, lako se omasovljava i ne treba mu mnogo pravnog okvira. Štaviše, za njega je neophodno da donosioci odluka naprave korak unazad i da puste tržišne igrače za volan, objasnio je. Korisno je istovremeno primenjivati oba mehanizma, istakao je Ecke.

Ecke: Za komercijalni nastup u delatnosti zelene energetike je potrebno da regulatori i donosioci odluka povuku korak unazad i puste tržišne igrače za volan

Osnovni i dostupni scenariji za obaranje neto emisija na Zapadnom Balkanu na nulu, inače tehnički izvodljivi i bez znatnih dodatnih troškova, možda čak i s manjim troškovima, podrazumevaju prekid sagorevanja uglja i omasovljavanje energije iz obnovljivih izvora, napomenuo je.

„Poslednji korak je otarasiti se poslednjih deset ili dvadeset odsto emisija CO2 nakon što smo obavili prve dve stvari. To je duboka dekarbonizacija tržišta električne energije. Cela Energetska zajednica treba više da razmišlja o tome. Predstavili smo strategiju koja se oslanja na skladištenje struje u baterijama i proizvodnju električne energije zasnovanu na vodoniku“, izjavio je Ecke.

Za potpunu dekarbonizaciju na Zapadnom Balkanu potrebno je 50 gigavata snage za proizvodnju zelene struje

Scenario za postizanje neto nula emisija kojeg je razvio enervis isplativiji je nego putanja s trenutnim nivoom ambicija kojom se kreću zemlje regiona – bez prestanka upotreba uglja ili s privremenim prebacivanjem na gas i kasnim prilagođavanjem vodoniku, izjavila je Rita Kunert iz iste nemačke konsultantske kuće. Modeliranje je izvedeno tako da se period završava 2045. nakon što je na Zapadnom Balkanu izvedena potpuna dekarbonizacija elektroenergetskog sistema.

U najoptimističnijem scenariju za Zapadni Balkan, ugalj će biti odbačen 2040. godine

Potpuna dekarbonizacija bi sasvim transformisala regionalni elektroenergetski sistem, trenutno više od 50 odsto zasnovan na lignitu, u miks u kojem preovladavaju vetar, fotonaponski sistemi i hidroenergija, zatim postrojenja za skladištenje i jedan udeo vodonika za balansiranje, otkriva dokument. Modeliranje je pokazalo da se bezbednost snabdevanja održava i ojačava dubljom regionalnom integracijom.

Podrazumeva se ukupni kapacitet od 50 gigavata, integrisan tehnologijama za skladištenje i malim nivoom gasa zasnovanom na H2. U takvom sistemu, troškovi proizvodnje su 15 odsto niži nego u varijanti gde lignit i gas ostaju na sceni. Kumulativne investicije za potpuno dekarbonizovanje regionalnog elektroenergetskog sistema iznose 43 milijarde evra u narednih 30 godina.

Investicije su projektovane uglavnom na prvih 15 godina. Za smisleni put smanjivanja upotrebe lignita potrebno je tri gigavata vetra i solara godišnje tokom tog perioda. Pametni tranzicioni scenario takođe može da donese prepolovljavanje kumulativnih emisija ugljen-dioksida.

Cela studija će biti objavljena u septembru.