U Srbiji 86 odsto građana traži uvođenje depozitnog sistema

Ukupno u Srbiji 86 odsto građana podržava uvođenje depozitnog sistema, pokazalo je istraživanje organizacije „Svaka limenka se računa“. To je ujedno najveća podrška u svih u 16 država sveta u kojima je urađena anketa.

Istraživanje organizacije “Svaka limenka se računa” (Every Can Counts – ECC) pod nazivom Global Recycling Habits and Attitudes 2025 trebalo bi da bude još jedna potvrda da građani u Srbiji podržavaju uvođenje depozitnog sistema. Slično su pokazala istraživanje iz 2021. i 2022. godine.

Uprkos tome, u Srbiji se uvođenje depozitnog sistema neuspešno najavljuje dugi niz godina. Jedna od poslednjih najava, iz oktobra 2023. godine, kaže da će se to desiti 2027.

Prednosti depozitnog sistema su dobro poznate, a jedna od zemalja koja ga je relativno skoro uvela je Rumunija.

Organizacija „Svaka limenka se računa“ je ove godine naručila novo globalno istraživanje o ponašanju i stavovima ljudi u vezi sa reciklažom. Studiju je osmislila i analizirala organizacija „Made with Insight“. Slična istraživanja ECC je uradila i 2020. i 2022.

Ove godine obuhvaćene su sledeće zemlje: Belgija, Brazil, Češka, Francuska, Grčka, Mađarska, Irska, Italija, Holandija, Poljska, Rumunija, Srbija, Španija, UEA, Ujedinjeno  Kraljevstvo i SAD.

Zagađenje plastikom je na vrhu globalnih briga

Zagađenje plastikom je u vrhu globalnih briga, u rangu sa prioritetima kao što su klimatske promene, krčenje šuma i zagađenje vazduha. Skoro devet od deset ljudi širom sveta smatra plastični otpad važnim pitanjem, a 72 odsto kaže da je izuzetno važan. Ovaj snažan konsenzus ističe rastući zahtev javnosti za akcijom za smanjenje plastičnog otpada, uz šire klimatske i ekološke ciljeve, naveo je ECC.

Percepcije o limenkama za piće značajno variraju u zavisnosti od tržišta. Za doživljaj reciklabilnosti najviše ocene dolaze iz SAD (25 odsto), Srbije (24 odsto) i Grčke (23 odsto). Percepcija održivosti dostiže vrhunac u UAE (22 odsto), a ocene cirkularnosti su najviše u Grčkoj (23 odsto) i Srbiji (22 odsto).

Iako ne postoji univerzalno rešenje, najjači motivatori za reciklažu su finansijske nagrade kao što su povraćaj depozita (41 odsto) i pogodniji uslovi, kao što je više kanti za reciklažu (39 odsto).

Finansijski podsticaji najvažniji su u Rumuniji (53 odsto), a praktičnost je najjača u Grčkoj (54 odsto). U Brazilu je važan uticaj na životnu sredinu (55 odsto), kao i u Rumuniji, Srbiji i UAE – po 46 odsto.

Stavovi prema reciklaži pokazuju, kako se navodi, dva jasna obrasca. Prvo, učiniti reciklažu zanimljivijom kroz nagrade, igre ili interaktivne aplikacije moglo bi povećati učešće, posebno u Brazilu (83 odsto), Grčkoj (81 odsto) i Srbiji (88 odsto), dok je interesovanje niže na tržištima kao što su Holandija (53 odsto) i Belgija (60 odsto).

Drugo, postoji gotovo univerzalni dogovor da bi proizvođači i brendovi trebalo da budu obavezni da koriste potpuno reciklabilne ili reciklirane materijale, ističe ECC.

Depozitni sistem najamanje podržavaju u SAD

Većina u svim zemljama podržava uvođenje depozitnog sistema (Deposit Return Scheme – DRS), ali intenzitet podrške znatno varira, pa se “neto podrška” kreće od 58 odsto u SAD do 86 odsto u Srbiji.

Nivoi snažnog, “veoma podržavajućeg” (very supportive) raspoloženja pokazuju oštrije kontraste. Brazil (66 odsto), Srbija (65 odsto), Rumunija (56 odsto), Irska (55 odsto) i Holandija (51 odsto) ističu se kao tržišta sa većinom snažnih pristalica.

Na drugom kraju spektra, Grčka (21 odsto), Belgija (28 odsto), SAD (31 odsto), Češka (32 odsto) i Velika Britanija (34 odsto) beleže najniži intenzitet.

Praktičnost i podsticaji su glavni pokretači podrške ka depozitnom sistemu, dok su informacije generalno slabiji motivator, ali se kombinacija razlikuje u zavisnosti od tržišta, pokazali su rezultati istraživanja.

Veći povraćaji depozita su najuticajniji u Češkoj i Španiji (takođe vrednuju dodatne nagrade i pogodnosti), dok Srbija i Grčka ravnomernije balansiraju praktičnost i povraćaj novca.

Kada se pogledaju samo oni koji su „u potpunosti saglasni“ sa uvođenjem depozitnog sistema, nivoi podrške pokazuju oštrije kontraste.

Rumunija i Srbija se ističu snažnim pozivima da se uključi sva jednokratna ambalaža (67 odsto). Brazil postiže visoke rezultate u većini kategorija, ali je slabiji po pitanju lične odgovornosti za vraćanje limenki.

Mađarska, Irska, Rumunija i Srbija pokazuju visoko poverenje da se vraćene limenke recikliraju, dok je poverenje niže u Češkoj, Belgiji, Francuskoj ili Grčkoj, naveo je ECC.