Istraživač Yasuyuki Aono sa Univerziteta Prefekture Osaka uporedio je istorijske podatke još od 852. godine i video da je vrhunac cvetanja trešnje u Japanu ove godine došao najranije do sada. Stručna javnost upozorava da klimatske promene remete biološke cikluse.
Prolećno cvetanje voćaka je u Zemlji izlazećeg sunca jedna od najvećih svetkovina. U to vreme, ljudi se okupljaju u prirodi ili posebno uređenim parkovima i slave hanami, kako se ovaj običaj naziva, posmatrajući cvetove ukrasne trešnje i srodnog drveća. Ono što je kod nas behar, u Japanu je sakura: vekovima inspiriše pesnike i pisce zbog simbolike prolaznosti i ponovnog rađanja.
Prateći trend sve ranijeg cvetanja s kraja prošlog veka i od 2000. godine nadalje, ovog proleća je u Kjotu, staroj prestonici, vrhunac zabeležen već 26. marta. Istraživač Yasuyuki Aono sa Univerziteta Prefekture Osaka uporedio je sve dostupne istorijske podatke i našao da su trešnje procvetale najranije barem u poslednjih 1.209 godina.
Trešnje ovise o temperaturi
Oboren je rekord iz 1236, 1409. i 1612, kada je ovaj trenutak zabeležen 27. marta. Doduše, za neke godine nije bilo informacija. Aono je naveo da cvetanje umnogome zavisi od temperature.
Japanska meteorološka agencija je u pomenutom gradu za mart do vrhunca cvetanja izmerila prosečnu temperaturu od 12,4 stepena Celzijusa, u poređenju sa 10,6 prošle godine i 8,6 stepeni iz 1953, od kada postoje podaci. U agenciji kažu da je ove godine obeharilo deset dana ranije nego što je tridesetogodišnji prosek i da su slični rezultati dobijeni u mnogim drugim gradovima.
Japanci su bili navikli da se ružičasti i beli cvetovi pojave posle 1. aprila, kada počnu poslovna i školska godina
Do vrhunca pojave belih i ružičastih cvetova u Japanu je ranije dolazilo u aprilu, kada počnu poslovna i školska godina, ali u poslednje vreme uglavnom bude ranije. Naučnici i naučnice sa svih strana sveta oglasili su se i upozorili da ova pojava ukazuje na posledice globalnog zagrevanja, a to tvrde i japanski meteorolozi.
Na zagrevanje na lokalnom nivou posebno utiče urbanizacija, zbog isijavanja iz betona i drugih građevinskih materijala i potrošnje energije. Klimatske promene remete biološke cikluse. Ukoliko su neusklađeni, insekti mogu da se aktiviraju pre nego što ima dovoljno hrane iz biljaka ili neće biti dovoljno oprašivača.
Remećenje prirodnog kalendara širom sveta
Meteorolozi u Vašingtonu koji prate cvetanje trešanja objavili su da je vrhunac bio 28. marta, nekoliko dana ispred tridesetogodišnjeg proseka, a 2020. je to bilo 20. marta. Takođe, ove godine je sâm proces cvetanja tekao najbrže u poslednjih trideset godina, ako izuzmemo 2015, kada je trajao isto.
U Bugarskoj je ovog proleća otopljavanje obesmislilo običaj razmene narukvica martenica, a u Srbiji će Ekološki ustanak biti podignut 10. aprila umesto na Đurđev danak
Klimatske promene su uticale i na neke običaje na Balkanu. Bugari 1. marta međusobno čestitaju baba Martu i razmenjuju martenice, crveno-bele narukvice od vune. Njih će okačiti o granu prvog olistalog drveta na koje naiđu, ali poslednjih godina se to često desi još u februaru.
Što se tiče Srbije, više desetina organizacija i inicijativa za zaštitu životne sredine najavilo je da će 10. aprila u Beogradu učestvovati na Ekološkom ustanku, protestu zbog ugrožavanja zdravlja i prirode. Ustanci su tradicionalno podizani u maju, ali izgleda da usled klimatskih promena i ta pojava sada dolazi ranije po kalendaru.
