Srbija i Severna Makedonija žele da izgrade gasnu interkonekciju do kraja 2027.

Cilj Srbije i Severne Makedonije je da završe gradnju gasne interkonekcije krajem 2027. godine, kako bi već početkom 2028. bila operativna, izjavila je ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović nakon sastanka sa ministarkom energetike, rudarstva i mineralnih resursa Severne Makedonije Sanjom Božinovskom. Planirani godišnji kapacitet gasovoda je 1,5 milijardi kubnih metara prirodnog gasa.

Posle izgradnje gasne interkonekcije sa Bugarskom, Srbija nastavlja da diversifikuje svoje rute snabdevanja, gde je jedan od prioriteta izgradnja gasovoda ka Severnoj Makedoniji, rekla je Đedović Handanović.

Srpski deo gasovoda će biti dugačak 144 kilometra i koštaće 153 miliona evra, rekla je ona o dodala da je plan da se građevinska dozvola dobije sredinom 2026. i da izgradnja počne odmah nakon toga.

Prema njenim rečima, planirana trasa kroz Srbiju je Orljane-Leskovac-Vranje-državna granica.

Đedović Handanović: Cilj je da Srbija ima potpuno diversifikovano snabdevanje gasom

„Kapacitet gasne interkonekcije sa Bugarskom je 1,8 milijardi kubnih metara godišnje i sa završetkom interkonekcije sa Severnom Makedonijom, kao i planirane interkonekcije sa Rumunijom, čiji kapacitet će biti između 1,6 i 2,5 milijardi kubnih metara, imaćemo potpuno diversifikovano snabdevanje gasom u narednih nekoliko godina“, objasnila je ona.

Cilj je da Srbija ima što više opcija za snabdevanje gasom, da ne zavisi od samo jednog snabdevača, i da ima veću bezbednost i bolju pregovaračku poziciju u smislu cena i kapaciteta, rekla je Đedović Handanović.

Božinovska: Gasna interkonekcija je jedan od najvažnijih regionalnih infrastrukturnih projekata

Sanja Božinovska je rekla da je interkonektor sa Srbijom ključni projekat koji će otvoriti Severnu Makedoniju ka novim izvorima gasa i ojačati regionalnu energetsku stabilnost.

„Ovo je i jedan od najvažnijih regionalnih infrastrukturnih projekata — važan ne samo za Severnu Makedoniju i Srbiju, već i za celu Evropu. Ovom novom energetskom vezom obe države dobijaju pristup alternativnim izvorima i rutama, a Evropa dobija snažniji i bolje povezan Balkan“, smatra makedonska ministarka.

Prema njenim rečima, dve zemlje za ovaj projekat imaju završene studije, usaglašenu rutu, podršku evropskih partnera i jasnu dinamiku realizacije.

Zajednički nastup po pitanju uvođenja CBAM-a

Na sastanku je razgovarano i o zajedničkom nastupu po pitanju uvođenja Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) Evropske unije, koji treba da stupi na snagu 1. januara 2026.

„Dogovorili smo se da delujemo koordinisano po ovom pitanju i da tražimo odlaganje uvođenja CBAM. Pisma svih ugovornih strana ka Energetskoj zajednici biće poslana sledeće nedelje, kako bismo nastavili dijalog sa Evropskom komisijom, što je važno i za Srbiji i Severnu Makedoniju, ali i za druge ugovorne strane“, izjavila je Đedović Handanović.

Na sastanku se razgovaralo i o mogućnosti da se deo potreba za naftnim derivatima, pre svega za jug Srbije, pokrije iz Severne Makedonije, koja bi dala i logističku podršku u drumskom i železničkom transportu, navodi se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike Srbije.