Svetski dan bicikla – nosioca održive urbane mobilnosti

Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN), 3. jun je pre pet godina proglašen Svetskim danom bicikla. Tako je odato priznanje jedinstvenosti, dugovečnosti i svestranosti jednostavnog, pristupačnog, pouzdanog i ekološki prihvatljivog prevoznog sredstva koje doprinosi brizi o životnoj sredini i zdravlju.

Ideju uspostavljanja Svetskog dana bicikla dao je poljsko-američki sociolog Lešek Sibilski. Napisavši članak ‘Biciklizam je svačiji posao’, 2015. je pokrenuo kampanju usmerenu ka UN-u.

Uspeo je da uveri delegaciju iz Turkmenistana da formalno podnese nacrt rezolucije u kojem za datum predlaže 3. jun. Podršku je dalo 56 država. Na kraju, na glasanju u aprilu 2018, rezoluciju su jednoglasno usvojile 193 zemlje.

Biciklistička rezolucija poziva sve države da obeležavaju, promovišu i sarađuju na obeležavanju Međunarodnog dana bicikla i da bicikl unesu u razvojne programe, strategije i politike.

Zagovornici ohrabruju upotrebu dvotočkaša kao sredstva za iskorenjivanje siromaštva, unapređenje održivog razvoja, jačanje zdravlja, prevencije bolesti i omogućavanje socijalne uključenosti i kulture mira.

Zašto je dobro voziti bicikl

Bicikl je definitivno najpristupačnije sredstvo mobilnosti, te ga mogu priuštiti i najsiromašniji. Idealno je prevozno sredstvo za gradske gužve i održivo je. Neke države i gradovi daju svojim sugrađanima subvencije za kupovinu bicikala kao način da se smanji zagađenje vazduha.

Na primer, Francuska građane dotira sa do četiri hiljade evra da umesto automobila počnu da koriste električne bicikle. Belgija i Holandija daju podsticaje za vožnju biciklom do posla i s posla od oko 0,25 evra po kilometru.

Hrvatski gradić Križevci je nedavno uveo sistem javnih bicikala. Sličan projekat je još davno najavljen u Beogradu, ali nije sproveden.

Udeo prevoza biciklom u ukupnom broju putovanja je u glavnom gradu Srbije manji od jedan odsto. U Novom Sadu iznosi deset procenata, u poređenju sa po 50 odsto u Amsterdamu i Kopenhagenu. Za ovakvo stanje u Beogradu je, između ostalog, zaslužna neadekvatna infrastruktura za vožnju bicikla.

Udruženje Ulice za bicikliste od 2012. godine poslednje subote u mesecu organizuje vožnje kroz centar Beograda. Takva okupljanja, poznata kao kritična masa, održavaju se u 300 gradova širom sveta. Za cilj imaju podizanje svesti o ravnopravnom učešću vozača bicikala u urbanom saobraćaju. Kritična masa će sutra u 15 sati okupiti na Trgu Nikole Pašića i vožnjom obeležiti Svetski dan bicikla.

Amsterdam, s druge strane, ima razvijenu i kulturu vožnje bicikla, i potrebnu infrastruktur. Taj grad je dobio dve podvodne garaže gde može biti parkirano više od 11 hiljada dvotočkaša.

Vožnja bicikla ima brojne pozitivne efekte na zdravlje. Dovoljno je da se svaki dan vozite 20 minuta da ojačate imuni sistem i rad srca, pluća i mozga.