Životna sredina

Trideset godina Protokola iz Montreala: uspešna priča o životnoj sredini

Slika: Pixabay

Objavljeno

18.09.2017.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

18.09.2017.

Država

Komentari

0

Podeli

Ove godine svet obeležava 30. godišnjicu Protokola iz Montreala koji je donet kako bi se smanjila proizvodnja i potrošnja supstanci koje oštećuju ozonski omotač (ODS). Protokol se pokazao kao uspešan sporazum u oblasti zaštiti životne sredine koji je doprineo obnavljanju ozonskog omotača ali i borbi protiv klimatskih promena.

Montrealski protokol je potpisan 16. septembra 1987. godine, a taj dan se sada obeležava kao Međunarodni dan očuvanja ozonskog omotača. Ove godine, 30. godišnjica Protokola obeležava se u mnogim zemljama, kao i na nivou UN.

Sekretarijat za ozon Programa UN za životnu sredinu (UNEP) i globalna zajednica pokrenuli su kampanju #OzoneHeroes, čiji je cilj da se šira javnost uključi u obeležavanje uspeha ovog međunarodnog sporazuma.

Sekretarijat će dodeliti 23. novembra nagrade za doprinos u sprovođenju Protokola iz Montreala. Ceremonija će se održazi u okviru 29. sastanka Strana potpisnica koji će se održati u Montrealu, u Kanadi, od 20. do 24. novembra 2017.

Pre toga, 19. i 20. septembra u Parizu će biti održan međunarodni simpozijum koji će okupiti najistaknutije aktere koji rade na uspešnoj primeni Protokola.

Predstavljena aplikacija za preračunavanje vrednosti štetnog uticaja

Povodom 30. godišnjice Montrealskog protokola, OzonAction, ogranak UNEP-a, predstavio je svoju najnoviju aplikaciju za pametne telefone koji treba da olakša izračunavanje potencijala globalnog zagrevanja (GWP) i slabljenja ozonskog omotača (ODP).

Ova aplikacija, nazvana GWP-ODP konvertor, osmišljena je da pomogne nacionalnim odeljenjima za sprovođenje tog sporazuma, ali i drugim zainteresovanim stranama, pre svega u razumevanju i izveštavanju u okviru Montrealskog protokola.

Aplikacija omogućava da se lako preračunavaju ODP, ekvivalent CO2 i metričke količine rashladnih sredstava i drugih hemikalija. Kalkulator će automatski izvršiti konverziju između metričkih tona, ODP tona i/ili tona ekvivalenta CO2 (ili kg) i prikazati odgovarajuće konvertovane vrednosti.

Ozonski omotač na putu da se obnovi do sredine 21. veka

Montrealski protokol stupio je na snagu 1. januara 1989. godine, a zajedno sa Bečkom konvencijom se smatra najuspešnijim sporazumom u oblasti zaštite životne sredine. Koristi od protokola su mnogobrojne, a najvažnija je da je omogućio da ozonski omotač bude na putu da se obnovi do sredine veka.

Slika 1: Stanje ozonskog omotača sa i bez primene Protokola iz Montreala

Na osnovu Protokola, zemlje u svetu su ukinule gotovo 99 procenata od oko 100 ODS-a i sprečile negativne uticaje na poljoprivredu, životinje, šume, morski život i prirodne ekosisteme.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš je rekao da svake godine zahvaljujući naporima za zaštitu ozonskog omotača milioni ljudi ne obole od raka kože i katarakte. Procenjuje se da do 2030. godine svake godine može da se spreči da 2 miliona ljudi oboli od kancera kože.

Gutereš je istakao da Protokol pomaže i u borbi protiv siromaštva i klimatskih promena i zaštiti slanca hrane. Sporazum takođe otvara nove poslovne mogućnosti a globalnoj ekonomiji će uštedeti više od dve hiljade milijardi dolara do 2050. godine, rekao je on.

Montrolski protokol je omogućio i da se izbegne emisija više od 135 milijardi tona ugljen-dioksida (CO2).

Izmene iz Kigalija još jedan važan korak

Montrealski protokol je nekoliko puta menjan kako bi se, između ostalog, omogućila kontrola novih hemikalija i stvaranje finansijskog mehanizma koji bi omogućio zemljama u razvoju da sprovode taj sporazum. Multilateralni fond za implementaciju Montrealskog protokola, finansijski mehanizam Protokola, obezbedio je zemljama u razvoju više od 3,5 milijardi dolara za postepeno ukidanje OSD.

Važan korak je napravljen u oktobru 2016. godine, kada je Protokol izmenjen tako da uključi mere kontrole za smanjenje hidro-fluor-ugljenika (HFC), koji se koriste kao zamena za supstance koje oštećuju ozonski omotač. Međutim, pojedini HFC mogu mnogo više doprineti klimatskim promenama od CO2.

Zemlje koje su ratifikovale Amandman iz Kigali obavezale su se da u narednih 30 godina smanje proizvodnju i potrošnju HFC-a za više od 80 procenata. Očekuje se da će uspešno ukidanje HFC-a omogućiti da se izbegne povećanje temperature od 0,5 stepeni Celzijusa do 2100, i istovremeno zaštititi ozonski omotač.

Tagovi: , ,

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar

Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Srbija prikupila milijardu evra prvoj emisiji zelenih obveznica

Srbija prikupila milijardu evra u svojoj prvoj emisiji zelenih obveznica

17 September 2021 - Srbija je uspela da svoje prve zelene obveznice plasira uz najmanju godišnju kuponsku stopu u svojoj istoriji, jedan odsto, i prikupi milijardu evra

izvestaj o kvalitetu vazduha sepa 2020 gradovi prekomerno zagadjenje

Vazduh prekomerno zagađen u 15 gradova u Srbiji u 2020.

16 September 2021 - Godišnji izveštaj Kvalitet vazduha u Republici Srbiji za 2020. godinu još jednom je pokazao da je širom zemlje zagađenje vazduha veliko.

Merkel Nemacka zainteresovana za litijum u Srbiji

Merkel: i Nemačka zainteresovana za litijum u Srbiji

14 September 2021 - Angela Merkel je u oproštanoj poseti Srbiji i regionu s obzirom da ubrzo silazi sa vlasti posle 16 godina na mestu nemačkog kancelara.

Termoelektrana-Sostanj-TES-trazi-drzavnu-pomoc-jer-je-cene-CO2-guraju-u-bankrot.jpg

Cene CO2 guraju slovenačku termoelektranu u bankrot

13 September 2021 - Termoelektrarna Šoštanj je u finansijskim problemima izazvanim visokim troškovima za emisije CO2, zbog čega traži državnu pomoć.