Samo dve nedelje nas dele od finala clim@ 2020 takmičenja kada će biti izabran ovogodišnji pobednik. 15 finalista iz čitavog sveta predstaviće inovativne projekte i poslovne ideje kojima žele da reše neke od najvećih izazova sa kojima se planeta Zemlja suočava u oblasti životne sredine i klimatskih promena: odlaganje otpada i zagađenje, globalno zagrevanje i emisije, i neodrživo korišćenje prirodnih resursa.
Nakon uspeha clim@ takmičenja 2018. godine, Green for Growth Fund (GGF) pokrenuo je ovogodišnje takmičenje sa ciljem da identifikuje i pruži podršku najinovativnijim biznisima i projektima iz celog sveta koji mogu da obezbede rešenja za neke od najvećih ekoloških izazova sa kojima se naša planeta suočava.
Clim@ 2020 finalni događaj održaće se 2. juna kao onlajn događaj (registraciju možete izvršiti ovde) s obzirom na propisane mere zbog pandemije virusa COVID-19. Organizatori su, kako kažu, primili 200 impresivnih prijava, selektovali 60, a izabrali 15 finalista. Oni će “pičovati” svoje projekte kroz prethodno snimljene video poruke žiriju od pet članova i gledaocima koji će događaj pratiti online. Po programu, na kraju je planirana i sesija sa pitanjima i odgovorima.
Organizatori su primili 200 impresivnih prijava, selektovali su 60, a izabrali su 15 finalista.
I dok se finalisti pripremaju za veliko finale, mi smo se upoznali sa njihovim idejama i pokušali da odgovorimo koje to probleme oni vide kao najveće ekološke probleme današnjice.
Životna sredina ne prepoznaje granice
Odmah nam je privuklo pažnju to što kandidati dele iste brige kada je reč o zagađenju i klimatskim promenama, iako dolaze iz zemalja različitog nivoa razvoja i različitih po ekonomskoj snazi.
Zajedničke brige za planetu brišu granice između država i nacija i ujedinjuju ljude sa svežim i inovativnim idejama i preduzetničkim duhom u jedinstvenoj misiji – da razviju rešenja koja će omogućiti održivi razvoj nama danas i budućim generacijama.
Iz perspektive clim@ 2020 finalista, ovo su najveći ekološki problemi danas: ogromne i sve veće količine otpada koji prave industrija, poljoprivreda i ljudi, zatim CO2 emisije i emisije drugih gasova sa efektom staklene bašte, i nekontrolisana eksploatacija prirodnih resursa.
Finalisti ne samo da imaju sjajne ideje, već primenjuju i multidisciplinarni pristup u rešavanju problema. I da, zaista, najveći broj predloženih rešenje pravi smisleni neksus sa drugim sektorima, industrijama, primenjujući nove digitalne tehnologije, i naglašavajući u isto vreme značaj i ulogu cirkularne ekonomije u održivom razvoju.
Upravljanje otpadom: odlaganje i prevencija
Svake godine 2,12 milijarde tona otpada završi na deponijama, kažu podaci vebsajta The World Counts. Kada bi se sav ovaj otpad stavio na kamione, oni bi obišli svet čak 24 puta.
Otpad iz domaćinstava, komunalni otpad, otpad iz raznih industrija, kao i otpad iz poljoprivrede, zagađuju našu zemlju, naš vazduh, naše vode. Pošto je u pitanju jedan od najznačajnijih problema u prirodi, odlaganje otpada i prevencija istog inspirisali su skoro dve trećine ovogodišnjih finalista.
Svake godine 2,12 milijardi tona otpada završi na deponijama. Kada bi se sav ovaj otpad stavio na kamione, oni bi obišli svet čak 24 puta.
Agri To Power (A2P Energy) iz Indije je kompanija koja se bavi proizvodnjom energije iz biomase. Bavi se rešavanjem problema žetvenih ostataka na njivi. Ta biomasa se posle žetve obično pali što dovodi do velikog zagađenja vazduha. A2P koristi veštačku inteligenciju da identifikuje gde se biomasa nalazi, a takođe rade i sa farmerima da biomasu sakupe i otkupe.
Ovo je primer dobre saradnje za više strana uključenih u proces – farmerima je to dodatni izvor prihod, a kompanija prerađuje biomasu u biogorivo i na taj način pomaže gradu Nju Delhiju, koji je najzagađeniji glavni grad u celom svetu, da smanji zagađenje.
