OIE

U Evropi rast novih kapaciteta vetroelektrana, ali na kopnu pad zbog Nemačke

evropa-vetroelektrane-nemacka

Foto: WindEurope

Objavljeno

25.07.2019.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

25.07.2019.

Država

Komentari

0

Podeli

U Evropi je registrovan rast ukupnih novih kapaciteta vetroelektrana na kopnu i moru, sa 4,5 GW u prvoj polovini 2018. na 4,9 GW u prvih šest meseci 2019. godine, ali je zato zbog velikih problema u Nemačkoj došlo do pada na kopnu, saopštilo je sektorsko udruženje WindEurope.

U Evropi je u prvoj polovini 2019. instalisano 2,9 GW vetroelektrana na kopnu, u odnosu na 3,3 GW u istom periodu prošle godine.

Do smanjenja novih kapaciteta je naročito došlo u Nemačkoj, koja je u ovom pogledu imala najgore prvo polugodište od 2000. godine. Problemi sa izdavanjem dozvola su i dalje najveći izazov – čak 11 GW vetroparkova na kopnu i dalje čekaju na dozvole u Nemačkoj, rekao je Pierre Tardieu, direktor za politike u WindEurope.

Investitori u vetroelektrane očekuju rast novih kapaciteta u drugoj polovini godine, ali ukupni kapaciteti koji će u Nemačkoj biti priključeni na mrežu u 2019. godini biće najmanji ikada, navodi se u saopštenju.

Francuska je bila lider u Evropi u prvoj polovini 2019. sa 523 MW novih kapaciteta na kopnu.

U jugoistočnoj Evropi je to bila Turska, koja je u celoj Evropi na 6. mestu sa 229 MW, dok je Grčka sedma sa 201 MW, Bosna i Hercegovina 15. sa 36 MW i Hrvatska 16. sa 10 MW.

6. Turska 229 MW

7. Grčka 201 MW

15. Bosna i Hercegovina 36 MW

16. Hrvatska 10 MW

Uobičajeno je da u drugoj polovini godine bude više novih kapaciteta vetroelektrana na kopnu. Ova tendencija je naročito izražena u nordijskim zemljama, gde je gradnja najintenzivnija tokom letnjih meseci.

„Porudžbine turbina i tržišna aktivnost upućuju na očekivanje da će značajni kapaciteti biti priključeni na mrežu u Švedskoj i Norveškoj u drugom polugodištu. Veliki kapaciteti se očekuju i u Španiji nakon dodele 4,1 GW na aukcijama u 2017. i 2018. godini“, navodi se u saopštenju.

Rast novih offshore kapaciteta u prvoj polovini godine

Foto: WindEurope

U prvoj polovini 2019. instalisano je ukupno 1,9 GW novih kapaciteta vetroelektrana na moru (offshore), što je rast u odnosu na 1,1 GW u istom periodu 2018. godine. Ovi kapaciteti se odnose na Veliku Britaniju (931 MW), Dansku (374 MW), Belgiju (370 MW) i Nemačku (252 MW) i uključuju vetropark Hornsea 1 u Velikoj Britaniji, koji će kada bude izgrađen postati najveći vetropark na svetu, kapaciteta 1,2 GW.

U prvoj polovini 2019. godine, u Evropi je investirano 8,8 milijardi evra u izgradnju budućih vetroparkova, od čega 6,4 milijarde evra u vetroparkove na kopnu i 2,4 milijarde evra u offshore vetroparkove.

Ove investicije će dovesti do instalacije i priljučenja na mrežu 5,9 GW u naredne dve ili tri godine. Najviše se investiralo u Francuskoj i Holandiji, navodi u saopštenju udruženje WindEurope.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

republika-srpska-solar-program

Republika Srpska planira izgradnju 50.000 manjih solarnih elektrana

08 августа 2022 - Program predviđa 50.000 solarnih instalacija na stambenim i poslovnim objektima širom entiteta, ukupne snage oko 250 MW

beogradske-elektrane-geotermalni-potencijal-grejanje

Beogradske elektrane istražuju geotermalni potencijal za daljinsko grejanje

08 августа 2022 - Cilj studije je da se utvrde mogućnosti za korišćenje podzemnih voda za daljinsko grejanje, što bi pomoglo da se sistem dekarbonizuje

h bridges etf drugo mesto tamicenje 2022

Studenti ETF-a osvojili drugo mesto na najvećem svetskom takmičenju za energetsku elektroniku

05 августа 2022 - U finalu su u Sjedinjenim Američkim Državama bili bolji od dva američka, dva nemačka i jednog fakulteta sa Šri Lanke

cena peleta ogranicena srbija

Srbija ograničila cenu peleta na 320 evra

05 августа 2022 - Vlada Srbije je, takođe, produžila zabranu izvoza i odobrila povećanje cene drvnih sortimenata koje prodaju Srbijašume za 15 odsto