Srbija otvorila klaster 4 u pregovorima o pristupanju EU

U Briselu je na međuvladinoj konferenciji o pristupanju Srbije Evropskoj uniji otvoren klaster 4, koji obuhvata zelenu agendu i održivu povezanost i sastoji se od četiri poglavlja u pristupnim pregovorima.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović učestvovale su danas u Briselu na međuvladinoj konferenciji o pristupanju Srbije Evropskoj uniji. Na tom događaju je označeno otvaranje klastera 4 u pregovorima, nazvanog Zelena agenda i održiva povezanost.

Proces se sastoji od šest klastera sa ukupno 35 poglavlja, a Srbija je još ranije otvorila klaster 1. Klaster 4 čine četiri poglavlja: o transportnoj politici (14), energetici (15), transevropskim mrežama (21) i životnoj sredini i klimatskim promenama (27).

Delegacija Srbije sastala se pre konferencije sa evropskim komesarom za susedstvo i proširenje Olivérom Várhelyijem. Brnabić je za poglavlje 27 navela da je potrebno više od 10 milijardi evra ulaganja u prečistače za otpadne vode, kanalizacione mreže, regionalne deponije, reciklažne centre, transferne stanice, unapređenje kvaliteta vazduha i subvencije za električna vozila.

Kritike iz nevladinog sektora

Koalicija 27, skup organizacija koji prati pripremu za pregovore o životnoj sredini i klimatskim promenama, ocenila je da otvaranje poglavlja 27 nije opravdan dosadašnjim rezultatima Vlade Srbije i saopštila da je ministarki zaštite životne sredine Ireni Vujović i ministarki rudarstva i energetike Zorani Mihajlović predala svoje godišnje izveštaje s analizama i preporukama za reforme.

Građani još nisu imali uvid u pregovaračku poziciju Srbije za poglavlje o životnoj sredini i klimatskim promenama

Ova mreža je istakla izazove za životnu sredinu i ukazala na isključivanje civilnog društva, stručne javnosti i građana iz procesa odlučivanja.

„Nama tek predstoji teži deo posla da bismo dostigli standarde životne sredine i zatvorili poglavlje 27. Pritom ne smemo da zaboravimo da javnost i dalje nije videla pregovaračku poziciju Srbije, i da mi ne znamo o čemu pregovaramo, na šta smo se obavezali i koliko će zatvaranje poglavlja 27 da košta. Ovo je idealna prilika da Ministarstvo zaštite životne sredine skine prašinu sa preko 1.600 stranica tog dokumenta i saopšti građanima šta je njegov sadržaj“, istakla je izvršna direktorka Mladih istraživača Srbije Tanja Petrović.

Zakonodavstvo na nivou, ali primena neretko izostaje

U oblasti životne sredine i klimatskih promena Srbija je do sada ostvarila značajan napredak u usvajanju evropske legislative, ali njena implementacija neretko izostaje, saopšteno je.

„Srbija je među prvih pet zemalja na evropskom kontinentu po izloženosti građana zagađenju vazduha. Zbog nesanitarnog odlaganja otpada i divljih deponija, suočavamo se sa zagađenjem zemljišta, površinskih i podzemnih voda i požarima na deponijama. Više od 85 odsto otpadnih voda odlazi u naše vodotokove bez ikakvog tretmana – Dunav je naša kanalizacija. Povrh svega toga, ponovo je pomeren rok za primenu Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, što najvećim zagađivačima u Srbiji, industrijskim postrojenjima, daje dozvolu da još tri godine nastave da zagađuju bez posledica“, upozorila je Mirjana Jovanović iz Beogradske otvorene škole.