NEKSUS: poljoprivreda, otpad, AI, obnovljivi izvori energije, emisije, zagađenje vazduha, cirkularna ekonomija
Biomasa se skuplja na njivama umesto da se pali i zagađuje vazduh
BioEnergy je nemačko-egipatski startup koji povećava komercijalnu vrednost otpada tako što ga konvertuje u gorivo i od otpada pravi održivi izvor energije (Refuse-Derived Fuel ili RDF) za postrojenja koja proizvode energiju iz otpada (waste-to-energy). U poređenju sa fosilnim gorivima, RDF je jeftinije gorivo, ima ga mnogo više i nema negativan uticaj na životnu sredinu, kažu u ovom startup-u.
NEKSUS: otpad, energija, waste-to-energy, emisije, zagađenje vazduha, cirkularna ekonomija
Biodiesel Misr (BDM) je egipatski startup koji proizvodi biodizel od iskorišćenog ulja za kuvanje. Na ovaj način Biodiesel Misr doprinosi ostvarivanju ciljeva održivog razvoja, naporima da se smanji negativan uticaj na klimatske promene i jačanju cirkularne ekonomije u Africi.
Kompanija ima fabriku za proizvodnju visokokvalitetnog biodizela, a stoprocentna sirovina je ulje za kuvanje koje je iskorišćeno i u tu svrhu se ne može više koristiti.
NEKSUS: otpad, obnovljivi izvori energije, klimatske promene, cirkularna ekonomija, emisije
ColdHubs Ltd. je socijalno preduzeće iz Nigerije koje dizajnira, instalira, isporučuje i upravlja pokretnim hladnjačama koje se napajaju 100% iz energije sunca. Hladnjače se koriste na pijacama na otvorenom i za potrebe klastera farmera. ColdHubs, kako se zove bred ovih hladnjača, koriste mali poljoprivredni proizvođači, maloprodaje i veleprodaje da skladište i čuvaju voće, povrće i druge lako kvarljive namirnice, produžavajući njihov rok trajanja od dva do 21 dana.
Na ovaj način ColdHubs ne samo da čuva hranu, već sprečava da ona postane organski otpad i da emituje štetne gasove.
NEKSUS: otpad, hrana, emisije, obnovljivi izvori energije
COLIBA is je socijalno preduzeće iz Obale Slonovače specijalizovano za sakupljanje i reciklažu plastičnog otpada. Ovo preduzeće koristi web, mobilnu i SMS platformu, koja povezuje domaćinstva i kompanije koje proizvode plastični otpad sa onima koji otpad sakupljaju.U zamenu za plastiku, domaćinstva dobijaju poene koje mogu konvertovati u internet servise, proizvode za ulepšavanje, a u uskoro će moći i da u zamenu dobiju osnovne životne namirnice.
Sakupljeni plastični otpad se reciklira.
NEKSUS: otpad, reciklaža, klimatske promene, digitalne tehnologije
Komporize je startup iz Turske koji koristi kesice od čaja da proizvede alternativni biorazgradivi sirovinski materijal koji je pogodan da se koristi u industriji za proizvodnju automobila ili malih kućnih aparata. Ovaj startup proizvodi biorazgradive sirovine tako što meša iskorišćene kesice čaja sa vezivnim sredstvima u različitim odnosima i koristeći različite metode.
Finalni proizvod predstavlja termoplastičnu strukturu koja ima do 90% organske komponente.
NEKSUS: otpad, efikasnost resursa, reciklaža, cirkularna ekonomija
LiveLoveRecycle iz Libana je prva crowdfunding platforma za reciklažu koja se bazira na mobilnoj aplikaciji koja povezuje sve učesnike u procesu recikliranja, a sa cljem da pomogne u rešavanju globalnog problema upravljanja otpadom.
Dvadeset hiljada ljudi iz Bejruta uključilo se u ovu platformu i svaki dan platforma registruje 200 zahteva. LiveLoveRecycle platforma sprečava više da više od 500 tona smeća završi u moru ili na deponijama i na taj način zagadi vodi i zemlju. Zahvaljujući mobilnoj aplikaciji, proces reciklaže je veoma jednostavan – klijenti uče kako ga sortiraju svoj otpad skeniranjem proizvoda, zatim zajazuju kada im je zgodno da sakupljači otpada dođu po taj otpad i dobijaju povratnu informaciju da li su uspešno razvrstali otpad. Na kraju, dobijaju nagradu u vidu eko-poena za njihov trud da spasu planetu.
Aplikacija takođe optimizuje putanje kojima se kreću sakupljači otpada, kao i vrstu vozila koje se šalje na određenu lokaciju (motocikl se šalje za dve kese, a kamion za 15 kesa) i na taj način smanjuju se logistički troškovi, a takođe se i smanjuje zagađenje vazduha.
