Transformacija i inovacija – ključni faktori ukoliko želite da ostanete važan igrač u sektoru energetike

Sektor energetike je tradicionalan i visoko regulisan, ali bez obzira na tu činjenicu u njemu raste značaj inovacija. Prekretnica ovog sektora se ogleda u dekarbonizaciji koja postaje obavezujuća i digitalizaciji koja uvodi na tržište brojne igrače koji dolaze iz drugih industrija.

Ukoliko kao energetska kompanija želite da ostanete važan igrač u ovom sektoru, važno je da se transformišete i inovirate, rekla je u intervjuu za Balkan Green Energy News Elena Boškov Kovač, direktorka i jedan od osnivača IKT firme Blueprint Energy Solution. Naša sagovornica je konsultantkinja koja kombinuje inovacije i kreativnost u radu sa klijentima kojima pomaže da  proces energetske tranzicije za njih bude uspešan.

Nedavno ste izabrani za kopredsedavajuću grupe koja savetuje Evropsku komisiju o koracima koje je potrebno napraviti u kontekstu daljeg napredovanja energetske tranzicije. Na koje aspekte tranzicije se fokusirate u okviru grupe posebno?

Kopredsedavam ekspertskom grupom u okviru ETIP SNET platforme – Evropske platforme za tehnologiju i inovacije za pametne mreže u energetskoj tranziciji, koja ima veliki uticaj na aktuelne inicijative EU u energetici i digitalizaciji. Zadatak ove platforme je da predvodi istraživanje, razvoj i inovacije, a sa ciljem da pruži podršku energetskoj tranziciji u Evropi u oblasti inovacija prenosnih i distributivnih sistema.

Moja radna grupa savetuje Evropsku komisiju tokom osmišljavanja akcionih planova i uputstava  koji utiču na investicije i politiku u segmentu energetske digitalizacije i angažovanja potrošača. Bez obzira na to koliko su velike ili uticajne u evropskom podneblju kompanije ne mogu da inoviraju u vakuumu. Zato je važno učiti iz primera najboljih praksi koje su implementirali najpoznatiji  predstavnici industrije ili operatori sistema u Evropi, a to je ono što platforma pruža – mesto na kome se inovacije dele, i gde postoji kolaboracija . 

Ipak, korist od digitalnih tehnologija današnjice ne ostvaruju svi igrači u sektoru energetike, a to je posebno čest slučaj za one koji dolaze iz jugoistočne Evrope? Zašto je to tako?

Razvoj, implementacija i porast primene digitalnih rešenja u proizvodnji, potrošnji i transportu energije  (prenos i distribucija) kao podrška energetskoj tranziciji još uvek nisu postigli svoj puni potencijal. To naročito važi za kompanije iz Jugoistočne Evrope jer su one tek na početku informatizacije i digitalizacije sopstvenih procesa. Industrija energetike pred sobom ima izazovan zadatak da integriše sve svoje sisteme i da koristi tako integrisane podatke.Osim toga, IT kompanije se obično usmeravaju na druge, profitabilnije sektore jer energetske kompanije nisu dovoljno svesne svih  mogućnosti.

Da bismo ubrzali i olakšali proces, moramo promovisati dobre primere, kao što su integracija podataka koje dobijamo kroz vremensku prognozu sa senzorima koji mogu smanjiti trošak održavanja i povećati proizvodnju električne energije u vetroturbinama, ili bolje upravljanje velikim solarnim elektranama što smanjuje troškove projekata obnovljivih izvora energije.

Kada je trend digitalizacije zakucao na vrata energetike pre nekoliko godina, energetske kompanije su imale izazov kako da i one ostvare korist od globalnih digitalnih brendova kao što su Google i Amazon. Moja radna grupa je sakupila informacije na osnovu studija slučajeva napoznatijih proizvođača tehnologija i snabdevača energijom o digitalnim tehnologijama i pilot projektima. Studije su sadržale konkretne primere potrebnih visina investicija za razvijanje proizvoda, kao i podatke o zaradi iostvarenim uštedama.

Studije sam takođe podelila sa svojim klijentima. Jedan od njih je ovu zbirku nazvao “štivo koje proizvođači energije, agregatori ili operatori sistema koji se pripremaju da opstanu u energetskoj tranziciji moraju pročitati.” Međutim, mnoge kompanije susreću se sa problemom motivacije određenih menadžment struktura da naprave promenu, i upravo u ovakvim situacijama eksterni konsultant ili tim mogu pomoći.

