Šta znači skraćenica EU ETS? 

Ugljen-dioksid (CO2), emisije, gasovi sa efektom staklene bašte, emisione jedinice su neke od reči koje danas kreiraju energetsko-klimatsku politiku većine zemalja, a sve ih objedinjuje Sistem za trgovinu emisijama Evropske unije (eng. EU Emission Trading System – EU ETS). Razumevanje EU ETS-a ili sistema za oporezivanje emitera CO2 je veoma važno i za zemlje Zapadnog Balkana jer će ubrzo postati njihova realnost.

Vodič za početnike o Sistemu za trgovinu emisijama EU (EU ETS), koji je pripremila nevladina organizacija Bankwatch, obezbeđuje osnovne informacije za razumevanje ovog temelja klimatske politike EU i jednog od glavnih alata pomoću kojeg Unija želi da se izbori sa globalnim zagrevanjem.

Inače, Crna Gora je prva u regionu, naravno od zemalja koje nisu članice EU, uvela sistem za trgovinu emisijama, sličan EU ETS-u. Ukoliko i ostale države ne uvedu neku vrstu oporezivanja emisija koje dolaze iz privrede, moraće da plaćaju prekograničnu taksu na CO2 koju EU planira da uvede početkom 2026.

Cilj EU ETS-a za smanjenje emisija za 2030. je već dostignut, pa se sprema novi

Cilj EU ETS-a je, kako se navodi, da smanji emisije kroz utvrđivanje cena za zagađenje koje proizvode gasovi sa efektom staklene bašte (GHG) iz energetskog sektora, industrije i vazduhoplovstva. Ne samo da nastoji da unapredi ulaganja u smanjenje emisija tako što delatnosti koji troše velike količine energije čini skupljim, već, kako se ističe, nudi i priliku za EU da prebaci finansiranje sa aktivnosti koje zagađuju na klimatske akcije, inovacije i modernizaciju energetskog sektora.

Sistem pokriva više od 10.400 industrijskih i energetskih postrojenja i oko 350 avio-kompanija, u 27 država članica EU, na Islandu, u Norveškoj i Lihtenštajnu, a postoji i veza sa švajcarskim ETS-om.

Od 2021. sistem za trgovinu emisijama ima i Kina

Trenutni cilj EU ETS-a, smanjenje emisija 43 odsto u sektorima koje pokriva do 2030. godine (u poređenju sa 2005), već je dostignut 2020, pa je Evropska komisija nedavno predložila da se poveća na 61 odsto. Ukupne emisije iz postrojenja obuhvaćenih EU ETS-om pale su za neverovatnih 11,4 odsto samo u 2020. Emisije iz energetskog sektora i industrije pale su za 41 odsto u poređenju sa 2005.

Emisije iz energetike su pale za skoro 45 odsto, ali iz industrije samo 1,3 odsto

Ovo, međutim, sakriva razlike u tendencijama emisija između sektora: emisije iz proizvodnje električne energije i toplote su pale za skoro 45% od 2011. godine, dok su se emisije iz industrije jedva smanjile: beznačajnih 1,3 odsto između 2013. i 2019. Smanjenje emisija u okviru EU ETS-a delimično je i posledica drugih faktora i zakona, kao što su pandemija COVID-19, Direktiva o obnovljivoj energiji i Direktiva o energetskoj efikasnosti, navodi se u Vodiču.

Najvažnije činjenice o EU ETS-u:

• To je regulatorno tržište, što znači da su ga napravili kreatori politike, a ne da je rezultat tržišnih sila.
• Glavni zakon koji utvrđuje njegovo funkcionisanje je Direktiva o ETS-u.
• Treba da primenjuje princip „zagađivač plaća“, što znači da troškove zagađenja treba da snose oni koji ga proizvode.
• Pokrenut 2005, ovo je najstariji sistem za trgovinu emisijama na svetu, a do 2021. je bio i najveći jer je tada pokrenut kineski ETS.
• U 2013. je pokrivao približno polovinu svih emisija gasova sa efektom staklene bašte, 2020. je to palo na 36 odsto jer sektori na koje se odnosi, zajedno, smanjuju svoje emisije brže od ostatka privrede.