Cena kapitala u proizvodnji vetroenergije i solara u JIE

Ulaganja u vetro i solarnu energiju u Jugoistočnoj Evropi nisu se povećala iako se trošak kapitala smanjivao u periodu 2014-2016, zbog čega su potrebni mehanizmi podrške na evropskom i nacionalnom nivou, zaključak je „Pricetag“ studije koju je finansirala Evropska klimatska fondacija.

Projekat „Pricetag“ ispitivao je cenu kapitala u proizvodnji vetroenergije i solarne energije u Bugarskoj, Grčkoj, Hrvatskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Slovačkoj. Studiju je predvodila firma Ecofys, a istraživanje u Hrvatskoj sprovela je kompanija Starfish Energy, dok su Ecofys i Eclareon istražili druga tržišta regije.

„Bili smo potpuno iznenađeni – na većini tržišta nije bilo razvoja projekata vetroparkova, uprkos smanjenim troškovima kapitala za tu vrstu projekata“, rekao je Robert Brukman iz kompanije Eclareon.

Ponderisani prosečni trošak kapitala (Weighted Average Cost of Capital – WACC) smanjivao se u periodu 2014-2016. za sva ekonomska ulaganja zahvaljujući politici Evropske centralne banke i nacionalnih centralnih banaka, a cena zaduživanja za korporacije opala je za oko 30 odsto, ali investicije u vetar i solar nisu porasle, prema nalazima studije.

Kao glavni razlog visokog troška kapitala u Hrvatskoj navodi se nestabilnost politika za podsticanje obnovljivih izvora energije, kao što je zastoj u sprovođenju mera definisanih Zakonom o obnovljivim izvorima energije i visokoučinkovitoj kogeneraciji, kojim se dosadašnji sistem podsticaja zamjenjuje modelom premija, ali koji do danas nije sproveden u praksi.

U Bugarskoj se kao problem navodi ukidanje ranije odobrenih podsticajnih otkupnih cena i uvođenje tarife za priključenje na mrežu za proizvođače solarne i vetroenergije. Za Rumuniju se navodi da od 2013/2014. zakonska i podzakonska regulativa trpe značajne izmene na svakih šest meseci.

Cena kapitala za ulaganja u solarnu energiju generalno je niža od one za energiju vetra. Cene u Bugarskoj, Hrvatskoj, Mađarskoj i Rumuniji su slične (između 6,8 i 9,5 odsto), u Slovačkoj znatno niže (4,5-6 odsto), dok je WACC u Grčkoj znatno viša nego na drugim tržištima (7,3-12,4 odsto). Trend da je WACC niži za investicije u solar primećen je i na drugim evropskim tržištima, poput Nemačke i Francuske.

Cena kapitala za ulaganja u vetroenergiju u jesen 2016. kretala su se između 5-6 odsto u Slovačkoj do 10,5-13,7 odsto u Grčkoj. Osim te dve zemlje, postoji velika doslednost među tržištima drugih država koje su pokrivene ovim izveštajem: u Bugarskoj, Hrvatskoj, Mađarskoj i Rumuniji WACC se kretao između 7 i 9,5 odsto.

Ranija studija koju je sproveo Ecofys uporedila je WACC svih članica Evropske unije u oblasti vetroenergije, i ustanovila da je on najmanji u Nemačkoj (3,5-4,5 odsto), Francuskoj (5,7 odsto), Velikoj Britaniji (6,5 odsto), Austriji (6,5 odsto), Danskoj (5-6,5 odsto), zemljama Beneluksa (5-6,7 odsto) i Finskoj (6-7 odsto).

Evropska komisija je upozorila da su investicije u obnovljivu energiju sve više koncentrisane u nekoliko država članica sa niskom cenom kapitala i stabilnijim okvirnim politikama. Više od dve trećine svih investicija u periodu 2013-2015. realizovane su u Velikoj Britaniji i Nemačkoj.

U većini članica EU iz Jugoistočne Evrope tržišta obnovljive energije tek treba da se dalje razviju, oslanjajući se na dobar potencijal u toj oblasti.