Vi ste poreklom iz ovog regiona, rođena ste Novosađanka. Tokom dosadašnje karijere radili ste za međunarodne kompanije u inostranstvu, a sada vodite uspešnu konsultantsku kuću za IKT usluge sa sedištem u Beču. Da li na tržištima Evrope postoji razlika u pristupu inovacijama u pogledu investicija ili tehnologija?

U sektoru energetike sam već dve decenije. Nakon što sam dugo godina radila za međunarodne energetske korporacije i konsultantske kuće širom sveta, danas sam direktorka austrijskog think-tank-a Blueprint Energy Solutions koji radi na projektima energetske tranzicije, digitalizacije i sajber sigurnosti širom Evrope. Zahvaljujući iskustvu koje sam stekla na različitim tržištima, mogu reći da širom Evrope postoje razlike kada je reč o tome koliko je ko spreman i hrabar da inovira, ali i koliki budžet će izdvojiti za inovacije. Ipak, to ne zavisi od geografske pozicije neke kompanije jer na svakom tržištu postoje kompanije koje žele da postanu lideri.

Panel “Kako će izgledati procesi inovacija u budućnosti”  –  Mission Innovation Austria 2019

Ako znamo da procenat uspešnosti novih poslovnih inicijativa i nije naročito visok, neophodno je da se uspostavi odgovarajući sistem koji jasno definiše koji se procesi inoviraju i šta je misija kompanije tako da i top menadžment i radnici znaju u kojim oblastima se inovira. U takvim situacijama može se lako i brzo  odlučiti od čega se odustaje, a šta se dalje razvija.

Radimo sa klijentima iz Švajcarske, Slovenije, Bugarske i Grčke koji su veoma inovativni, te su već uspostavili nove digitalne kancelarije ili odeljenja sa jasnom vizijom i ciljevima. Neke od ovih inicijativa mi pretvaramo u strateške radne planove i buduće pilot projekte, poput smanjenja gubitaka na mreži za nekoliko procenata, smanjenja zagušenja mreže da bi mreža bila fleksibilnija, omogućavanja implementacije predvidljivog održavanja kroz dizajniranje onlajn sistema nadzora i sisteme upravljanja performansama osnovnih sredstava, ili smanjanje potrošnje u delu implementacije ili održavanja novih IT sistema i automatizacije između 15 i 25 procenata.

Ali ono što je još važnije, inovativni programi, u čijoj izradi smo učestvovali u poslednje vreme, obezbeđuju motivaciju zaposlenih da koriste nova rešenja, a to je važno jer ljudi moraju biti u centru svake transformacije, posebno kada govorimo o značajnim investicijama u nove i inovativne tehnologije.

Kako ocenjujete paket Fit za 55 koji je nedavno predstavila Evropska komisija? Sa kojim izazovima će se energetske kompanije suočiti i kako zainteresovane strane sa Balkana gledaju na ovu inicijativu?

Paket Fit za 55 je mnogo više od pružanja podrške obavezi EU da smanji neto emisije gasova sa efektom staklene bašte bar za 55 procenata do 2030. godine. On sa sobom nosi i jasnu ambiciju da se podigne konkurentnost i inovativnost evropskog energetskog ekosistema kroz traniziciju ka ekonomiji nultih emisija. 2019. godine očekivanja su bila da će globalni BDP iznositi 2,9 procenata, a da će 2020. biti ostvaren blagi porast, a onda se desila pandemija. Mnoge organizacije, uključujući i vlasnike prenosnih mreža, planirali su  sopstveni rast mnogo ambicioznije.

Pandemija je ubrzala digitalizaciju sveta na mnoge načine i povećala je potrebu za novim i inovativnim rešenjima koja su potrebna da se postigne rast koji prevazilazi prosečni,  dok se paralelno smanjuju operativni rizici. Osim toga, kompanije iz sektora čiste energije su se 2020. godine dobro pokazale  na finansijskim tržištima. Kompanije koje proizvode struju iz obnovljivih izvora su poslednjih godina nadmašile učinak kako listiranih kompanija iz segmenta fosilnih goriva, tako i indeksa akcija, i to uz manje naglih promena. To je prilika ne samo za Balkan, nego i za zemlje Centralne i Jugoistočne Evrope.

Industrijski razvoj, koji podrazumeva integraciju obnovljivih izvora energije i odziv na strani potrošnje, postavlja zahtev pred vlasnike mreža da moraju  biti sve agilniji. Pošto je skoro 20 procenata mreža širom sveta na kraju životnog veka, odluke vezane za njihovo upravljanje, održavanje i zamenu moraju se donositi pažljivo, a posebno sada kada se intermitentni obnovljivi izvori energije sve više povezuju na mrežu.

