Klimatske promene

Turski izvoznici u EU moraće da plate do 771 milion evra na ime prekogranične takse na CO2

Carbon-border-adjustment-mechanism_Turkey_2026

Slika: Hands off my tags! Michael Gaida from Pixabay

Objavljeno

06.08.2021.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

06.08.2021.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Zbog uvođenja prekogranične takse na CO2 za izvoz u Evropsku uniju turski proizvođači cementa, aluminijuma, električne energije i čelika moraće da izdvoje od 399 do 771 miliona evra, na godišnjem nivou, kada ova mera bude uvedena 2026. godine.

Turska je među deset najvećih izvoznika cementa, aluminijuma i čelika u EU što ovu zemlju čini jednom od najviše pogođenih uvođenjem prekograničnog mehanizma za prilagođavanje ugljenika (eng. Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM).

Ukupni iznos takse od 771 milion evra odnosi se na obračun direktnih i indirektnih emisija, a iznos od 399 miliona samo na direktne emisije

Studija Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) pokazala je da bi firme iz Turske 2026. morale da na ime prekogranične takse na CO2 plate 771 milion evra, a taj iznos bi se smanjio na 399 miliona evra ako bi se taksa obračunavala samo na direktne emisije.

Prema paketu Fit for 55, koji je prošlog meseca predstavila Evropska komisija, CBAM će biti uveden od 2026, nakon prelaznog perioda od 2023. do 2025. Evropska komisija je saopštila da će se taksa plaćati samo na direktne emisije, ali da će na kraju prelaznog perioda proceniti da li će njen opseg proširiti i na drugu robu i indirektne emisije, što, na primer znači da bi se plaćala na svu robu koja je proizvedena korišćenjem električne energije proizvedene iz fosilnih goriva.

Studija EBRD -a rezultat je saradnje banke sa Ministarstvom zaštite životne sredine i urbanizacije Turske na analizi posledica prekogranične takse na CO2 za firme u ovoj zemlji.

U poređenju sa sadašnjim cenama prekogranična takse na CO2 bi činila 50 odsto cene cementa, 18 odsto cene aluminijuma i devet odsto cene čelika

Studija otkriva da bi iznos prekogranične takse na CO2 procentualno moglo da predstavlja značajan deo trenutnih cena cementa – 50 odsto, aluminijuma – 18 odsto i čelika – devet odsto. Sveukupno, plaćanja takse bi predstavljalo 0,07 odsto očekivanog turskog BDP -a za 2023, pod uslovom da predlog Evropske komisije stupi na snagu početkom te godine, saopštila je EBRD.

Osim procene troškova, studija analizira i načine prilagođavanja ovoj taksi.

Inače, Turska već ima sistem merenja, izveštavanja i verifikacije emisija koji je sličan Sistemu za trgovanja emisijama EU (EU ETS), ali kako bi ispunila i poboljšala svoje klimatske ciljeve, zemlja bi, kakos e navodi u studiji, mogla da razmisli o preduzimanju novih koraka. To je, na primer, ratifikacija Pariskog sporazuma, postavljanje sektorskih i nacionalnih ciljeva za dostizanje neto nultinh emisija ugljenika i uvođenje nacionalne šeme za trgovanje emisijama.

Te mere bi mogle da joj pomognu da izbegne trošak prekogranične takse na CO2.

Dobijanje kredita biće uslovljeno upravljanjem klimatskim rizicima

Analiza, takođe, upozorava turske kompanije da će za obezbeđivanje finansiranja sve važnije biti upravljanje klimatskim rizicima. To se može zaključiti i iz planova EU i G7 da zahtevi Radne grupe za izveštavanje o rizicima u vezi sa klimatskim promenama (eng. Taskforce on Climate-Related Risk Disclosures) postanu obavezni.

Cena emisija CO2 predstavlja deo upravljanja klimatskim rizikom

Jedan od takvih rizika klimatske tranzicije je određivanje cena CO2, a finansijeri će želeti da znaju kako kompanije upravljaju tim rizikom. Tržišta CO2 širom sveta su sve razvijenija, a cene CO2, koje su se ove godine u EU ETS -u više nego udvostručile na 52 evra po toni, prave sve veći pritisak na emitere da se dekarboniziraju.

Sule Kilic, zamenik šefa EBRD-a u Turskoj, rekao je da EBRD radi na nizu strateških opcija za vladu kako bi se umanjili trgovinski rizici i podstakao domaći niskougljenični ekonomski razvoj u skladu sa ciljevima klimatske politike EU.

Osim što daje savete, EBRD, naravno, nudi i finansiranje.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

U julu 2024. zabelezen najtopliji dan u istoriji merenja

U julu 2024. zabeležen najtopliji dan u istoriji merenja

6. avgust 2021. - Nedelja, 21. jul, bila je natopliji dan u istoriji merenja, pokazuju podaci Kopernikove Službe za posmatranje klimatskih promena C3S

strategija razvoja energetike srbije do 2040. javna rasprava

Javna rasprava o Nacrtu strategije razvoja energetike Srbije do 2040 – kako će izgledati sektor energetike za 16 godina

6. avgust 2021. - Objavljen je Nacrt strategije i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja strategije razvoja energetike na životnu sredinu

klimatske promene zapadni balkan steta adaptacija prilagodjavanje svetska banka

Zapadni Balkan bi trebalo da uloži 37 milijardi dolara kako bi zaštitio ljude i njihovu imovinu od klimatskih promena

6. avgust 2021. - Ulaganja u prilagođavanje klimatskim promenama donose značajne prinose - na svaki uloženi dolar vraćaju se četiri, navodi se u izveštaju

Klimatske promene i proizvodnja hrane – koje biljne vrste nestaju

Klimatske promene i proizvodnja hrane – koje biljne vrste nestaju

6. avgust 2021. - Klimatske promene utiču na sve aspekte našeg života, a šteta koju nanose poljoprivredi je sve očiglednija i ozbiljnija