Svetska banka preporučuje strateškog partnera za EPS, Branko Kovačević smatra da to nije dobra ideja

Šef kancelarije Svetske banke u Beogradu Toni Verheijen je izjavio da bi privatizacija EPS-a bila suviše komplikovana, zbog čega bi Vlada mogla da razmotri strateško partnerstvo koje podrazumeva ‘know-how’ upravljanje. Međutim, predsednik nadzornog odbora EPS-a Branko Kovačević, smatra da to nije dobra ideja.

Verheijen: predlog finansijskog modela za EPS posle jula 2017

Verheijen je nedavno u intervjuu Blicu podsetio da je EPS i posle finansijske konsolidacije 2016. godine imao gubitke i nije smanjio ni troškove, ni broj zaposlenih. Zbog velikih gubitaka tada je predloženo povećanje cene struje za 3,8%, i dogovoreno smanjenje zaposlenih i rezanje troškova. On veruje da EPS sada radi po planu. Najavljuje glavni presek stanja u julu, na osnovu koga će Svetska banka usvojiti finansijski model za EPS do 2019. i preporučiti ga Vladi.

Toni Verheijen je dodao da će se posle julskog preseka doneti konačna odluka da li treba povećati cenu struje, ali i da je njegova kancelarija još polovinom 2016. iznela stav da ona treba u naredne dve godine da raste.

Na pitanje da li EPS treba privatizovati ili mu naći strateškog partnera, Verheijen odgovara: „Privatizacija u sektoru elektroprivrede je komplikovana. Ali, strateško partnerstvo koje podrazumeva „know how“ upravljanje je nešto što bi Vlada mogla da razmatra. Sa dobrim rukovodstvom, EPS bi imao i te kako povoljan uticaj na rast privrede. Svetska banka ipak ne insistira na tome, to je na Vladi da odluči”.

Branko Kovačević: ništa bez popisa imovine i transformacije u akcionarsko društvo

Međutim, ni pronalaženje strateškog partnera, ni povećanje cena električne energije, nisu ostavili utisak na predsednika Nadzornog odbora EPS-a Branka Kovačevića. U izjavi za Balkan Green Energy News on je rekao da je preduslov za razgovor o budućnosti te kompanije, popis imovine i transformacija u akcionarsko društvo.

“EPS još nije u toj fazi jer mu nisu popisani ni imovina ni kapital koji je malo veći od imovine. Kada EPS proceni kapital, može da izađe na berzu i najpre postane akcionarsko društvo zatvorenog tipa, što će se verovatno desiti do kraja 2017, i tek tada se može govoriti o raznim vidovima saradnje, da neko uloži kapital i da se deli dobit”.

Kovačević je odlučno odbacio ideju koju je nagovestio Toni Verheijen da bi EPS trebalo da nađe strateškog partnera koji bi upravljao kompanijom. “EPS-om ne može da upravlja neko ko o njemu ništa ne zna. Videli smo kako je to izgledalo u slučaju smederevske Železare – strani partneri su napravili nove dugove“, rekao je predsednik.

Kovačević dodaje da kada se budu gradile nove elektrane, EPS će biti dužan da za nadoknadu, ustupi svoje prenosne sisteme. Tačno je da bi privatizacija bila teška, rekao je Kovačević uz opasku da se “zlatna koka ne prodaje jer ne samo što donosi profit i puni budžet, već je ta kompanija veoma važna za privredu Srbije.”

Što se tiče povećanja cene struje, predsednik Nadzornog odbora EPS-a podseća da je ta kompanija već sada na slobodnom tržištu i da ima više stotina velikih potrošača koji plaćaju komercijalnu cenu. “Mi nikom ne branimo da nam izađu na crtu i ponude cenu.” Branko Kovačević upozorava da bi poskupljenje struje omogućilo drugim proizvođačima da preuzmu tržište i ugase konkurenciju.

Predsednik Nadzornog odbora EPS-a i šef kancelarije Svetske banke u Beogradu ni ranije nisu bili iste stavove u vezi sa budućnošću nacionalne kompanije za proizvodnju električne energije. Jula 2016. godine Kovačević je izrazio sumnju da se priprema prodaja EPS-a, dok je Verheijen upozorio na ozbiljne slabosti u njenom poslovanju.