Srbija pokrenula dva nova projekta za efikasnije upravljanje otpadom

Srbija bi mogla da reciklira trećinu od oko 2,4 miliona tona komunalnog čvrstog otpada koliko proizvodi godišnje. Za to je potrebno da razvije i unapredi sistem upravljanja otpadom, a sa dva projekta koja je upravo pokrenula – Podrška razvoju strateškog okvira u oblasti upravljanja otpadom i Projekat primarne separacije otpada – na putu je da to i postigne.

“Upravljanje otpadom je jedno od najbitnijih pitanja za Srbiju, jer Srbija nije čista zemlja, a naš cilj je da napravimo zdravu i čistu sredinu. Sami nemamo kapaciteta da to uradimo i dugujemo veliku zahvalnost EU i evropski zemljama koje nam u tome pomažu”, rekao je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan na današnjoj konferenciji koja je označila početak realizacije ova dva projekta.

Ministar je objasnio da je cilj projekata odvajanje reciklažnog materijala iz komunalnog i čvrstog otpada, ali i približavanje standardima EU u toj oblasti.

Trivan je rekao da upravljanje otpadom znači sam život, i da se resorno ministarstvo ozbiljno bavi tim problemom. “Ovo nije bajka, potrebno je puno napornog rada, i mi smo spremni da krenemo u novu akciju”, dodao je.

Zamenica šefa delegacije EU u Srbiji Mateja Norčič Štamcar je, naglasivši važnost upravljanja otpadom u kontektu životne sredine, javnog zdravlja i “ozeljenjavanja” ekonomije, navela da su u Srbiji recikliranje i prerada otpada na prilično niskom nivou, i da još nisu postavljeni optimalni mehanizmi finansiranja.

Po njenim rečima, evropska ekonomija, iako se u EU uporno radi na poboljšanju upravljanja otpadom, i dalje gubi značajnu količinu sekundarnih sirovina, poput stakla, plastike, metala ili drveta. “Pretvaranje otpada u resurs jedan od glavnih elemenata cirkularne ekonomije”, poručila je.

Norčič Štamcar je rekla i da će Srbija i EU sufinansirati i nabavku opreme za separaciju otpada na izvoru za 17 opština u Srbiji, vrednu 6,4 miliona evra.

Upravljanje otpadom je jedno od najbitnijih pitanja za Srbiju, jer Srbija nije čista zemlja, a naš cilj je da napravimo zdravu i čistu sredinu

Podsetivši da Švedska od šezdesetih godina prošlog veka, kada su primetili „da nešto nije u redu sa Baltičkim morem“, radi na problemima životne sredine, i da ih i dalje nije rešila, ambasador Švedske u Srbiji Jan Lundin rekao je da se problemi mogu rešiti  jedino saradnjom. “Ovako Evropa sarađuje, ova dva projekta na kojima radimo sa Srbijom su EU na delu”, dodao je on.

Sa tim se složio i ataše ambasade Austrije u Srbiji Kristian Bravenc. “Dobre komšije pomažu jedni drugima, jer ni klimatske promene ni otpad ne poznaju nacionalne granice”.

Ciljevi projekata 

Kao deo zahteva Poglavlja 27 u okviru pregovora za pristupanje Evropskoj uniji, Srbija je u obavezi da uskladi domaće propise sa evropskim, odnosno da preduzme neophodne mere za obezbeđivanje efikasne implementacije i kontrole primene novih tekovina EU u oblasti zaštite zivotne sredine.

Cilj Tvining projekta Podrška razvoju strateškog okvira u oblasti upravljanja otpadom je upravo to, da se administraciji Srbije pruži podrška za delotvorno upravljanje evropskim integracijama i pristupom pomoći, kako bi se ubrzale njene pripreme za članstvo u EU. Svrha projekta je razvoj i unapređenje sistema upravljanja otpadom.

Ovaj projekat bi trebalo da traje dve godine, podržala ga je EU sa 1.500.000 evra kroz IPA fondove, a sufinansira ga Vlada Republike Srbije. Ministarstvo za životnu sredinu Srbije ovaj projekat će partnerski relizovati sa Agencijom za životnu sredinu Austrije, kao liderom projekta, i Agencijom za životnu srednu Švedske i Ministarstvom za životnu sredinu Litvanije, kao mlađim partnerima.

Projekat primarne separacije otpada kofinansiraju Ministarstvo zaštite životne sredine Srbije, EU i Švedska, i njegov zadatak je uvođenje primarne separacije u četiri regiona sa sanitarnim deponijama kojima upravljaju javna preduzeća – Duboko, Pirot, Srem-Mačva i Pančevo. Ova četiri regiona prikupljaju oko 215.000 tona otpada godišnje, od kojih može da se reciklira 70.000 tona.

Kroz ovaj projekat biće pružena tehnička pomoć u radu sa lokalnim vlastima a investicije će obezbediti neophodnu opremu, uključujući vozila za prevoz otpada, kontejnere i kante. Od lokalih vlasti se očekuje sufinansiranje investicija u vidu lokalne infrastrukture i podizanja svesti javnosti.

Cilj projekta je da stopa reciklaže dostigne 15 odsto u roku od dve godine. “Verujemo da je to moguće. Uostalom, opština Bajina Bašta je u tome uspela”, naveo je menadžer projekta Džon Glejzbruk kao primer.