Suše u Srbiji postale dvostruko češće u poslednjih 60 godina

Novo istraživanje koje su sproveli naučnici sa Instituta za meteorologiju u Beogradu pokazuje da su suše postale dvostruko češće u poslednjih 60 godina, što nanosi ozbiljnu štetu poljoprivredi. Samo ove godine ekonomska šteta zbog smanjenog prinosa ratarskih kultura, voća i povrća iznostiće oko 500 miliona dolara, kaže agroekonomski analitičar Žarko Galetin.

Višenedeljni toplotni talasi pogodili su Srbiju u julu i u avgustu ove godine. Posledice klimatskih promena dovode do pojave sve češćih ekstremnih nepogoda poput suša. Srbija nije pošteđena, te su toplotni talasi koji se nadovezuju jedan na drugi i nedostatak padavina prouzrokovali sušu koja traje već nedeljama i nanosi ozbiljnu štetu poljoprivredi.

Istraživačica Milica Tošić sa Instituta za meteorologiju u autorskom tekstu za portal Klima101 piše da suše postaju normalna pojava.

U budućnosti će biti i gorih suša

To potvrđuju i podaci iz istraživanjna koje su sproveli naučnici sa ovog Instituta, a koji pokazuju da su suše danas dva puta češće nego pre 60 godina. Do 1990-tih godina prošlog veka zabeležene su dve ekstremne suše 1963. i 1983. godine i to samo u nekim delovima Vojvodine.

Međutim od 2000-te godine, ekstremne suše obeležile su 2000, 2003, 2007, 2011, 2012, 2017, 2022, a sada se nizu priključuje i 2024. godina.

„Verovatnoća da ćemo imati više ovakvih pa i gorih suša na našem području je dosta velika, mada je teško dati prognoze kada će se tačno ove suše dešavati“, istakla je Tošić.

Ona dodaje da se moramo adaptirati na nove uslove kako u poljoprivredi tako i u drugim oblastima i unaprediti sezonske prognoze.

Žetva počela mesec dana ranije

Izuzetno visoke temperature i leto bez kiše izveli su kombajne u žetvu mesec dana ranije. Suša je smanjila rod suncokreta, kukuruza i soje, a nije pošteđeno ni voće. Prinosi će u proseku biti od 25 do 30 odsto manji.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin je za RTS izjavio da će ove godine šteta od suše kada se prinosi ratarskih kultura, voća i povrća pomnože sa berzanskim cenama iznositi oko pola milijarde evra.

Od početka 21. veka do danas ukupna ekonomska šteta u poljoprivredi iznosi oko sedam milijardi dolara

Po njegovim rečima, od početka 21. veka do danas imamo kumulativno ukupnu ekonomsku štetu u agraru od oko sedam milijardi dolara.

Galetin smatra da to što je rod žitarica manji ne znači da će otkupna cena rasti, jer su žitarice berzanska roba i njihova cena zavisi od globalne ponude.