U Sarajevu predstavljeni rezultati neksus procene za sliv reke Drine

U Sarajevu je održana treća i završna radionica o proceni medjusobne povezanosti (neksus) voda-hrana-energetika-ekosistemi i prednostima prekogranične saradnje u slivu reke Drine. Finansiranje kao neophodan prioritet i potreba da se neksus pristup institucionalizuje, neke su od poruka upućenih na radionici.

Radionicu, koja je održana 19. i 20. aprila, organizovala je Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) i Međunarodna komisija za sliv reke Save (Savska komisija). Radionica je deo projekta „Ozelenjavanje ekonomskog razvoja na zapadnom Balkanu kroz primenu neksus pristupa i identifikovanje prednosti prekogranične saradnje“, koji se Sprovodi u okviru Konvencije o zaštiti i korištenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera (Konvencija o vodama).

Projekat je finansiralo italijansko Ministarstvo za životnu sredinu, kopno i more, a uz podršku UNECE Sekretarijata. Cilj projekta je da se ojača saradnja triju zemalja u slivu reke Drine i poboljša održivost dosadašnjih praksi upravljanja resursima sliva.

Radionica u Sarajevu, čiji je domaćin bilo Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine (BiH), okupila je međunarodne i domaće stručnjake iz tri susedne zemlje – Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije. Bila je to prilika da se predstave rezultati neksus procene, te da se revidiraju zaključci i preporuke i definišu mogući sledeći koraci sa različitim resornim ministarstvima i predstavnicima civilnog društva iz zemalja sliva.

Prethodne dve radionice, održane u Podgorici u aprilu 2016. godine i u Beogradu u novembru 2016. godine , bile su prilika da učesnici definišu sektorske prioritete u sve tri zemlje, razgovaraju o važnosti međusektorske saradnje za integrisani pristup upravljanju vodnim resursima, te istraže ​​prepreke, rešenja i aktivnosti za prekograničnu saradnju.

Otvarajući radionicu u Sarajevu, Boško Kenjić, šef Odseka za vodne resurse u Ministarstvu spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, rekao je:

„Mi smo koristili Drinu kao vrlo karakterističan primer prekograničnog rečnog sliva, koji dele tri zemlje, sa velikim brojem potrošača, sa suprotstavljenim interesima, ali koji, uz adekvatno planiranje i međusektorsku saradnju, mogu ostvariti određene koristi od upravljanja vodnim resursima.“

Obraćajući se učesnicima radionice, NJ.E. Nikola Minasi, ambasador Republike Italije u Bosni i Hercegovini, izrazio je predanost svoje vlade da i dalje podržava inicijative koje proizlaze iz neksus procene, te dodao:

„Vrlo smo sretni što smo u mogućnosti da podelimo našu ekspertizu sa svima vama. Inteligentno upravljanje vodnim resursima s prekograničnim pristupom, koji ste usvojili, omogućava mnoge pogodnosti kao što su otvaranje novih radnih mesta, energija i rast ekonomije.“

Slika 1: Annukka Lipponen, UNECE

„Prekogranična saradnja u upravljanju vodnim resursima donosi više koristi nego što se uobičajeno očekuje. Procena primenom neksus pristupa omogućava zajedničku identifikaciju takvih prilika u svim sektorima”, rekla je Annukka Lipponen, menadžer neksus procene u UNECE Sekretarijatu za vode, prezentujući učesnicima osnovne odrednice ovog pristupa i prednosti saradnje u okviru  UNECE Konvencije o vodama.

Poboljšan dijalog između različitih interesnih grupa najvredniji deo procesa

Neksus pristup je participativni proces za zajedničku identifikovanje problema i dijalog zasnovan na analizi.

„U početku sam mislio da je ovo još jedna studija, ali sam ubrzo shvatio da se ovde pre svega radi o samom procesu, procesu jačanja dijaloga između različitih aktera u slivu reka Drine i Save. Sada u ime Komisije mogu reći da je ovaj dijalog između različitih aktera najvažniji deo procesa, koji bi trebalo da se nastavi“, rekao je Samo Grošelj iz Međunarodne komisije za sliv reke Save.

Najvažnije rezutlate neksus procene predstavili su međunarodni stručnjaci Yousef Almulla iz Kraljevskog instituta za tehnologiju u Stokholmu, Lucija de Strasser, konsultant za UNECE, i prof. Stephen Stec sa Univerziteta Centralne Evrope (CEU).

Studija obrađuje tri glavne teme: kooptimizaciju regulacije toka, promociju ruralnog razvoja i zaštitu kvaliteta vode, kao i poboljšanje upravljanja čvrstim otpadom u slivu reke Drine.