NEKSUS: otpad, reciklaža, digitalne tehnologije, cirkularna ekonomija, emisije, zagađenje vazduha
Lombrisol je biotehnološka kompanija iz Moraka, osnovana je kao rezultat naučnog istraživanja. Lombrisol ima fokus na reciklažu organskog otpada i koristi kompostiranje i vermikompostiranje, što je u stvari tehnologija kompostiranja uz pomoć glista. Lombrisol ima za cilj da obezbedi tehnologije za reciklažu organskog otpada od koga se dobijaju bio-đubriva za održivu i organsku poljoprivredu. Te tehnologije i same treba da budu održive i da ne štete prirodi.
NEKSUS: otpad, reciklaža, poljoprivreda, emisije, cirkularna ekonomija
Whole Surplus iz Turske pruža holistička i digitalna rešenja da od viškova hrane izvuku najbolju moguću vrednost. Stavljaući tehnologiju u centar ovako velikog problema, kao što je otpad od hrane, Whole Surplus obezbeđuje rešenja u skladu sa piramidom ponovnog korišćenja hrane za svaki tip ostataka hrane koji mogu da konzumiraju ljudi, životinje ili koji može da se reciklira.
Ono što Whole Surplus želi da postigne je da smanji emisije CO2 za 50% iz hrane koju bacaju njihovi partneri (maloprodaje, dobavljači, firme za reciklažu i neprofitne organizacije) i da ovaj otpad uopšte ne stigne do deponija.
NEKSUS: otpad, hrana, emisije, cirkularna ekonomija,
Globalno zagrevanje (CO2 emisije i deforestacija)
Emisije ugljen-dioksida i drugih gasova sa efektom staklene bašte beleže dramatičan rast na globalnom nivou. 2019. godina bila je treća godina za redom da je zabeležila novi rekord CO2 emisija. Uprkos Pariskom sporazumu i obavezama koje su preuzele države sveta da do kraja ovog veka ne dođe do povećanja temperature za više od dva stepena celzijusa, a idelno ne više od 1,5 stepena, trenutno važeće politike dovešće do porasta temperature od čak 3,7 stepeni do 2100.godine.
Deforestacija je proces koji najviše utiče na klimatske promene i drugi je ljudskom aktivnošću izazvan izvor CO2 emisija posle sagorevanja fosilnih goriva. Emisije usled deforestacije, ili smanjanje površina pod šumama, su na neki način indirektne s obzirom da sečom drveća mi u stvari smanjujemo njihov kapacitet za apsorbovanje CO2.
Gobalno zagrevanje je tako veliki problem da ono dovodi u pitanje održivost života na Zemlji i svi mi bi trebalo da se angažujemo na smanjenju emisija i da pokušamo da održimo nivo temperature pod kontrolom. Program UN-a za životnu sredinu (UN Environment Programme) upozorava da emisije moraju da se smanje za 25% do 2030. da bismo porast temperature do 2100. držali pod kontrolom, do tih 2 stepena celzijusa, ili da se smanje za 55% di 2030. da bismo ostvarili porast od 1,5 stepena. Evo nekih rešenja koja definitivno mogu da pomognu:
CARBOMINER iz Ukrajine je novo rešenje za efikasno „hvatanje“ CO2 direktno u vazduhu. Taj uređaj koji hvata ugljen-dioksid koristi senzore koji su bazirani na internet tehnologiji (IoT). Oni šalju podatke do Cloud servera gde postaju dostupni u realnom vremenu.
Kompanija planira da prodaje taj CO2, koji inače zove ekološki CO2, i to po ceni koja je dva puta jeftinija nego na tržištu.
NEKSUS: CO2 emisije, energetika, zagađenje vazduha, klimatske promene, IoT
CEEFOR je kompanija iz Srbije koja je razvila punjače za elektična vozila koja koriste solarne panele za proizvodnju električne energije. Na ovaj način kompanija smanjuje CO2 emisije u saobraćaju napuštanjem fosilnih goriva. Sistem koji je CEEFOR razvio sastoji se od nadstrešnice u koju su ugrađeni solarni paneli i softvera za upravljanje, prikupljanje i obradu podataka.
NEKSUS: CO2 emisije, obnovljivi izvori energije, eletkrična vozila, zagađenje vazduha, klimatske promene
Forest Guard je monitoring sistem za nadgledanje šuma, koji je razvijen u Jermeniji. Sistem koristi pametan senzor baziran na internet tehnologijama i otkriva nelegalnu seču šuma, kao i požare. Efikasan je u smislu potrošnje energije i može da koristi jednu istu bateriju čak šest godina. Takođe, njegova cena je upola manja od konkurencije i ima dva puta veću vidljivost od drugih sličnih monitoring sistema za šume.
