OIE

U Evropi rast novih kapaciteta vetroelektrana, ali na kopnu pad zbog Nemačke

evropa-vetroelektrane-nemacka

Foto: WindEurope

Objavljeno

25.07.2019.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

25.07.2019.

Država

Komentari

0

Podeli

U Evropi je registrovan rast ukupnih novih kapaciteta vetroelektrana na kopnu i moru, sa 4,5 GW u prvoj polovini 2018. na 4,9 GW u prvih šest meseci 2019. godine, ali je zato zbog velikih problema u Nemačkoj došlo do pada na kopnu, saopštilo je sektorsko udruženje WindEurope.

U Evropi je u prvoj polovini 2019. instalisano 2,9 GW vetroelektrana na kopnu, u odnosu na 3,3 GW u istom periodu prošle godine.

Do smanjenja novih kapaciteta je naročito došlo u Nemačkoj, koja je u ovom pogledu imala najgore prvo polugodište od 2000. godine. Problemi sa izdavanjem dozvola su i dalje najveći izazov – čak 11 GW vetroparkova na kopnu i dalje čekaju na dozvole u Nemačkoj, rekao je Pierre Tardieu, direktor za politike u WindEurope.

Investitori u vetroelektrane očekuju rast novih kapaciteta u drugoj polovini godine, ali ukupni kapaciteti koji će u Nemačkoj biti priključeni na mrežu u 2019. godini biće najmanji ikada, navodi se u saopštenju.

Francuska je bila lider u Evropi u prvoj polovini 2019. sa 523 MW novih kapaciteta na kopnu.

U jugoistočnoj Evropi je to bila Turska, koja je u celoj Evropi na 6. mestu sa 229 MW, dok je Grčka sedma sa 201 MW, Bosna i Hercegovina 15. sa 36 MW i Hrvatska 16. sa 10 MW.

6. Turska 229 MW

7. Grčka 201 MW

15. Bosna i Hercegovina 36 MW

16. Hrvatska 10 MW

Uobičajeno je da u drugoj polovini godine bude više novih kapaciteta vetroelektrana na kopnu. Ova tendencija je naročito izražena u nordijskim zemljama, gde je gradnja najintenzivnija tokom letnjih meseci.

„Porudžbine turbina i tržišna aktivnost upućuju na očekivanje da će značajni kapaciteti biti priključeni na mrežu u Švedskoj i Norveškoj u drugom polugodištu. Veliki kapaciteti se očekuju i u Španiji nakon dodele 4,1 GW na aukcijama u 2017. i 2018. godini“, navodi se u saopštenju.

Rast novih offshore kapaciteta u prvoj polovini godine

Foto: WindEurope

U prvoj polovini 2019. instalisano je ukupno 1,9 GW novih kapaciteta vetroelektrana na moru (offshore), što je rast u odnosu na 1,1 GW u istom periodu 2018. godine. Ovi kapaciteti se odnose na Veliku Britaniju (931 MW), Dansku (374 MW), Belgiju (370 MW) i Nemačku (252 MW) i uključuju vetropark Hornsea 1 u Velikoj Britaniji, koji će kada bude izgrađen postati najveći vetropark na svetu, kapaciteta 1,2 GW.

U prvoj polovini 2019. godine, u Evropi je investirano 8,8 milijardi evra u izgradnju budućih vetroparkova, od čega 6,4 milijarde evra u vetroparkove na kopnu i 2,4 milijarde evra u offshore vetroparkove.

Ove investicije će dovesti do instalacije i priljučenja na mrežu 5,9 GW u naredne dve ili tri godine. Najviše se investiralo u Francuskoj i Holandiji, navodi u saopštenju udruženje WindEurope.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar

Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

severna makedonija aukcije solar zoran zaev

Severna Makedonija raspisaće aukcije za solarne elektrane u prvom kvartalu 2021.

14 January 2021 - Plan je da se investitorima ponudi izgradnja fotonaponskih elektrana snage 60 MW uz isplatu premija.

Na prvoj aukciji u Hrvatskoj dodeljene subvencije za 25,5 MW

Na prvoj aukciji u Hrvatskoj dodeljene subvencije za 25 MW

13 January 2021 - Javni poziv ponudio je dodelu premija i fid-in tarifa za elektrane na obnovljive izvore ukupne snage 88 MW.

Slovenija 660 miliona evra likvidnost zelenu tranziciju

Slovenija odvaja 660 miliona evra za likvidnost, zelenu tranziciju firmi

12 January 2021 - Slovenija pomaže oporavku od pandemije sa 660 miliona evra uključujući grantove. Paket za MSP, likvidnost, zelenu tranziciju i digitalizaciju

EU manjinske udele startapima EIC-ovog fonda

EU kupuje manjinske udele u startapima preko EIC-ovog fonda

12 January 2021 - EU prvi put prvi put pomaže startapima direktnim ulaganjem u kapital preko EIC-ovog fonda, a kombinuje ga s već odobrenim grantovima