Turska se nadmeće za poziciju glavnog čvorišta za prenos zelene struje u EU

Dogovor Turske sa Azerbejdžanom, Gruzijom i Bugarskom o prenosu električne energije iz obnovljivih izvora bi mogao da pomuti planove za interkonektor pod Crnim morem koji bi povezao Gruziju i Rumuniju. Pored toga, vlada predsednika Redžepa Tajipa Erdogana se oštro protivi projektu Great Sea Interconnector, koji je bi bio deo šireg koridora Grčka-Kipar-Izrael ucrtanog kroz Sredozemno more. Turska se takođe suprotstavlja konkurentskim investicijama u izvlačenje ugljovodonika iz podmorskih nalazišta oko Kipra.

Na marginama godišnjeg sastanka strana uključenih u Južni gasni koridor (SGC) promovisan je važan regionalni projekat za zelenu električnu energiju. Ministri energetike Turske, Bugarske, Gruzije i Azerbejdžana, zemlje domaćina, potpisali su memorandum o razumevanju o prenosu i trgovanju. Tom inicijativom je predviđeno uspostavljanje koridora za struju iz obnovljivih izvora ka Evropi.

Predlog unapređivanja kapaciteta interkonekcija je po svoj prilici konkurentan strateškom projektu Rumunije, Mađarske i istih tih Gruzije i Azerbejdžana. Oni planiraju da pod Crnim morem razvuku HDVC – visokonaponski kabl za jednosmernu struju. Bugarska ima mesto za stolom u tom poduhvatu, radnog naziva GECO, ali posle niza sastanaka i dalje čeka da je prime u partnerstvo. S druge strane, alternativna kopnena veza kroz Tursku bi joj obezbedila centralnu ulogu.

Bugarska i dalje čeka da je prime u partnerstvo za projekat crnomorske podvodne elektroenergetske veze, a u kopnenom koridoru za prenos struje preko Turske bi imala centralni značaj

Vlada predsednika Redžepa Tajipa Erdogana je odlučna da kreira najvažnije čvorište za prenos struje u Evropsku uniju kao i proizvodnju. Njene ambicije obuhvataju i fosilna goriva i to pogotovo gas. Novi memorandum je još jedan indikator u tom pravcu, pored žestokog protivljenja Turske projektu Great Sea Interconnector (GSI) za podmorski kabl između Krita i Kipra. Ta investicija je deo plana elektroenergetskog koridora Grčka-Kipar-Izrael. Vlasti u Ankari se takođe otvoreno suprotstavljaju istraživanju gasa i nafte u vodama oko Kipra.

Turska pritom ima koristi od gasovoda Turski tok, koji prenosi plavo gorivo iz Rusije trasom ispod Crnog mora i nastavlja se u Bugarsku, Srbiju i Mađarsku. On je izgrađen nakon što je odbačen plan Južnog toka, koji je trebalo direktno da poveže Rusiju i Bugarsku.

Studije će biti naručene već do juna

Turski ministar energetike i prirodnih resursa Alparslan Bajraktar izjavio je da će električna energija iz Azerbejdžana i okoline stizati u njegovu zemlju preko Gruzije kao i kroz azerbejdžansku eksklavu Nahčivan (Nahičevanj). To znači da bi jedan dalekovod išao preko Jermenije.

Četvorica ministara energetike su objavila da će radna grupa već do juna usaglasiti tehničke pojedinosti i naručiti studije izvodljivosti.

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev rekao je da će njegova država pre kraja tekuće decenije povećati kapacitet za proizvodnju zelene električne energije za 6,5 gigavata. Trenutno je u pogonu osam gigavata iz svih izvora. Jedan od najvećih privatnih investitora u aktuelnim projektima je Abu Dhabi Future Energy Co. (Masdar).

Kapacitet TANAP-a će biti udvostručen

Turska diverzifikuje svoje izvore snabdevanja energentima, podsetio je Bajraktar. „Naš uvoz prirodnog gasa iz Turkmenistana, koji je počeo 1. marta, važan je korak ka cilju da sebi obezbedimo snabdevanje, a da istovremeno prenosimo energente iz Centralne Azije na evropska tržišta“, izjavio je.

Ministar je ukazao i na plan da se godišnji kapacitet Transanadolijskog cevovoda (TANAP), dela Južnog gasnog koridora, poveća sa 16 milijardi na 31 milijardu kubnih metara.

Tenzije se ponovo dižu pred nastavak snimanja morskog dna za Great Sea Interconnector

Brod NG Worker se uskoro vraća u međunarodne vode istočno od grčkog ostrvskog područja Kasos-Karpatos da snima morsko dno, prenosi Energypress. Te aktivnosti, za projekat Great Sea Interconnector, ponovo su prekinute u februaru, kada je jedna turska korveta prišla istraživačkim plovilima NG Worker i Ievoli Relume.

Nakon što je završeno snimanje u grčkim i kiparskim vodama, preostao je segment u međunarodnim vodama. Medijska kuća Türkiye Gazetesi je od izvora iz bezbednosnih struktura saznala da Turska namerava da spreči „takvo stavljanje pred svršen čin“. Ove neimenovane osobe su poručile da se snimanjem morskog dna u ovom delu krši međunarodno pravo.

Projekat elektroenergetske interkonekcije je u kašnjenju i zbog sporova oko finansiranja i preti mu gubljenje ogromnog paketa bespovratnih sredstava EU. Turska za to vreme zagovara ideju da se, umesto GSI-ja, Kipar kablom poveže s njenim prenosnim sistemom.