U strategiji Turske za 2035. novih 89 gigavata iz vetra, solara

Turska je objavila mapu puta za transformaciju energetskog sektora i procenila je na 108 milijardi dolara. Vlada planira da do 2035. učetvorostruči kapacitet proizvodnje struje iz solara i vetra, na 120 gigavata. Za predstojeću rundu aukcija u okviru mehanizma YEKA odredila je nova pravila, uključujući fiksnu cenu na dvadeset godina.

Ministar energetike i prirodnih resursa Alparslan Bajraktar izjavio je da će Turska omogućiti investicioni ciklus od 80 milijardi dolara u periodu do 2035. u domenu proizvodnje struje iz obnovljivih izvora. Zajedno sa ulaganjima u prenosnu mrežu, koja će pokriti i nuklearke, suma izlazi na 108 milijardi dolara.

Bruto potrošnja električne energije će 2035. iznositi 510,5 teravat-sati, u poređenju sa prošlogodišnjih 335,2 teravat-sata, procenjuju u vladi. Ona je objavila mapu puta transformacije energetskog sektora kojom namerava da utre put Turskoj da za 30 godina postane neto izvoznica struje.

Vlada u Ankari podigla cilj za 2035. za čak dvadeset gigavata

Turska je u septembru raspolagala sa 12,4 gigavata u vetroelektranama i 18,7 gigavata iz fotonaponskih postrojenja, naveo je Bajraktar u svojoj prezentaciji. Otkrio je da je cilj za 2035. u zbiru gotovo četvorostruko veći – 120 gigavata. Od toga je pet gigavata vetroelektrana na moru.

Inače, ovim istupom je ambicija podignuta za zapanjujućih 20 gigavata. Po podacima Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA), sve ostale zemlje Jugoistočne Evrope, uključujući Kipar, imale su na kraju 2023. na mreži ukupno 15 gigavata solara i 11.3 gigavata vetra. Od toga je samo u Grčkoj bilo sedam odnosno 5,2 gigavata.

Od tog istog trenutka do septembra, u Turskoj je kapacitet vetroelektrana povećan za 1,1 gigavat, a fotonaponskih sistema za sedam gigavata!

Po poslednjem preseku, obnovljivi izvori daju 67,4 gigavata, što je 59 odsto celog kapaciteta zemlje. Najveća stavka su hidroelektrane, 32,2 gigavata.

Gotovo polovina projekata u razvoju uključuje skladištenje energije

U razvoju su projekti fotonaponskih pogona zbirne snage 43,5 gigavata, a 26,1 gigavat iz vetra, saopštilo je ministarstvo. Ono je prikazalo još jednu tabelu, po kojoj će od svih ovih elektrana 33,9 gigavata imati integrisana postrojenja za skladištenje energije.

U takozvanom nelicenciranom segmentu – za sopstvenu potrošnju – ima 23,5 gigavata, a iz aukcija tri gigavata. Pod ostalim vrstama dozvola je alocirano preostalih 9,2 gigavata.

Bajraktar: Vreme potrebno za izdavanje dozvola pada na dve godine ili manje

Bajraktar je dao uvid u promene propisa za sprovođenje aukcija za struju iz vetra i solara, ali i za izdavanje dozvola za izgradnju i rad elektrana. On ima ambiciju da barem prepolovi vreme obrade zahteva, sa sadašnjih četiri godine. Među predstavljenim merama je mogućnost eksproprijacije po hitnom postupku.

Jedna od novina za aukcije je minimalna garantovana cena tokom perioda za koji će pobednici imati pravo da se opredele, kazao je ministar. Naime, operateri vetroelektrana i solarnih farmi će proizvedenu električnu energiju moći da prodaju na slobodnom tržištu prvih šest odnosno pet godina.

