Narodna skupština je izglasala Strategiju razvoja energetike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine. Između ostalog, predviđeno je obustavljanje upotrebe uglja i naftnih derivata za proizvodnju toplotne energije.
Pored izmena Zakona o energetici, Narodna skupština je na poslednjoj sednici usvojila Strategiju razvoja energetike Republike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine. Strateški cilj je sigurno snabdevanje stanovništva i privrede uz progresivno smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i drugih negativnih uticaja po životnu sredinu i zdravlje ljudi, izjavila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.
Javna rasprava o nacrtu strategije je okončana 15. avgusta.
Dokumentom su predviđena ulaganja u diverzifikaciju snabdevanja naftom i gasom i uvođenje vodonika i zelenog vodonika u energetski sistem.
Srbija namerava da poveća proizvodnju električne energije. Udeo obnovljivih izvora u toj delatnosti bi porastao, a uglja smanjen. Predviđena je izgradnja reverzibilnih hidroelektrana Bistrica i Đerdap 3 i solarnih i vetroelektrana kao i revitalizacija postojećih hidroelektrana.
Među strateškim ciljevima je povećanje proizvodnje struje, uz rast udela obnovljivih izvora i smanjenje učešća uglja, kao i izgradnju dve reverzibilne hidroelektrane
U planu je prestanak korišćenja uglja i naftnih derivata za proizvodnju toplotne energije.
U dokumentu je i revitalizacija i modernizacija mreža za prenos i distribuciju energije i smanjenje gubitaka. Država planira finansijske i druge podsticaje za razvoj kapaciteta iz obnovljivih izvora.
Strategija uključuje podršku za upotrebu električnih vozila i prilagođavanje strujne mreže potrebama elektromobilnosti. Jedna od važnih stavki za energetsku tranziciju će biti pojednostavljivanje procedura za kupce-proizvođače iliti prozjumere.
Za povećanje energetske efikasnosti u svim sektorima potrošnje predviđeni su finansijski podsticaji.
Što se tiče fosilnih goriva, neophodno je proširenje skladišta gasa Banatski Dvor i izgradnja novih, uz uspostavljanje interkonekcija za transport tog energenta sa Rumunijom, Severnom Makedonijom i drugima, saopštilo je ministarstvo. Naglasak u sektoru nafte je na povećanju obaveznih rezervi, uključujući derivate, kao i na izgradnji naftovoda za povezivanje sa Mađarskom.
