Turska kompanija Guris Holding je najavila izgradnju vetroparkova na Kosovu i u Ukrajini, javili su turski mediji. Turska štampa piše da ta firma, koja se smatra vodećom u sektoru obnovljive energije u Turskoj, planira da izgradi elektranu na vetar kod Odese ali ne precizira tačnu lokaciju vetroparka na Kosovu.

Güriş Holding planira da izgradi elektranu na vetar instalisane snage od 32 megavata negde na Kosovo dok će vetropark u Ukrajini imati snagu od 80 megavata. Turski dnevnik Dunja piše da su radovi počeli na izgradnji obe elektrane, precizirajući da je u toku izgradnje kompletnog vetroparka na Kosovu i segmenta do 30 megavata u Ukrajini.

Generalni direktor Guris Holdinga Müşfik Jamantürk je izjavio da je kompanija dobila dozvolu za vetropark kod Odese u koji će instalirati turbine firme GE. Drugi segment te elektrane snage 50 megavata će biti počet početkom iduće godine. To je prva investicija te turske firme u Ukrajini.

On je rekao da će GE turbine biti ugrađene u vetropark na Kosovu, dodajući da je garantovana cenu iz te elektrane 8,5 centi po kilovat satu.

Yamantürk je rekao da će segment od 30 megavata elektrane u Ukrajini i pogon od 32 megavata na Kosovu početi rad punim kapacitetom u avgustu ili septembru 2018. godine.

Nedovoljna domaća proizvodnja

Kosovo već godinama ima problema sa snabdevanjem strujom i čestim nestašicama što predstavlja problem kod privlačenja stranih investicija. To je navelo tamošnje vlasti da daju prioritet unapređenju energetskog sektor i da zatraže pomoć od međunarodnih institucija.

Prema dostupnim podacima, glavni izvori električne energije na Kosovu su dve elektrane na ugalj ukupne snage 900 megavata (97 odsto domaće proizvodnje struje) i uvoz dok se iz obnovljvih izvora energije dobija samo 3 odsto domaće proizvodnje.

Državna stanica RTK je javila da je poslovna zajednica veoma zabrinuta zbog situacije sa strujom a elektroprivreda Kosova KEK je upozorila na moguću energetsku krizu jer su rezerve uglja spale na nivo dovoljan za dve nedelje rada.

Kosovo ima pete najveće svetske rezerve lignita ali se taj ugalj nalazi ispod 52 hektara privatnog zemljišta čiji vlasnici nisu zadovoljni ponuđenom cenom ya eksproprijaciju.