Slika 2: Međunarodni stručnjak Yousef Almulla iz Kraljevskog instituta za tehnologiju u Stokholmu prezentuje rezultate rada na studiji koji se odnose na sektor energetike

Studija je pokazala da bi se koordinacijom rada postojećih brana u slivu reke Drine ne samo omogućilo bolje upravljanje rizikom od poplava, nego i poboljšala nacionalna energetska sigurnost i mogućnosti izvoza električne energije, te dugoročno doprinelo smanjenju godišnje emisije gasova sa efektom staklene bašte, bez ugrožavanja proizvodnje električne energije bilo kojeg od postojećih postrojenja. Energetska efikasnost trebalo bi da ima ključnu ulogu u optimizaciji proizvodnje i smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Na lokalnom nivou potrebno je tehnološki i u praksi modernizovati poljoprivredni sektor, te preinačiti proizvodnju, kao i prihode. Kako je dalje navedeno u saopštenju koje je nakon radionice objavio UNECE,  prikazani rezultati pokazuju da postoje različite mogućnosti za poboljšanje životnog standarda kombinacijom promocije lokalnih, visoko kvalitetnih poljoprivrednih proizvoda sa eko-turizmom, i/ili sa proizvodnjom energije iz obnovljivih izvora, uključujući i proizvodnju iz biomase. Održiviji energetski razvoj je od ključnog značaja i treba biti shvaćen kao prilika. U Studiji je predloženo ažuriranje studija izvodljivosti nove hidroenergetske infrastrukture i vrednovanje uticaja novih projekata u svim sektorima u slivu sve tri države, te na životnu sredinu uopšte.

Malim  koracima do aktivnosti većih razmera

Na osnovu tri teme obrađene u Studiji, predstavnici institucija iz regiona, stručnjaci civilnog sektora i lokalni stručnjaci radili su u tri grupe na definisanju komentara o realizaciji paketa aktivnosti koje Studija predlaže, te u tom smislu i o prednostima i preprekama za njihovu realizaciju.

Slika 2: učesnici radionice u Sarajevu 

Kao zajednička prepreka za sva tri sektora navedeno je zakonodavstvo, koje je ponekad neadekvatno, nepostojeće, loše provođeno ili ga je potrebno usklađivati između zemalja da bi saradnja bila potpuna.

U sve tri grupe kao prioritet je istaknuta potreba za koordinacijom i prekograničnom saradnjom o raznim pitanjima, kao što su razvoj infrastrukture i prikupljanje adekvatnih i uporedivih podataka.

Naglašeno je da u nekim sektorima saradnja na tehničkom nivou već postoji, ali da nedostaje politička volja, dok je u nekim sektorima potrebno prevazići i mnoge druge prepreke pre nego što se dostigne iskorištenost punog potencijala. Na primer, veliki potencijal za proizvodnju organske hrane, povezan sa razvojem eko-turizma, u slivu reke Drine i dalje je nedovoljno iskorišćen zbog nedostatka adekvatnog zakonodavstva, promocije, subvencija i sistema sertifikacije.

Kvalitet vode u slivu reke Drine se sve više pogoršava u njenom donjem toku zbog problema sa prikupljanjem otpadnih voda, nedovoljnim prikupljanjem i odlaganjem čvrstog otpada i brojnim divljim deponijama.

Mnoge od pomenutih prepreka zahtevaju dugotrajan i skup proces da bi se razrešile. Sve tri grupe su došle do zaključka da se moguće rešenje krije u sprovođenju aktivnosti manjeg obima, na lokalnom nivou, koje bi se onda promovisale i delile sa drugim zemljama, te tražila podrška za njihovu realizaciju na višem, prekograničnom nivou.

Pristup koji osigurava najbolje rezultate i koji treba  institucionalizovati

Učesnici radionice, svesni da sliv reke Drine poseduje izvanredne potencijale, iskazali su snažnu volju da nastave zajednički rad na prekograničnoj i međusektorskoj saradnji za zeleniju ekonomiju u svim zemljama sliva. Takođe su prepoznali i potrebu da prioritet bude koordinisana akcija u privlačenju kvalitetnijih investicija, jer je nedostatak finansijskih sredstava osnovna prepreka za sprovođenje zajedničkih poduhvata u oblasti zaštite životne sredine.

Neksus pristup je prepoznat i kao pristup koji osigurava najbolje rezultate, jer objedinjuje različite sektore i interese, i jer donosiocima odluka ukazuje na potrebu za međusektorskom koordinacijom. Takođe je naglašeno da neksus pristup mora biti institucionalizovan, primenjen u praksi, te integrisan u strateške dokumente i planove lokalnog razvoja. U tu svrhu, trebalo bi da se radi na izgradnji kapaciteta, kako bi obuka o neksus alatima i prenošenje iskustava na domaće stručnjake bili što uspešniji. Učesnici su naglasili i potrebu za podizanjem svesti i razmenom informacija o neksus pristupu na različitim nivoima, od vlada do nevladinih sektora.

Na operativnom nivou postojeće strukture sa multisektorskim karakterom treba i dalje da se grade kroz neke od inicijativa koje se već provode u regiji i bolju saradnju na postizanju ciljeva održivog razvoja na državnim nivoima. Međunarodna podrška je od velike važnosti za efikasnu implementaciju paketa aktivnosti za održivo korištenje prirodnih resursa u slivu reke Drine, definisanim u nalazima neksus studije.

Tehnički izvještaj i sažetak preporuka o proceni primenom neksus pristupa u slivu reke Drine je u fazi finalizacije i uskoro će biti dostupan  na UNECE web sajtu.