Sledeća runda YEKA aukcija je za 1,2 gigavata iz vetra i 800 megavata iz solara

Za struju iz vetroparkova, ministarstvo namerava da sledeće nadmetanje, u okviru mehanizma YEKA za područja za energiju iz obnovljivih izvora, održi 28. januara. Kvota je 1,2 gigavata. Uslediće aukcija za projekte velikih fotonaponskih sistema, 4. februara, za 800 megavata, saopšteno je. Objavljivanje pojedinosti i rokova je zakazano za početak sledeće sedmice odnosno za 4. novembar.

Još važnija informacija je da će garantovani period sa fiksnom cenom otkupa struje biti udvostručen na 20 godina. Taj model, za jednosmerni ugovor o razlici u ceni (CfD), izuzetno je bitan za nalaženje finansiranja. Štaviše, u ovom mehanizmu neće biti plaćanja mrežarine za prenosni sistem, a cena će biti izražena po formuli vezanoj za devizni kurs.

Turska ima snažnu bazu industrijske proizvodnje za zelenu energetsku tranziciju

Turska je zadržala uslov po kojem učesnici moraju da obezbede visok udeo opreme proizvedene na domaćem tržištu, kao i učešće radne snage. Ministarstvo je objavilo da u zemlji radi 150 proizvođača opreme i njihovih 350 snabdevača. Po toj računici, zapošljavaju 50.000 ljudi.

Te firme prave generatore, turbine i energetske elektronike za geotermalne, hidroelektrane i one na biomasu. Od ostalih glavnih proizvoda, tu su vetroturbine i elise i stubovi za njih. Fabrike solarnih panela prave sve delove i sisteme već od faze ingota od silicijuma.

Kapacitet za uvoz električne energije treba da bude pet puta snažniji

„Treba da povećamo kapacitet interkonekcija sa susedima za tri ili četiri puta“, naglasio je Bajraktar. Do 2035. će biti instalirani vodovi visokog napona za jednosmernu struju (HVDC) dužine 14.700 kilometara, rekao je.

Ministarstvo je pojasnilo da je u planu povećanje dužine dalekovodâ za 26.6 odsto na 95.500 kilometara. U sistemu bi bilo 942 razvodna polja, a po poslednjim podacima ih je 798. U sledećih jedanaest godina predviđeno je utrostručavanje kapaciteta interkonektora za izvoz, na 6,75 gigavata, dok bi segment uvoza bio 6,6 gigavata, pet puta snažniji nego sada, stoji u mapi puta.

Državnim kompanijama u sektoru energetike treba savremena struktura pre privatizacije

Turska reformiše tržište energenata, a institucijama takođe sledi reorganizacija, objavio je ministar. „Hajde da ne pokrećemo istog trenutka priču o privatizaciji“, izjavio je Bajraktar o operatoru sistema prenosa TEİAŞ, firmi za upravljanje cevovodima za naftu i gas BOTAŞ, nafnoj kompaniji TPAO, preduzeću za rudarstvo i hemiju Eti Maden i državnoj elektroprivredi EÜAŞ.

Treba da izvučemo ove kompanije iz klasične logike upravljanja u javnom sektoru“, naglasio je ministar uz obrazloženje da im je potreban savremen pristup.

On je ranije izrazio ambiciju da se na energetskoj berzi u Istanbulu (EXIST ili EPİAŞ) pre kraja 2026. uvede trgovanje emisijama ugljen-dioksida, kao i sirovina.

Nastavlja se snažan rast proizvodnje ugljovodonika

Proizvodnja nafte u području Gabar trenutno iznosi 51.000 barela dnevno, kazao je Bajraktar. Po njegovim rečima, cilj je sto hiljada. Gasno polje na Crnom moru Sakarya je sada na 7,2 miliona kubnih metara dnevno, a do prvog kvartala sledeće godine porašće na 9,1 milion, istakao je ministar.

Na događaju na kojem je predstavljena mapa puta, Bajraktar je, osim toga, kazao da će javna i privatna ulaganja u periodu 2024-2023. d0st9đ9 20 milijardi dolara.