Životna sredina

Studija Batuta: desetak industrijski kontaminiranih lokacija u Srbiji ugrožava zdravlje ljudi

Studija Batuta donosi spisak osam industrijski zagadjenih lokaliteta u Srbiji bor

Pogoni kompanije Serbia Zijin Bor Copper u centru Bora (BGEN)

Objavljeno

22.09.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

22.09.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Za sve maligne tumore osim tumora kože, postoji značajno veći rizik u obolevanju i umiranju kod muškaraca i žena u Boru, koji je jedan od desetak industrijski kontaminiranih lokaliteta u Srbiji, navodi se u publikaciji koju je 2020. godine objavio Institut za javno zdravlje Batut, a koja je tek ovih dana ugledala svetlo dana zahvaljujući inicijativi lokalne ekološke organizacije iz ovog grada.

Publikacija „Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji“ je potvrda zvaničnih državnih institucija koje su učestvovale u izradi ove studije da širom Srbije postoje lokacije na kojima su vazduh, voda i zemlja toliko zagađeni da izazivaju obolevanje i smrt ljudi.

S obzirom da država godinama izbegava da u javnom dijalogu sa zainteresovanim stranama otvoreno govori o najvećim ekološkim problemima, često objašnjavajući crne ekološke tačke kao neminovnost ekonomskog razvoja, ova studija pokazuje da problem neće nestati ako se godinama „gura pod tepih“.

Dokument bi, takođe, trebalo da stavi tačku na prepucavanje o razmerama i štetnosti zagađenog vazduha, zemlje i vode i da označi početak konkretnih aktivnosti da se zagađenje sanira i eliminiše. Stanovnicima krajeva koji su označeni kao zagađeni ovo je, takođe, jasna poruka u kakvoj se situaciji nalaze, a nadležnima možda poslednji signal šta moraju da urade kako bi se sprečilo dalje ugrožavanje zdravlja građana.

U Publikaciji se navodi spisak industrijski kontaminiranih lokaliteta u Srbiji:

  1. Rudnici bakra u Boru, uključujući rudnike Bor, Veliki Krivelj i Cerovo,
  2. Rudnici bakra u Majdanpeku,
  3. Površinski kopovi Kolubara (površinski kopovi lignitnog uglja) i termoelektrana,
  4. Rudnik lignita Kostolac,
  5. Ljubovija – rudnik olova i cinka,
  6. Napušteni rudnik antimona Zajača,
  7. Industrija cementa – Beočin, Kosjerić, Popovac,
  8. Petrohemijski kompleks – Novi Sad, Pančevo.

Publikacija je rezultat projekta „Jačanje nacionalnih kapaciteta i intersektorskih sinergija u oblasti bezbednog upravljanja kontaminiranim lokalitetima i opasnim hemikalijama u cilju prevencije štetnog uticaja na zdravlje ljudi i životnu sredinu u Republici Srbiji“ koji su zajednički sproveli Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo zaštite životne sredine u 2018. godini, uz finansijsku i tehničku pomoć UNEP-a i Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Publikacija je urađena 2020, ali je dostupna javnosti poslala zahvaljujući nevladinoj organizaciji Asocijacija za razvoj grada Bora

Publikacija je postala dostupna javnosti nakon što je objavila nevladina organizacija Asocijacija za razvoj grada Bora koja je dobila od Instituta za javno zdravlje Batut, a na osnovu zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Asocijacija je, kako je navela, imala dosta problema da dođe do ove Publikacije.

U Publikaciji se „kontaminirani lokalitet“ definiše kao oblast zahvaćena jednim hemijskim zagađenjem jednog medijuma životne sredine (npr. kontaminacija zemljišta uzrokovana datim pesticidom) i velika površina sa zagađenjem zemljišta, vode, vazduha i lanca hrane putem više hemikalija (npr. kontaminacija uzrokovana dugotrajnom emisijom petrohemijskog kompleksa).

„Grad Bor karakteriše složeno industrijsko zagađenje, jer su u gradu i njegovoj bližoj okolini smešteni i rudnici bakra i pogoni za topljenje rude; Lazarevac (predgrađe glavnog grada Beograda) i Veliki Crljeni su deo istog rudarskog i termo-energetskog kompleksa (rudnik lignita u Lazarevcu, termoelektrana na lignit u Velikim Crljenima), dok je Zajača, kao deo međusobno povezanog rudarsko-metalurškog kompleksa za eksploataciju antimona u zapadnoj Srbiji, sada lokalitet deponija šljake od približno 60.000 tona težine“, na ovaj način se u publikaciji obrazlaže „izbor“ kontaminiranih područja.

Pilot studija za Grad Bor: značajno veći rizik obolevanja i umiranja od raka

U Publikaciji se navodi da je urađena pilot studija za grad Bor o proceni izloženosti industrijskom zagađenju na zdravlje stanovništva kako bi se opisao zdravstveni profil stanovnika grada, kroz analizu pokazatelja obolevanja i umiranja od raka, kao i umiranja od kardiovaskularnih bolesti, respiratornih bolesti, digestivnih i genitourinarnih bolesti, kao i umiranja od svih uzroka smrti među stanovnicima Grada Bora.