Elektroenergetski sistemi i prateći ljudski procesi postaju komplikovaniji. Stoga, dobra primena digitalnih rešenja mogu obezbediti korisne podatke  menadžerima, operatorima i inženjerima koji te podatke koriste iz dana u dan. Moj poslovni partner se tokom prethodnih godina posebno fokusirao na ovaj segment – pružio je podršku nekolicini operatora prenosnog sistema u Evropi da razviju  strategije upravljanja sredstvima i implementiraju ih. Okupili smo tim s kojim danas sjajne ideje pretvaramo u uspešne priče.

Važno je napomenuti da će energetske kompanije u budućnosti nastaviti da se susreću sa sve strožijom regulativom i povećanim rizikom usaglašavanja zbog novih zakona i uticaja poslovanja na životnu sredinu i ekonomiju. Ovo je posebno značajno kada govorimo o bezbednosti snabdevanja i sajber sigurnosti energetske infrastrukture. Pre dve godine, učestvovali smo u izradi studije o sajber sigurnosti za Energetsku zajednicu i tada smo videli iz prve ruke koliko je razvijena svest nacionalnih regulatora i operatora infrastrukture u regionu o ovoj temi. Ima dobrih primera i organizacija koje brzo deluju i već razumeju da inovacije i bezbednost moraju ići jedno s drugim da bi se postigli evropski ciljevi.

Potreba za fleksibilnijim tržištima električne energije koja ostvaruju balans između proizvodnje i potrošnje električne energije postaje sve urgentnija s obzirom da obnovljivi izvori povećavaju svoj udeo u energetskom miksu Evrope. Koja je uloga inovacija i digitalizacije u ovome? Šta može biti dobar primer za zemlje Balkana/ceo region?

Inovacije i digitalizacija stvaraju mogućnosti za kompanije da realizuju projekte koji će im doneti značajan rezultat – od velikih infrastrukturnih do manjih projekata koje je lako izbudžetirati.

Krajem 2019. godine, Blueprint Energy Solutions priključio se konzorcijumu koji predvodi španska kompanija ETRA u okviru četvorogodišnjeg projekta “X-FLEX”. Na projektu ukupne vrednosti 9,5 milona evra učestvuje 12 partnera iz šest zemalja. Preko 20 eksperata iz Španije, Slovenije, Austrije, Bugarske, Grčke i Kipra radi na dizajniranju, razvoju i demonstriranju seta alata pomoću kojih bi se novi decentralizovani ekosistemi obnoljivih izvora energije i  druge mrežne opreme integrisali u postojeći evropski energetski sistem, uključujući i brojne uredjaje kojima se moze fleksibilno upravljati (baterije, proizvodnju energije za grejanje i hlađene iz električne energije, “vehicle to grid”, baterije i druga rešenja za skladištenje energije) sa zastupljenim relevantnim i komplementarnim učesnicima u energetskom sistemu sa posebnom pažnjom posvećenom upravljanju elektrodistributivnim mrežom uz prisutne nestabilnosti uzrokovane ekstremnim vremenskim uslovima.

X-FLEX projekat se realizuje uz finansijsku pomoć programa Evropske unije Horizon 2020 Istraživanje i inovacije

Projekat X-FLEX predviđa povećanje proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora u zemljama koje učestvuju u projektu za skoro 6,992 gigavat-sati u narednih pet godina. Ovo povećanje proizvodnje iz obnovljivih će značiti smanjenje emisije CO2 za 5 miliona tona u pilot regionima u Bugarskoj, Sloveniji i Grčkoj. Očekuje se, takođe, da će do 2023. godine projekat doprineti povećanju obnovljive energije u distributivnoj mreži za 28 procenata.

Ova rešenja su pilotirana u realnim uslovima na četiri lokacije u Bugarskoj, Sloveniji i Grčkoj, koje imaju različite potrebe,  socioekonomska i tehnička ograničenja. Poznate kompanije iz regiona koje učestvuju na projektu su: Petrol d.d., slovenački ODS ElektroCelje, grčki nacionalni operator – HEDNO, bugarski TSO ESO, kao i agregator i turističko odmaralište Albena koje je nagrađeno Zelenim Oskarom za doprinos životnoj sredini. Nekoliko istraživačkih institucija i IKT kompanije takođe rade na ovom zajedničkom cilju.

X-FLEX projekat može predstavljati poziv na akciju za Balkan / Jugoistočnu Evropu. Kompanije treba da iskoriste iskustvo stečeno u ovim tehnološkim pilot projektima i nacrtima za tržišne modele da bi se pripremili za novu legislativu koja će u budućnosti sigurno pratiti sličnu putanju kao i  druge EU zemlje.