Srbija se uskladila sa vizijom Evrope u pogledu dekarbonizacije energetskog sektora, izjavila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović i saopštila da je vlada usvojila Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan.
Skoro svaki drugi megavat-sat električne energije će 2030. godine u Srbiji dolaziti iz čistih izvora, istakla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović. Ona je objavila da je vlada danas usvojila Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (INEKP ili NEKP) Republike Srbije za period do 2030. godine, sa projekcijama do 2050. godine.
Otpočinje nova etapa u razvoju energetskog sektora, koja treba da doprinese većoj sigurnosti snabdevanja, uz povećanje učešća čistih izvora energije i veću zaštitu životne sredine, rekla je ministarka.
„Usvajanjem integrisanog plana, Srbija dobija strateški dokument koji je usklađen sa vizijom Evrope u pogledu dekarbonizacije energetskog sektora, a koji predstavlja svojevrsnu mapu puta Srbije u energetskoj tranziciji. Taj plan je prilagođen karakteristikama našeg energetskog sektora i imperativu da u svakom trenutku naši građani i privreda mogu da računaju na sigurno snabdevanje. Integrisani plan stavlja težište na ulaganja u obnovljive izvore energije, gde oko 3,5 gigavata novih elektrana na energiju sunca i vetra treba da bude na mreži do 2030“, kazala je Đedović Handanović.
Đedović Handanović: Plan je ambiciozan, ali ostvarljiv
Dokument uključuje intenzivna ulaganja u povećanje energetske efikasnosti u svim sektorima, veće korišćenje obnovljivih izvora za grejanje i hlađenje i postepenu elektrifikaciju saobraćaja, saopštilo je ministarstvo. Primena mera iz INEKP-a, prema rečima ministarke, treba da omogući ostvarenje glavnog cilja u borbi protiv klimatskih promena – smanjenje emisije gasova s efektom staklene bašte za 40,3 odsto sa nivoa iz 1990. godine.
Srbija radi i na povećanju sopstvene energetske sigurnosti i nezavisnosti i na ispunjavanju svojih međunarodnih obaveza, poručila je ministarka rudarstva i energetike
„Donošenjem ambicioznog ali ostvarljivog plana za energetsku tranziciju, Srbija je pokazala spremnost da, s jedne strane, radi na povećanju sopstvene energetske sigurnosti i nezavisnosti, a sa druge na ispunjenju svojih međunarodnih obaveza u pogledu ostvarivanja globalne klimatske agende. Ovo je važan strateški dokument za usaglašavanje sa zahtevima Evropske unije i uključuje cilj spajanja tržišta električne energije sa jedinstvenim tržištem EU“, navela je Đedović Handanović.
Ministarka je podsetila da ciljevi obuhvaćeni INEKP-om obuhvataju realizaciju projekata javnog i privatnog sektora.
„Energetska tranzicija je pitanje kako za državu, tako i za privrednike, čitav privatni sektor i svakog pojedinca. Računamo na privatne investicije i na povećanje energetske efikasnosti u domaćinstvima, koje država svakako subvencioniše”, rekla je.
Ciljani udeo obnovljivih izvora u potrošnji energije iznosi 33,6 odsto
Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan je dokument kojim se definišu strateški ciljevi i dinamika njihovog ostvarivanja u procesu energetske tranzicije. Ima pet ključnih dimenzija: dekarbonizaciju, koja obuhvata emisije gasova s efektom staklene bašte i obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost, energetsku sigurnost, unutrašnje energetsko tržište i istraživanje, inovacije i konkurentnost.
Sekretarijat Energetske zajednice je u novembru, po dobijanju nacrta, preporučio Srbiji da, između ostalog, poveća cilj smanjenja emisija gasova s efektom staklene bašte sa 40 na 40,3 odsto. Vlada je konačnu verziju objavila u decembru.
Udeo obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije treba da dostigne 29,8 odsto 2025. godine i da se do kraja perioda popne na barem 33,6 odsto, stoji u planu. Putanja u proizvodnji električne energije se kreće od 34,7 do 45,2 odsto, a učešće u grejanju i hlađenju raste neznatno, sa 41,1 na 41,4 odsto.
Sledeći energetski i klimatski plan se predaje najkasnije 1. januara 2029. godine
Ugovorne strane Energetske zajednice imale su rok do kraja juna da predaju NEKP-ove za period od 2025. do 2030. godine. Dosad su to učinile Albanija, Severna Makedonija, Gruzija i Ukrajina. Druge vlade su samo predale nacrte i dobile preporuke.
Nacrt sledećeg plana, za 2031-2040, obavezno je predati do 1. januara 2028, a konačnu verziju najviše godinu dana kasnije.
Inače, vlada je prošle nedelje otvorila javnu raspravu o Nacrtu strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2040. sa projekcijama do 2050. godine.