Forest Guard je razvio svoj sopstveni algoritam i dodao male solarne panele zbog kojih je sistem energestki efikasan. Ovaj sistem stavlja senzore na drveće, 25 senzora na svakih 100 hektara šume. Senzori pale alarm u slučaju ilegalne seče šuma ili požara. Na ovaj način Forest Guard firma pomaže borbi protiv deforestacije i klimatksih promena koje jesu posledica ovog procesa.
NEKSUS: upravljanje šumama, emisije, obnovljivi izvori energije, IoT
Neodrživo korišćenje prirodnih resursa
Od 1970. godine do 2015. utrostučila se potrošnja prirodnih resursa Zemlje. Svake godine potroši se 90 milijardi tona različitih resursa (biomase, fosilnih goriva, metala i minerala) što prevedeno na nivo pojedinca iznosi 11 tona sirovina po svakom čoveku. U konzumerističkim društvima ljudi eksploatišu resurse planete Zemlje ne vodeći računa o posledicama, kao ni o tome da li će sirovina biti i za buduće generacije.
Prema podacima portala The World Countrs, do 2100. godine nestaće sve kišne šume ukoliko ljudi nastave da ih krče istom dinamikom. Od 2016. godine, u proseku 28 miliona hektara šuma poseče se svake godine. To je kao da nestane jedno fudbalsko igralište svake sekunde.
Do 2100. godine nestaće sve kišne šume ukoliko ljudi nastave da krče šume istom dinamikom
Ukoliko ne preduzmemo ozbiljne mere i počnemo odgovorno da upravljamo vodama i morima, svet će već 2048. godine ostati bez morske hrane. Primeri su nažalost brojni.
Među ovogodišnjim finalistima nalaze se i tri rešenja koja imaju dobar potencijal da pruže podršku tranziciji ka održivom i odgovornom korišćenju resursa:
Beyond Leather Materials IVS je danska kompanija sa sedištem u Kopenhagenu koja proizvodi vegansku i ekološku zamenu za prirodnu kožu životinja, a bazira se na nusproizvodima iz proizvodnje soka i cidera od jabuke. S obzirom da je industrija kože jedna od najopasnijih procesnih industrija koja koristi ogromnu količinu hemikalija i sirovina u procesu proizvodnje, vlasnici kompanije su veoma ponosni na ovu inovativnu i, kako kažu, neverovatnu poslovnu ideju koja štiti i ljude i životinje, a istovremeno sprečava nastajanje otpada, zagađenje i doprinosi suštinskom održivom razvoju.
NEKSUS: proizvodnja hrane, otpad, zagađenje, procesna industrija, cirkularna ekonomija
Eko-koža pravi se od ostataka iz proizvodnje soka i cidera od jabuke
Ecodudu je kompanija iz Kenije koja od otpada pravi novu vrednost. Ecodudu od organskog otpada pravi prirodno đubrivo uz pomoć larve crne vojničke muve, tako da proizvodi visoko-proteinsku hranu za životinje i ribe.
Ecodudu je razvio jedinstveni model koji stimuliše male poljoprivredne proizvođače da recikliraju otpad, proizvode organsko đubrivo i od toga dođu do dodatnog prihoda. Ecodudu takođe daje podršku malim poljoprivrednim proizvođačima da izađu na tržište, kao i kvalitetno đubrivo po povoljnim cenama.
NEKSUS: otpad, resursi, emisije, zagađenje, klimatske promene
Manyfolds je tehnološki startup iz Minhena koji razvija pametnu platformu za digitalno pakovanje pošiljki i proizvodnju pakovanja na zahtev. Firmu su osnovali 2018. godine Frank Tomsen i Sebastian Gutman.
Svako pakovanje pošiljki u proseku sadrži 50 odsto vazduha. Zbog toga, pakovanja sadrže previše, po prirodu štetnih, materijala kojima se popunjava pakovanje, povećava se obim saobraćaja u gradovima, a veliki broj proizvoda se tokom isporuke i odšteti. Uticaj na prirodu je ogroman.
Manyfolds pokušava da reši ove izazove razvijajući ekološka rešenja koja imaju i povoljnu cenu, a to znači kreiranje optimizovanih pakovanja za isporuku u skladu sa veličinom onoga što se šalje i sve to u okviru aplikacije koja je jednostavna za korišćenje.
Roba koja se šalje je na taj način u potpunosti zaštićena tokom isporuke i spolja i iznutra, i nema potrebe da se unutrašnjost popunjava dodatnim materijalima. Uz pomoć ove tehnologije višak „vazduha“, odnosno zapremina paketa se smanjuje za oko 40 procenata. Optimizacija omogućava smanjenje saobraćaja za isporuku u gradovima, kao i generalno smanjenje količine otpada od pakovanja robe jer se ne koriste dodatni materijali da popune pošiljku.
NEKSUS: otpad, efikasnost resursa, emisije, zagađenje, klimatske promene
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.