x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Vaša imejl adresa je sigurna kod nas

x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Your email is safe with us

Svetski ekonomski forum: Slovenija najbolja u JIE na listi energetske tranzicije

13.05.2020. | Komentari: 0Autor:

Slika: Pixabay
Svetski ekonomski forum: Slovenija najbolja u JIE na listi energetske tranzicije

Svetski ekonomski forum upozorava da će pandemija virusa korona promeniti ono što smatramo normalnim u svakom smislu i da bi mogla da poništi napredak postignut u poslednje vreme na polju prelaska na obnovljive izvore energije i energetske efikasnosti. U godišnjem izveštaju, organizacija je pozvala na jačanje saradnje i promenu pristupa u energetici. Slovenija je na najvišoj poziciji u Jugoistočnoj Evropi među zemljama koje Svetski ekonomski forum prati po pitanju energetske tranzicije. Bugarska je pohvaljena zbog snažnog napretka, a Srbija i BiH su tek u najnižoj petini liste.

Mnogi fundamentalni izazovi će opstati posle neviđenih poremećaja koje je uzrokovao COVID-19, a prelazak na čistu energiju je ugrožen, saopštio je Svetski ekonomski forum, WEF, u godišnjem izveštaju. Ukazao je na nestabilnost cena energenata, pad potražnje i rizik da socioekonomski troškovi izazovu promene u strategiji za taj sektor. Svetski ekonomski forum je istakao poboljšanja na polju energetske tranzicije u 94 od 115 država koje prati na svojoj listi, ali je i izrazio zabrinutost za održivost u životnoj sredini.

Cilj je inkluzivniji, održiviji, priuštiviji i siguran energetski sistem što se prilagođava preprekama koje se javljaju u svetu te stvara vrednost, naveli su autori. Svetski ekonomski forum ima metodologiju energetske tranzicije oslonjenu na pristup energiji i energetsku bezbednost, zatim održivost u životnoj sredini i na privredni razvoj i rast.

 

WEF Bugarska energetske tranzicije Slovenija

Vlasti zbog krize treba ponovo da promisle kako se energija proizvodi, isporučuje i troši i da podstiču saradnju, saopštila je organizacija. Sugerisala je da pad potražnje i cena goriva treba da se iskoriste za strukturne reforme i diverzifikaciju.

Bez mnogo promena u prvih deset

Izveštaj o stepenu energetske tranzicije pokazuje kako se rangira 115 zemalja. WEF je napomenuo da je 75 procenata njih poboljšalo održivost u kategoriji životne sredine, ali je dodao da ona ima najslabije ocene među tri glavna pokazatelja. Naplata ispuštenih gasova s efektom staklene bašte, zatvaranje postrojenja na ugalj pre roka i preuređivanje tržišta struje zarad integrisanja energije iz obnovljivih izvora su najpozitivniji faktori.

Švedska je treću godinu zaredom na vrhu indeksa energetske tranzicije kojeg je sastavio Svetski ekonomski forum. Ima 74,2 boda na skali od sto, ali izgubila je 0.7 poena. Švajcarska i Finska je slede, dok je Norveška skliznula s treće na petu stepenicu.

Vodeće zemlje napuštaju ugalj, ograničavaju subvencije i sistematski uvode energiju iz obnovljivih izvora

Sastav prvih deset na listi se slabo menjao otkad je uvedena, pre pet godina. Svetski ekonomski forum je saopštio da vodeće države ograničavaju subvencije u energetici, smanjuju zavisnost od uvoza i energetski intenzitet bruto društvenog proizvoda i podižu ciljeve na polju energetske tranzicije i ublažavanja klimatskih promena.

Bugarska druga, Crna Gora treća u svetu po usponu

Bugarska je u grupi jedanaest zemalja koje su ostvarile “stalan i merljiv napredak” od 2015. godine. Skor od 54,2 stavio ju je na 61. poziciju. Lane je imala 51 poen i stajala na 77. mestu. U području koje prati Balkan Green Energy News, Slovenija je 23. i u komotnom vođstvu, sa 63.1 poenom. Ostala je bez 0,5 poena, ali se popela jedan stepenik.

Ove dve zemlje su dodale zaokruženih devet odnosno četiri poena od uvođenja indeksa. To čini Bugarsku drugom po performansama na celom spisku, dok se najbolje pokazao Oman. Slovenija je peta u svetu po ljudskom kapitalu i učestvovanju potrošača u donošenju odluka, a u dostupnosti energenata i bezbednosti snabdevanja je osma.

Slovenija je peta u svetu po ljudskom kapitalu i učestvovanju potrošača u donošenju odluka, a po dostupnosti energenata i sigurnom snabdevanju je osma

Rumunija je 35. po redu, a Hrvatska samo dva mesta niže. Prate ih Kipar (46), Albanija (52) i Grčka (59). Crna Gora je odmah iza Bugarske i ima jednak rejting. Turska, na 67. mestu, takođe je blizu proseka.

Svetski ekonomski forum Bugarska energetske tranzicije Slovenija

 

Bosna i Hercegovina je dobila najgori rezultat u Jugoistočnoj Evropi sa svojih 43,2 poena i 103. poziciju od 115 zemalja. Srbija je samo tri mesta ispred, jer je zaslužila 44,3 boda. Prošle godine je bila 99. a BiH se popela jedan stepenik, kako Svetski ekonomski forum otkriva svojim indeksom energetske tranzicije.

Ocene za održivost stanja životne sredine su slično loše za obe države, što je sigurno vezano za korišćenje uglja. Struktura energetskog sistema je najslabija tačka Srbije i ona je tu tek 107. na svetu. Kod BiH to su propisi i politička volja. Završila je na 113. mestu.

Bosna i Hercegovina ima jednu od najgorih skorova u propisima i političkoj volji, dok je Srbiji najslabija tačka struktura energetskog sistema

Crna Gora je dobila zavidnih osam poena od 2015. i postala treća na svetu po učinku! Hrvatska, Kipar i Slovenija su se za to vreme popravili za po četiri boda, u poređenju sa po jednim poenom za Grčku, BiH i Rumuniju. Napredak Albanije i Srbije u prethodnih pet godina bio je zanemariv, a Turskoj je ocena smanjena za dva poena.

COVID-19 izazvao savršenu oluju na tržištima energenata

Roberto Bocca iz Izvršnog odbora WEF-a napisao je da je kriza zbog korona virusa na putu da izmeni standarde normalnosti u svetu. “Kombinacija poremećaja, od krunjenja gotovo trećine svetske potražnje za energijom, preko odlaganja ili zamiranja investicija i projekata, do neizvesnosti oko statusa miliona radnika u sektoru energetike i uz nestabilnost cena nafte bez presedana i posledica na geopolitičkom planu, stvorili su savršenu oluju na tržištima energenata”, naveo je ovaj zvaničnik, odgovoran za energetiku i sirovine.

Pisci dokumenta napomenuli su da je energetska bezbednost sve izloženija prirodnim katastrofama, što postaju češće i snažnije, kao i sajbernapadima.

Komentari (0)

Budite prvi da unesete komentar za ovaj clanak.

Unesi Komentar

Molimo sačekajte... Unesite obavezna polja. Desila se greška, molimo osvežite stranicu i pokušajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat.