Petog juna je 50 godina od početka obeležavanja Svetskog dana životne sredine. Za to vreme je postao jedna od najvećih globalnih platformi na tom polju. Ovogodišnji domaćin je Obala Slonovače, u partnerstvu sa Holandijom. Tema jubileja je zagađenje plastikom i kako ga pobediti, a promoviše se sa haštagom #BeatPlasticPollution.
Voda – plastika, hrana – plastika, kozmetika – plastika, uređaji i odeća: opet plastika. Godišnje proizvedemo 430 miliona tona plastike, koja obično nakon samo jedne upotrebe postane otpad. Ono što vidimo je strašno, ali ono što ne vidimo je možda još strašnije. Mikroplastika, komadići dužine do pet milimetara, nalazi se u zemlji, vodi i u našem organizmu!
Jeftina, fleksibilna, laka za transport, sve su to prednosti ovog materijala. Ali količina plastike je na putu da se do 2060. utrostruči, uz aktuelni tempo proizvodnje. Principi cirkularne ekonomije daju mogući odgovor na taj izazov.
Neželjena dejstva
Život velikog broja vrsta životinja i biljaka je ugrožen zbog plastike. Od 19 do 23 miliona tona godišnje završi u vodi. Više od 90 odsto riba i ptica ima plastiku u želucu, što remeti endokrini i sistem za varenje. Plastika može da spreči dotok kiseonika organizmima u vodi i da blokira svetlost.
Udeo industrije plastike u svetskoj potrošnji nafte je šest odsto
Proizvodnja plastike je takođe veliki uzročnik klimatske krize sa kojom se suočavamo. Jedna je od energetski najintenzivnijih industrijskih procesa. U svetskoj potrošnji nafte učestvuje sa šest odsto.
Mikročestice plastike čovek može da unese u telo udisanjem, preko kože, pa čak i preko placente ili majčinog mleka. Mikroplastika se preko poljoprivrednih aktivnosti može akumulirati u zemljištu. Neke od hemikalija u mikroplastici su povezane sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, posebno kod žena.
Kako rešiti zagađenje plastikom
Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) navodi da je plastične proizvode neophodno upotrebljavati više puta i reciklirati ih kao i naći zamenske materijale i lance snabdevanja za njih.
Svetska organizacija je u nedavnom izveštaju predložila transformaciju tržišta plastike po principima cirkularne ekonomije. Umesto privrede oslonjene na stvaranje otpada, treba uspostaviti društvo u kojem se plastika koristi više puta i recikliranjem dobija drugu svrhu. U dokumentu je naglašen značaj ubrzavanja razvoja tržišta reciklirane plastike kako bi postala profitabilnija.
Transformišimo privredu oslonjenu na stvaranje otpada u društvo ponovne upotrebe
Za primenu alternativnih sirovina i materijala neophodne su promene na polju potražnje, kod potrošača, kao i u regulatornom okviru, navodi UNEP.
U izveštaju se ističe da su neka rešenja već dostupna i da vode ekonomskoj koristi i smanjenju štete po ljudsko zdravlje, životnu sredinu i klimu.
Zajednička akcija
U ovaj proces moraju biti uključeni svi. Države i lokalna samouprava treba da uvedu zakone i propise za smanjenje proizvodnje štetnih i onih vrsta plastičnih proizvoda koji nisu potrebni, da podstaknu održivo poslovanje u sektoru i unaprede infrastrukturu za upravljanje otpadom.
Investitori mogu igrati ključnu ulogu u obezbeđivanju sredstava finansiranja i postavljanju standarda za preduzeća i industriju. Nevladine, i verske organizacije i društvene inicijative su moćan izvor promena u svetu. Svi možemo ličnim primerom da pokrenemo promene.
U cilju obeležavanja ovog značajnog jubileja, najavljen je veliki broj događaja i aktivnosti širom sveta. Još uvek možete da registrujete svoj događaj i da se pridružite borbi protiv zagađenja plastikom.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.