„Za sve maligne tumore osim tumora kože, postoji značajno veći rizik u obolevanju i kod muškaraca i kod žena. Ovaj obrazac se opaža za specifična mesta lokalizacije raka, uključujući i rak kolona i rektuma, pankreasa, bubrega, bešike, štitaste žlezde, limfopoetskog tkiva, Hodžkinovog i ne-Hodžkinovog limfoma, leukemija i mezotelioma, a značajno veći rizik u obolevanju od raka pluća je registrovan i kod muškaraca i kod žena u Boru”, navodi se u Publikaciji.

Postoji veći rizik od smrtnosti u Boru u skoro svim grupama i kod muškaraca i kod žena

Za sve maligne tumore osim tumora kože, zapažen je, kako se dodaje, i značajno veći rizik u umiranju i kod muškaraca i kod žena u Boru. Kao i u slučaju obolevanja, ovaj obrazac se opaža za rak bronha i pluća, kao i određene specifične lokalizacije raka, uključujući rak jetre, pankreasa, melanoma, mokraćne bešike, limfopoetskog tkiva, Ne-Hodžkinovog limfoma i mijeloidne leukemije. Isti obrazac je primećen i u slučaju umiranja od raka grlića materice i raka jajnika kod žena, kao i za rak prostate i testisa kod muškaraca.

„Analizom smrtnosti za sve uzroke smrti, smrti usled bolesti cirkulatornog sistema, respiratornih, digestivnih i urogenitalnih bolesti, primećeno je da, postoji veći rizik od smrtnosti u Boru u skoro svim grupama i kod muškaraca i kod žena. Veći rizik u umiranju kod oba pola registrovan je za sve bolesti i poremećaje, dijabetes melitus, bolesti cirkulatornog sistema, bolesti respiratornog sistema, kao i za urođene deformacije, malformacije i hromozomske aberacije“, piše u publikaciji.

Najveće učešće u ukupnom broju kontaminiranih lokaliteta imaju deponije

Na teritoriji Srbije identifikovano je 709 lokacija sa potencijalno kontaminiranim i kontaminiranim lokalitetima. Od ukupno 709 lokaliteta evidentiranih u Katastru, definisano je 557 lokacija, a 152 se procenjuju. Od 709 lokaliteta, 478 je potrebno istražiti ili se još uvek istražuju, a 103 su trenutno pod istragom.

Postoji 93 lokaliteta kojima je potrebna remedijacija i 564 lokaliteta kojima bi mogla biti potrebna remedijacija. Lokaliteti poput bivših vojnih objekata, benzinskih pumpi i punionica, postrojenja za hemijsko čišćenje, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i cevovodi za prevoz opasnih materija nisu uključeni u Katastar. Najveće učešće u ukupnom broju lokaliteta imaju deponije komunalnog otpada sa 31,17 odsto, piše u Publikaciji.

Utvrđeni nedostaci u upravljanju kontaminiranim lokalitetima

U Publikaciji se, takođe, definišu i nedostaci u upravljanju kontaminiranim lokalitetima, koji, ovako pobrojani, govore o suštinskom nečinjenju države i institucija u oblasti zaštite životne sredine, ali i suštinskom nerazumevanju problema.

  • Nedovoljno sprovođenje važećih propisa.
  • Nedovoljno jasna podela uloga i odgovornosti nadležnih institucija u široj oblasti životne sredine i zdravlja.
  • Izostanak multisektorske saradnje i pristupa u rešavanju ekološko-zdravstvenih problema. Neadekvatan monitoring stanja životne sredine.
  • Nedostatak podataka o stanju životne sredine i njenog uticaja na zdravlje.
  • Neuspostavljeno sistematsko praćenje zdravstvenog stanja stanovništva na kontaminiranim lokalitetima.
  • Nedostatak ljudskih resursa i ekspertize.
  • Nedostatak finansijskih sredstava.
  • Tehnički nedostaci.
  • Nedovoljno razvijena svest i učešće javnosti.
Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Tuzla dekarbonizovati sistem daljinskog grejanja

Tuzla će dekarbonizovati sistem daljinskog grejanja

20 октобра 2021 - Tuzla namerava da do 2040. spusti emisije iz grejanja na četiri odsto sadašnjeg obima putem desumporizacije, uvođenja obnovljivih izvora i širenja mreže

Beogradske elektrane rezidual toplani Zemunu

Beogradske elektrane: ne koristimo rezidual u toplani u Zemunu

19 октобра 2021 - Beogradske elektrane su demantovale da u toplani u Zemunu spaljuju rezidual i saopštile da taj pogon prelazit sa mazuta na čistiji izvor

Timmermans Gas nuklearke mesto energetskom miksu EU

Timmermans: Gas, nuklearke će imati mesto u energetskom miksu EU

18 октобра 2021 - Frans Timmermans iz Evropske komisije izjavio je da gas ima budućnost u energetskom miksu i da EU nema ništa protiv da se grade nuklearke

Srbija priprema prostor za uvodjenje alternativnih goriva u vodni saobracaj

Srbija priprema prostor za uvođenje alternativnih goriva u vodni saobraćaj

18 октобра 2021 - Agencija za upravljanje lukama priprema Studiju razvoja infrastrukture za snabdevanje brodova alternativnim gorivima.