U fokusu

Srpski energetski stručnjaci o utiscima sa Svetskog energetskog kongresa

Svetski energetski kongres 2016 Istanbul

Slika: www.wec2016istanbul.org.tr

Objavljeno

14.11.2016.

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

14.11.2016.

Komentari

0

Podeli

Autori: Nikola M. Tomasović i Mihailo B. Mihailović 

23. Svetski energetski kongres „Osvajanje novih granica“ održan u Istanbulu od 9. do 13. oktobra, pružio je jedinstvenu priliku da se na globalnom nivou sagledaju energetska pitanja sa dalekosežnim uticajem uključujući viziju i scenarije za budućnost. Svetski energetski kongres je najuticajniji skup vodećih predstavnika iz svih segmenata svetske energetske zajednice.

Među nekoliko hiljada delegata i posetilaca iz celog sveta, imali smo priliku da čujemo generalnog sekretara UN-a i šefove država iz nekih od najvećih proizvođača energije u svetu.

Generalni sekretar UN-a Ban Ki-Mun izjavio je: „Prošle godine, svetski lideri usvojili su agendu za održivi razvoj za 2030. godinu i Pariski sporazum o klimatskim promenama. Transformativni pristup energetici od ključnog je značaja za uspeh. Ostvarivanjem naših energetskih ciljeva, uključujući i univerzalni pristup, energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije, otvara se čitav niz mogućnosti i investicija“.

U svom obraćanju na Kongresu, Redžep Tajip Erdogan, predsednik zemlje domaćina, Republike Turske, izjavio je da ne postoji mogućnost za rešavanje bilo kojih drugih pitanja, ukoliko se ne reše energetska pitanja.

Kongres je protekao u znaku izjave ruskog predsednika Vladimira Putina koji je izjavio: „Naš zajednički cilj je da svim ljudima sveta obezbedimo pristup modernim energetskim resursima“. Predsednici Rusije i Turske takođe su se osvrnuli na stalnu saradnju njihovih država u oblasti energetike, uključujući pregovore o  gasovodu „Turski tok“. Rusija je glavni isporučilac prirodnog gasa, nafte i uglja Turskoj.

Energetska trilema

“Indeks energetske trileme“ za 2016 godinu (2016 Energy Trilemma Index), koji je nedavno objavio Svetski energetski savet, rangira 130 zemalja na osnovu tri osnovna kriterijuma: energetska sigurnost, energetska ravnopravnost i održivost životne sredine. Učinak određene zemlje u odnosu na “Indeks energetske trileme” obuhvata niz međusobno povezanih faktora uključujući razvoj tehnologije, tržišne snage, institucionalne aranžmane i korporativne i potrošačke vrednosti. Danska, Švajcarska i Švedska su među najbolje rangiranim zemljama u svetu.

U februaru 2015. godine, Evropska komisija (EK) usvojila je okvire strateške politike, koji se odnose na uspostavljanje Evropske energetske unije da bi se olakšao prelazak na konkurentnu privredu sa niskom emisijom ugljen-dioksida i siguran, pristupačan energetski sektor bez negativnog uticaja na klimu.

EK je takođe navela da je potrebno poboljšati saradnju, solidarnost i poverenje u centralnom i jugoistočnom delu Evrope ne samo sa zemljama EU, već i izvan nje, odnosno sa zemljama Zapadnog Balkana i Turskom koje nisu članice EU.

Regionalni i nacionalni izazovi

Ekonomska i socijalna tranzicija na Zapadnom Balkanu stvorila je nove izazove i potrebu za daljim regionalnim približavanjem i saradnjom.

WEC 2016_presentation by Nikola Tomasovic and Mihailo Mihailovic

presentation_final

Rad na konferenciji pod nazivom „Regionalni i nacionalni izazovi za integraciju Zapadnog Balkana u Evropsku energetsku uniju“ predstavljen je 11. oktobra u Međunarodnom konferencijskom i izložbenom centru „Lutfi Kirdar“ u Istanbulu. Autori ovog rada su Nikola M. Tomasović i Mihailo B. Mihailović, članovi  komiteta  Svetskog energetskog saveta za Republiku Srbiju.

