Svetski dan divljih vrsta: 10 najugroženijih divljih životinja u svetu

Nosorozi, gorile, orangutani i slonovi su među 10 životinja koje su najugroženije u svetu, prema podacima Svetskog fonda za divlje životinje (WWF). Njihovo izumiranje, ali i još skoro 40.000 vrsta divlje flore i faune je posledica ljudskih aktivnosti. Današnje obeležavanje Svetskog dana divljih vrsta biće posvećeno ukazivanju na kritičnu ulogu koju ključne vrste, od kojih su mnoge ugrožene, igraju u obezbeđivanju zdravih ekosistema.

Svetski dan divljih vrsta ove godine obeležava se sa porukom „Oporavak ključnih vrsta za obnovu ekosistema“ i poslužiće kao doprinos Dekadi obnove ekosistema, koju su pokrenule Ujedinjene nacije, saopštio je Razvojni program UN (UNDP). To će pružiti motivaciju za povećanje napora za očuvanje ekosistema u skladu sa ciljevima održivog razvoja UN: 1 (Svet bez siromaštva), 2 (Svet bez gladi), 12 (Odgovorna potrošnja i proizvodnja), 13 (Klimatska akcija), 14 (Život pod vodom) i 15 (Život na zemlji).

Prema podacima sa Crvene liste ugroženih vrsta Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN), više od 8.400 vrsta divlje faune i flore je kritično ugroženo, dok se smatra da je još blizu 30.000 ugroženo ili ranjivo, saopštio je UNDP.

Inače, u 2019. Međuvladina platforma za nauku i politiku o biodiverzitetu i ekosistemskim uslugama (IPBES) objavila je izveštaj u kojem je utvrđeno da se četvrtina vrsta na Zemlji već suočava sa pretnjom izumiranja.

Globalni ekosistemi, kako se navodi, su izgubili skoro polovinu svoje vrednosti zahvaljujući spoju više faktora. To su pre svega promene u načinu na koji ljudi koriste zemlju i vode, kako love i ubiraju plodove, ali i klimatske promene.

Svetski dan divljih vrsta 2022. bi trebalo da pokrene debatu kako što hitnije pomoći najugroženijim vrstama, kako podržati obnavljanje njihovih staništa i ekosistema, i krenuti putem njihovog održivog korišćenja.

Spisak 10 kritično ugroženih životinja

Na abecednoj listi kritično ugroženih vrsta organizacije WWF nalaze se dve vrste slonova: afrički šumski slon i sumatranski slon. Prvi naseljava guste kišne šume zapadne i centralne Afrike i od suštinskog je značaja za klijanje mnogih mladica stabala u ovim šumama, dok sumatranski slon živi u šumama ostrva Borneo i Sumatra.

Slonove najviše grožava gubitak staništa, i krčenje šuma zarad ratarstva, stočarstva i gradnje infrastrukture.

Amurski leopard nastanjuje ruski Daleki istok, u umerenim, širokolisnim i mešovitim šumama. U prirodi žive 10-15 godina, a u zatočeništvu i do 20 godina. Poznat je i kao dalekoistočni leopard, mandžurijski leopard ili korejski leopard, a brojno stanje mu se smanjuje jer ga love zbog lepog krzna.

Crni nosorog, javanski nosorog i sumatranski nosorog su takođe na listi. Crni nosorog se može naći u Namibiji i primorskim delovima istočne Afrike, dok javanski i sumatranski žive na azijskim ostrvima Java, Borneo i Sumatra.

Sve veća tražnja za rogovima nosoroga dovela je do neodrživog porasta krivolova širom Afrike i Azije, prenosi WWF. Rog je tražen u delovima Azije zbog svojih navodnih lekovitih svojstava, ali i kao ukras jer označava društveni status i prestiž.

Kao i slonovi, i nosorozi nestaju zbog gubitka staništa.

Orangutani, kako ističe WWF, imaju 96,4 odsto gena kao i ljudi i veoma su inteligentne životinje, dok na malajskom jeziku orangutan znači „čovek iz šume“. Bornejski orangutan, obični orangutan i sumatranski orangutan su najviše ugroženi gubitkom staništa. Međutim, ove životinje ljudi, takođe, ubijaju zbog hrane ili kada zbog manjka hrane upadnu na poljoprivredna imanja, a prodaju se i kao kućni ljubimci.

Basen Konga je stanište tri vrste gorila koje su kritično ugrožene: cross river gorile, Eastern Lowland gorile, i Western Lowland gorile. Pod naletom ratarske i stočarske proizvodnje, i rudarstva njihova staništa nestaju, ali ih love i zbog mesa, lekova i trgovine kućnim ljubimcima. Povrh svega, dosta jedinki western lowland gorile je stradalo od ebole.

Kornjača Hawksbill naseljava tropske okeane, i to pretežno koralne grebene. Njen opstanak je ugrožen gubitkom staništa za razmnožavanje i hranjenje, usled stradanja prilikom ribolova, zbog zagađenja, ali najviše usled trgovine divljim životinjama.

Njen prelep braon-žuti oklop koristi se za pravljenje nakita i ukrasa, naveo je WWF.

Saola je sisar koji je otkriven tek u maju 1992. u severno-centralnom Vijetnamu. Ova zemlja i Laos su njihovo jedino stanište.

Jedino stanište sunda tigra, koji je dobio ime po Sundskim ostrvima u Indoneziji, je ostrvo Sumatra. Kako je naveo WWF, većina tigrova na Sumatri strada jer ih ljudi ubijaju da bi zaradili. Procena je da se svake godine ubije najmanje 40 životinja.

Najređi morski sisar na svetu je Vaquita. Trenutno se mogu naći samo u severnom delu Kalifornijskog zaliva. To je, kako se navodi, najugroženija vrsta kita na svetu.

Yangtze Finless Porpoise je delfin sa inteligencijom sličnom gorili. Njegovo stanište je reka Jangce, najduža reka u Aziji. Do 2006. ova reka je bila jedina na svetu sa dve različite vrste delfina, ali je delfin Baiji izumro. Razlog je bio manjak hrane, što je i najveća pretnja za opstanak i ove ugrožene životinje.