Evropa je kontinent sa najvećim porastom temperatura u poslednjih 30 godina, navodi se u novom izveštaju Svetske meteorološke organizacije (SMO).
Temperature u Evropi, kako se navodi u Izveštaju o stanju klime u Evropi, u poslednje tri decenije porasle su dva puta više od globalnog proseka. Svetska meterološka organizacija upozorava da će ekstremne vrućine, šumski požari, poplave i druge posledice klimatskih promena uticati na društvo, privrede i ekosisteme.
Izveštaj o stanju klime u Evropi, koji je pripremljen zajedno sa Službom za klimatske promene Kopernikus Evropske unije, fokusiran je na 2021. godinu. Izveštaj sadrži informacije o rastu temperatura, toplotnim talasima na kopnu i moru, ekstremnim vremenskim prilikama, promenljivim obrascima padavina i topljenju leda i snega. Ovo je prvo izdanje i svake godine će izlaziti novo.
Temperature u Evropi su rasle prosečnom stopom od oko +0,5 stepeni Celzijusa svake decenije, a kao rezultat toga, alpski glečeri su izgubili 30 metara u debljini leda od 1997. do 2021. godine, pokazuje izveštaj.
Ledeni pokrivač Grenlanda se topi i doprinosi ubrzanju podizanja nivoa mora, dok je u leto 2021. ovo ostrvo doživelo veliko topljenje leda i prvu zabeleženu kišu na najvišoj tački – stanici Samit.
Vremenski i klimatske nepogode dovele su do stotina smrtnih slučajeva, direktno uticale na više od pola miliona ljudi i prouzrokovali ekonomsku štetu koja je veća od 50 milijardi dolara. Oko 84 odsto tih nepogoda predstavljale su poplave ili oluje, navodi se u izveštaju.
Ima i dobrih vesti, ali izazovi su ogromni
Izveštaj, takođe, navodi i pozitivne rezultate. Tako je Evropska unija smanjila emisije gasova sa efektom staklene bašte 31 odsto između 1990. i 2020. godine, a postavljeni cilj za 2030. je 55 odsto.
Evropa je, takođe, jedan od najnaprednijih regiona u prekograničnoj saradnji u prilagođavanju klimatskim promenama i jedan od svetskih lidera u obezbeđivanju efikasnih sistema ranog upozoravanja, sa oko 75 odsto zaštićene populacije, navodi se u izveštaju.
Taalas: Evropa predstavlja živu sliku sveta koji se zagreva
Međutim, izazovi su ogromni. Generalni sekretar Svetske meterološke organizacije Peteri Taalas, rekao je da Evropa predstavlja živu sliku sveta koji se zagreva i podseća sve da čak ni dobro pripremljena društva nisu bezbedna od uticaja ekstremnih vremenskih prilika.
Ove godine, kao i 2021, veliki delovi Evrope su bili pogođeni toplotnim talasima i sušom, što je podstaklo požare, rekao je Talas, i dodao da su prošle godine poplave izazvale smrt i razaranja.
Buontempo: izveštaj pruža naučno zasnovane, ali dostupne informacije, koje su omogućavaju donošenje odluka
Karlo Buontempo, direktor Službe za klimatske promene Kopernikus u Evropskom centru za vremenske prognoze srednjeg dometa (ECMVF), rekao je da potreba za klimatskim podacima raste kako rizici i uticaj klimatskih promena na svakodnevni život postaje sve očigledniji iz dana u dan.
Ovim izveštajem želimo da premostimo jaz između podataka i analize kako bismo pružili naučno zasnovane, ali dostupne informacije koje omogućavaju donosiocima odluka da ih donesu, i to u svim sektorima, za sve struke, rekao je Buontempo.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.