U radu se ističe da su glavne karakteristike regiona Zapadnog Balkana intenzivna potrošnja energije, umerena zavisnost od uvoza fosilnih goriva, stabilna proizvodnja i snabdevanje električnom energijom, visoke vrednosti emisije ugljen-dioksida, niska efikasnost, nizak stepen zaštite životne sredine, veliki potencijal, ali minimalna proizvodnja zasnovana na OIE i nedostatak novih investicija. Sa oko 20 miliona potencijalnih novih stanovnika EU, Zapadni Balkan nije samo energetsko tržište, već potencijalni koridor i održivi put za prenos energije širom Evrope.

Osim toga, naglašena je i potreba za regionalnom saradnjom poštujući zajedničke regionalne interese, stvaranje jedinstvenog energetskog tržišta iz političkih, ekonomskih i strateških razloga, sa još većom motivacijom za povećanje energetske efikasnosti i većim stepenom korišćenja obnovljivih izvora energije.

U narednim godinama transformacija sektora energetike ima potencijal da promeni način na koji proizvodimo i trošimo energiju.

Svetski energetski savet (SES)

Formiran 1923. godine, Svetski energetski savet (SES) je globalna energetska organizacija akreditovana od strane UN, i predstavlja celokupan energetski spektar sa više od 3.000 organizacija članica iz skoro 100 zemalja. SES predstavlja platformu za razvoj globalnih i nacionalnih energetskih strategija time što organizuje događaje na visokom nivou, kao što je Svetski energetski kongres, objavljuje uticajne studije i zalaže se za lakše sprovođenje dijaloga o energetici na svetskom nivou.

Nacionalni komitet Republike Srbije je deo globalne mreže SES, kao jedan od osnivača SES-a, od samog početka (1924 – u to vreme deo Jugoslavije). Komitet SES za Republiku Srbiju aktivno učestvuje u svim pitanjima u oblasti energetike i predstavlja stavove Republike Srbije u okviru nacionalnih, regionalnih i globalnih debata o energetici.

Energetska industrija se menja brže nego ikada, posebno nakon priznavanja energetike kao 7. razvojnog cilja od strane Ujedinjenih nacija i Pariskog sporazuma. Velika tranzicija se ne može zaustaviti i zahteva globalne napore i pažljivo upravljanje, uz oslanjanje na načela Energetske trileme.

Naredni 24. svetski energetski kongres održaće se 2019. godine u Abu Dabiju, Ujedinjeni Arapski Emirati.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

nenad jovanovic ldk balansiranje oie

Srbija već može da balansira pet puta više vetroelektrana od postojećih

14. novembar 2016. - Nenad Jovanović, doktor elektrotehničkih nauka, u autorskom tekstu predstavio je rezultate studije slučaja o balansiranju vetroparkova snage 1.865 MW

Procena uticaja klimatskih rizika kljucnih preduslova donosenje poslovnih odluka

Procena uticaja klimatskih rizika postaće jedan od ključnih preduslova za donošenje poslovnih odluka

14. novembar 2016. - Od svih ESG rizika, verovatno najkompleksniji su oni koje izazivaju ubrzane klimatske promene. Vrlo često nisu prepoznatljivi na prvi pogled.

damir miljevic mirza kusljugic gradjanska energija

Građanska energija – okosnica održive i efikasne energetske tranzicije

14. novembar 2016. - O učešću građana u energetskoj tranziciji pišu Damir Miljević i Mirza Kušljugić, članovi  Regionalnog centra za održivu energetsku tranziciju (RESET)

Marko List Consultare Hrvatska biootpad

Hoće li bioplinska postrojenja preživjeti visoke cijene sirovina?

14. novembar 2016. - Trećina firmi koje upravljaju bioplinskim postrojenjima nema u svome vlasništvu niti jednog hektara zemlje i potpuno ovisi o dobavljačima